U susret predstojećim izborima koji će se održati 2. juna, razgovarali smo sa Biljanom Đorđević, nositeljkom liste Biramo Voždovac. Ova lista je deo šire koalicije „Biramo Beograd“, koja okuplja različite političke organizacije i pokrete, uključujući Zeleno-levi front/Ne davimo Beograd, Narodni pokret Srbije, Demokratsku stranku, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije.

Iako su se, kako kažu, suočili sa značajnim preprekama i opstrukcijama od strane vlasti, koalicija je uspela da završi sve neophodne procedure i zvanično potvrdi svoje liste u svim beogradskim opštinama, osim u Sopotu gde je lista odbijena zbog tehničkih razloga.

Biljana Đorđević je za Nedeljnik govorila o političkoj situaciji 10 dana pred izbore, izazovima sa kojima se suočava opozicija i planovima, o odnosima sa drugim predstavnicima opozicije, o bojkotu, ali i o građanima.

Kako mislite da se promenljivost u donošenju odluka opozicije (oko izlaska na izbore, bojkota i sl.) može odraziti na birače i njihovo poverenje u opoziciju?

Priča o bojkotu samo beogradskih izbora, gde SNS na prethodnim izborima nije uspeo da formira vlast i gde je opozicija pobedila na šest beogradskih opština, a zbog koje se raspala koalicija Srbija protiv nasilja, svakako je jedna od lošijih stvari koja se dogodila pred ponavljanje beogradskih izbora i sve preostale lokalne izbore 2024. godine i ona će imati štetne posledice i po rezultat u Beogradu ali, nažalost, i po ostale opštine u Srbiji koje su nepravedno uvek u senci beogradskih izbora. Jedan deo opoziciono orijentisanih ljudi je jako razočaran zbog nejedinstva opozicije ali mnogo manji deo njih zbog odluke da se na izbore izađe – to je iskustvo sa terena koje imamo. Ljudi razumeju borbu u nepravednim uslovima, ali ne razumeju kako se uslovi unapređuju bojkotom. To smo probali 2020. godine i nismo uspeli, a naneta je šteta opozicionom političkom delovanju u gradovima i opštinama Srbije, i ne razumeju kako se smenjuje vlast neizlaskom jer se to nigde u svetu nije dogodilo.

Još gore je ako se opozicija međusobno napada, poput onoga što se dešava između Save Manojlovića i Dragana Đilasa, dok za sve to vreme Vučić i SNS trljaju ruke i nastavljaju pljačku građana. Režim je napravio kroz medijsku scenu atmosferu takvu da se o izborima i programima gotovo i ne priča zato što znaju da ih Beograđani više ne žele i to su pokazali u decembru.

Zbog toga ću učiniti sve da u preostalih nedelju dana kampanje – onima koji ne znaju – kažem da na izbore izlazi opozicija Biramo Beograd koja je odlučila da se bori, da se ne povlači, da se ne predaje i da od njih očekujemo podršku, da je građanska odgovornost da izađu i glasaju, odnosno da se uključe u kontrolu i posmatranje izbora. A mi ćemo izgradi potrebnu solidarnost i moć da se izborimo sa ovim režimom samo ako se svi uključe u izbornu kampanju i borbu.

Kako komentarišete činjenicu da su „obični građani“ imali uvid u zaštićene lične podatke kandidata? Šta ovo znači za zaštitu privatnosti i integritet izbornog procesa?

Ovi “obični građani” su svi nezavisno jedni od drugih potpisali gotovo identične prigovore i imali uvid u podatke o kandidatima kakve obični građani ne mogu imati.

Obični građani ne mogu imati uvid u očitane lične karte naših kandidata osim ako su bili članovi izbornih komisija koji su pregledali dokumentaciju, ali su onda učinili krivično delo ako su te podatke dali običnim građanima da bi podnosili prigovore, ali čak i tako nemaju potpune podatke o promeni prebivališta već bi morali da imaju uvid u bazu MUP-a. Obični građani pravo na taj uvid nemaju – nemaju čak ni članovi Radne grupe za unapređenje izbornog procesa koji su ograničeno mogli da kontrolišu sprovođenje dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ovo je još jedan primer brutalne zloupotrebe zaštićenih podataka o ličnosti iako je u prethodnom periodu Ana Brnabić uporno i bez stida iznosila neistine da je prethodna Radna grupa za reviziju biračkog spiska formirana 2019. godine prestala da radi zato što je navodno metodologija revizije biračkog spiska kršila podatke o ličnosti  – istina je da je režim hteo da spreči reviziju biračkog spiska i da je zaštita podataka o ličnosti tada poslužila kao izgovor, dok sve vreme institucije Srbije ne vode računa o našim zaštićenim podacima, naprotiv, oni su „na izvolte“ funkcionerima i aktivistima SNS-a.

Sa kojim se problemima suočavate sada, svega nekoliko dana pred izbore? Da li možete da napravite paralelu sa decembarskim izborima?

Suočavamo se sa onemogućavanjem da uopšte vodimo kampanju u medijskom prostoru – teme koje se nameću imaju za cilj sejanje straha i obesmišljavanje životnih lokalnih problema građana iako nas zapravo čekaju lokalni izbori.

Paralela sa decembarskim izborima je moguća donekle kada je reč o uslovima, jer ni ovi izbori neće biti slobodni i pošteni, i vlast je usvajanjem dva zakona u Narodnoj skupštini zapravo priznala krađu na decembarskim izborima.

No ovi izbori su najteži mogući kada je reč o atmosferi u društvu. Mi nastupamo na izborima u atmosferi linča na društvenim mrežama samo zato što smo odlučili da se borimo za svoje gradove, a ne da ih predamo bez borbe, ignorisanja na tradicionalnim medijima ili nemogućnosti da uopšte pričamo o lokalnim temama jer sve vreme pričamo samo o izbornim uslovima, dok se na terenu najveći problem zapravo umorni birači koji su se isključili iz praćenja politike i prete da odu u apstinenciju. Tamo ih odvlači, kako režim, tako i bojkot opozicije, a nakon toga mobilizacija može da bude samo teža za sve nas. I za one koji bojkotuju i za nas koje izlazimo da se borimo. Mi se trudimo da to promenimo na terenu, na štandovima, komšijskim razgovorima, od vrata do vrata, u prevozu, svuda gde srećemo žive ljude sa kojima razgovaramo i da ih pozovemo da glasaju 2. juna.

Izjavili ste da vlast pokušava da obesmisli dopune zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Možete li objasniti na koji način smatrate da se to radi i kako to utiče na izborni proces?

Smatram da je ceo igrokaz sa prigovorima i obaranjima pa vraćanjima lista zbog prebivališta kandidata imao za cilj da nanese štetu kako listi Biramo koju čine partije čiji poslanici su učestvovali u procesu usvajanja dopuna zakona o jedinstvenom biračkom spisku kako bi se za izbore 2. juna stavio moratorijum na glasanje na novom prebivalištu onih birača koji su promenili prebivalište u proteklih 11 meseci tako i da obesmisle zakon koji je donet zbog migracije birača, a ne zbog navodne migracije kandidata.

Sami predstavnici SNS-a su eksplicitno rekli da oni na svojim, tada proglašenim listama, imaju ljude koji su menjali prebivalište ali čije liste sada ne možete da obarate jer su istekli rokovi. Osnovni princip je da svi učesnici na izborima nastupaju pod istim uslovima i ne mogu se neke liste kandidovati na osnovu jednih pravila, a druge na osnovu drugih pravila, to je elementarna stvar i zato je to pisalo u zakonu usvojenom u sred izbornog procesa, inače se takva odredba ne bi usvojila i kao što znate, ona više neće važiti nakon ovih izbora.

Mislim da je ideja da se obesmisli uopšte priča o potrebi za revizijom biračkog spiska ali im to svakako neće proći jer je to i dalje preporuka ODIHR-a koja stoji već duže od decenije i za kojom će nakon ovih izbora biti još veće potrebe da se ispuni. Usvajanje dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji smo izdejstvovali daće novi zamajac potrebi da dobijemo nezavisnu Komisiju za reviziju biračkog spiska.

Kako motivisati građane koji su obeshrabreni trenutnom političkom situacijom i razmišljaju o apstinenciji od izbora da ipak izađu na glasanje?

Glas građana i građanki je važan. Ako je njima lično važno da ga daju onima koji najbliže predstavljaju njihove interese i kojima najviše veruju, tvrdim da je opoziciona lista Biramo Beograd i sve opštinske liste Biramo – ja sam, konkretno, nositeljka liste Biramo Voždovac – najbezbednija opcija za glasanje. Na toj listi su ljudi koji se godinama bore za svoj kraj, poznaju ga i imaju različita kako vaninstitucionalna ali i institucionalna iskustva, odnosno to su liste koje spajaju znanje, iskustvo i aktivizam.

Retko ko od njih će dobiti priliku na tradicionalnim medijima da se predstavi, ali oni vam se ovih dana predstavljaju na društvenim mrežama, na ulicama i u prevozu, a verovatno će vam i pokucati na vrata, i mnoge od njih već znate zbog srčane borbe za svoj kraj.

Apstinencijom se svakako ne postiže ništa – njome se ne kažnjava vlast koja je najodgovornija za stanje u društvu, već se samo ne daje prilika opoziciji da vlast smeni. Ako ljudi misle da glas nije važan, onda se čini da je njima svejedno i da napor od pola sata, sat koji bi uložili da glasaju i nije neki napor i da bi prosto trebalo da ga naprave i glasaju za opoziciju jer je blagotvorno da se smeni vlast – pa ako opozicija ne bude valjala, i nju smeniti na sledećim izborima, jer nema drugog načina da se vrati odgovornost u politici.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.