Omiljeni magazin za rođendan: Specijalan primerak Nedeljnika, kao sasvim neobičan poklon

Nije nam poznato da li je još neka medijska kuća u svetu imala neobičnu molbu kao Nedeljnik, ali osim letnjeg dvobroja, nedavno smo izdali još jedno specijalno izdanje: lični broj Nedeljnika koji je jedna posebna žena želela da pokloni jednom njoj posebnom muškarcu za 50. rođendan. Ovo je priča o tom poduhvatu

0
Naslovna strana specijalnog izdanja Nedeljnika :)

Posebni datumi i prilike u životu podrazumevaju i posebne poklone, kreativne ali dovoljno upečatljive i dirljive, i nisu ono što nazivamo klasikom. Zato na netu možete svašta da pronađete i da poklonite, pa čak i da kupite pravu zvezdu. Neke kuće poznate su po svojim poklonima (ne, ne govorimo o Tifaniju), kao na primer Njujork tajms koji na zahtev čitalaca kreira posebnu knjigu sa svim naslovnim stranama svoga lista izašlim na datum rođenja slavljenika, i to od godine u kojoj je rođen. Zato obično upozore čitaoca da je to divan poklon za nekog starijeg (i nekog ko voli da čita), da dobije personalizovani Njujork tajms s kratkim prikazom istorije koja se odvijala paralelno s njegovim posebnim danom recimo tih poslednjih pedeset-šezdeset godina.

Nije nam poznato da li je još neka medijska kuća u svetu imala neobičnu molbu kao Nedeljnik, ali osim letnjeg dvobroja, nedavno smo izdali još jedno specijalno izdanje, u samo jednom primerku: lični broj Nedeljnika koji je jedna posebna žena želela da pokloni jednom njoj posebnom muškarcu za 50. rođendan, 23. jula 2020.

Nije to samo u pitanju naslovna strana, na kojoj je njen suprug Aleksandar, sa kao “fejk” temama i istraživanjem „Zašto su muškarci kao konjak – najbolji posle 50. godine“ ili tipičnim “Srećan rođendan, tata”, već pravi Nedeljnik, sa tekstovima unutra, kolumnama, glosama, podnaslovima i nadnaslovima, slikama iz privatne arhive, esejom i reklamama! Sve personalizovano za 50. rođendan Aleksandra.

Maja Vujašković Đureinović preuzela je nakratko ulogu glavnog urednika, pa i odgovornog urednika Nedeljnika i postala kreator celog izdanja. Sve teme i autore tekstova (kumove, prijatelje, roditelje i decu slavljenika…) birala je sama i jurila ih kao prava urednica da stignu za deadline, najveću noćnu moru odgovornog urednika i prelamača. Njen suprug Aleksandar dobio je poseban poklon, njeni prijatelji i ona poseban razlog da se raduju s njim, posebno u doba korone, kada je fizičko okupljanje bilo nemoguće. Ova priča je bila toliko zanimljiva i neobična za nas (glavni urednik je sa zadovoljstvom prepustio sve novoj šefici!) da smo odlučili da je podelimo s vama.

U Majinom uvodniku u “limited edition” Nedeljniku ona objašnjava da je morala nekako da pobedi nemoć da ostvari sve ciljeve i planove s porodicom – a bilo ih je toliko – i da na neki način okupi prijatelje i društvo.

“Ideju je zapravo isprovocirala trenutna epidemiološka situacija koja je jednu za drugom činila neizvodljivim sve moje prethodne zamisli”, kaže Maja za redovno izdanje Nedeljnika. “Ali me je takođe inspirisala na neki način jer smo više nego ikada pre shvatili da nam snaga i stabilnost dolazi iz emocije i podrške koju dobijamo od svojih najbližih, i da ništa drugo nije konstanta u životu. Htela sam da supruga za njegov jubilej podsetim na dugoročne i iskrene odnose koje je izgradio jer verujem da to dosta govori o kvalitetu čoveka, i da proslavim njegovu sposobnost da sanja i uvek bude pozitivan. Ali to nije bilo lako jer usled nesrećnih događaja iz devedesetih, većina prijatelja i porodice je raštrkana po svetu, a korona je samo otežala bilo kakvu mogućnost okupljanja.”

Da citiramo Maju, kaže da je imala u svemu “fantastičnu pomoć tima ‘Savršenog iznenađenja’ koji su uspeli da povežu sve ključne tačke Sašinog života, i drage ljude i Partizan, i Državni posao i interesovanje za vina, sklonost ka istraživanju i planove za budućnost”.

“S obzirom na to da u sferi informisanja Nedeljnik na neki način donosi ‘svet’ u naš život, nametnula se ideja da bi možda mogao i da okupi na jednom mestu i naš svet. Moram da priznam da nisam imala mnogo nade da će redakcija pristati na ovakav poduhvat, znajući da je to ipak veliki posao, te sam veoma zahvalna da ste imali sluha za ideju i spremnost da usrećite dva verna čitaoca!

U procesu, a posebno na kraju nametnula mi se misao da nas ograničavajući faktori ponekad podstiču da budemo još bolji, te je to za mene u neku ruku naučena lekcija – da na neke uzurpacije ustaljenog života ne gledam uvek sa podozrenjem.”

Za one koji nisu u medijima, da objasnimo: tekstove treba opremiti, lektorisati, prelomiti, proveriti da li je sve na svom mestu (ne zakerati previše art-direktoru), i onda poslati u štampu. Štampati jedan primerak baš i nije ono što štamparije rade. Zapravo, najteži deo posla je možda ono pre: sakupiti sve tekstove, koji moraju da budu kvalitetni, informativni i s autorskim pečatom. Maja je uspela da u tajnosti natera prijatelje da rade bar jedan dan za nju.

“Izazov je bio veliki. Sjajno je što moje ’dopisnike’ nisam morala da jurim i svi su se relativno držali zadatih rokova, nakon prvobitnog nećkanja, treme i pokušaja da me ubede da ‘slika govori hiljadu reči’ i da je tekst suvišan ili da za njega ipak treba više vremena. Zanimljivo mi je bilo koliko smo svi pomalo zaboravili da pišemo, to je veština koja definitivno više nije deo naše svakodnevne rutine, naročito ako je u domenu veoma ličnog, a tremu je dodatno povećavala činjenica da je to za Nedeljnik, pa makar i za broj koji se štampao u samo jednom primerku. Ali nakon što smo utvrdili neke okvirne smernice kojih se treba držati, svi su se uživeli u svoje uloge ‘specijalnog dopisnika’, priređivača rubrika ‘Vašar taštine’, ili pak onog koji intervjuiše ili esejiste. Naša osmogodišnja kćerka je bila zadužena za pomoć oko odabira fotografija, mada je za nju čuvanje tajne bilo veliki izazov, ali nekako smo uspeli da uručivanje broja ipak ostane iznenađenje!

Rokovi su kratki i stresni, pa sam provela par besanih noći, uklapajući tekstove u zadatu dužinu, izvlačeći naslove i sl. Sve u svemu veoma mi se dopala uloga Veljka Lalića, i bez obzira na poteškoće, rezultat je doneo ogromno zadovoljstvo. Verujem da je vaša uloga beležnika stvarnosti kudikamo teža od mog kratkog iskustva.”

Suprug Aleksandar, magistar ekonomije i ličnost sa naslovne strane tog posebnog Nedeljnika, pamtiće 50. rođendan, u doba korone.

“Oduševljenje i zahvalnost su bili toliki da ih je teško opisati. Toliko emocija, uspomena, zaboravljenih događaja i fotografija izvučenih sa dna kutija na jednom mestu definitivno će obezbediti ovom ličnom broju Nedeljnika posebno mesto na polici u našem domu. Verujem da ćemo ga i suprug i ja, a i deca, čitati bezbroj puta u budućnosti sa posebnim osećajem ponosa na sjajne ljude koje imamo oko sebe. Što se tiče revanširanja, moj jubilej je na redu krajem godine, pa ćemo videti.”