Ogromno interesovanje za glasanje u inostranstvu, ali ima i dosta pritužbi građana da neće moći da glasaju: Mejlovi u “karantinu” i (ne)izvesno glasanje u Velikoj Britaniji

0
EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Predstojeći predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji – koji će se održati u nedelju, 3. aprila – probudili su interesovanje građana Srbije koji žive u inostranstvu. Prema podacima Republičke izborne komisije, pravo da glasa pod suncem “tuđih” neba imaće 38.876 srpskih državljana, u 34 zemlje i na 77 biračkih mesta.

Statistika ukazuje da je ukupan broj građana Srbije koji su se prijavili za inostrasnstvo na ovogodišnjim izborima skoro tri puta veći nego što je to bio slučaj za izbore 2020. godine i čak četiri i po puta veći nego za parlamentarne izbore koji su održani 2016. Rekord je postignut na predsedničkim i parlamentarnim izborima 2008, kada je bilo više od 50.000 prijavljenih na biračkom spisku, dok su opšti izbori 2012. uspeli da zainteresuju svega 6.000 ljudi.

Broj prijavljenih glasača – i onih koji su izašli na glasanje – u inostranstvu od 2016. godine.

IZBORIPRIJAVLJENI BIRAČIIZAŠLI NA GLASANJEBROJ ZEMALJABROJ BIRAČKIH MESTA
2016.8.4716.084 (71,82 odsto)2237
2017.11.5909.523 (82,16 odsto)3253
2020.13.2519.168 (69, 18 odsto)2740
2022.38.8763477

Izvor: RIK/CRTA

Prethodnih godina na izbore u dijaspori izlazilo je između 65 i 80 odsto prijavljenih, što je znatno više u odnosu na izlaznost u Srbiji (do 62 odsto) u prvom krugu predsedničkih, kao i na parlamentarnim izborima nakon Petog oktobra.

Na opštim izborima 2008, od 51.211 birača, glasalo je tek 9.871 građana Srbije (19,27 odsto), dok je četiri godine kasnije glasalo 4.256 državljana Srbije od ukupno 6.014 prijavljenih (70,76 odsto).

Međutim, za predstojeće opšte izbore u ovaj broj nisu uračunati i oni građani koji su izrazili volju da glasaju u nekom od diplomatsko-konzularnih predstavništva, ali nije bio ispunjen uslov od najmanje 100 prijavljenih birača, neophodnih za otvaranje biračkog mesta, piše CRTA. Za razliku od prethodnih izbora, kad se nije glasalo ni u Atini ni u Solunu, jer je bilo prijavljeno po 50 zainteresovanih, sada samo Atina nije uspela da ispuni uslov za otvaranje biračkog mesta, dok se za glasanje u Solunu prijavilo 186 građana. Srpski državljani prijavljeni u Atini moći će da glasaju jedino u Solunu, što je za građane iz Atine velika prepreka.

„Mi toliko želimo da glasamo i čekamo izbore, verujemo da se prijavio veći broj od sto, koliko su nam rekli da je potrebno, smatramo da je to naša građanska dužnost. Neki od nas dobili su da glasaju u Solunu što je za nas nemoguća misija, jer treba da putujemo 500 kilometara“, govorila je nedavno Danijela Mlađenović iz Atine, a preneo je N1.

Problemi prijavljenih i “nepoželjne poruke”

U svim dražavama biračka mesta će tog dana biti otvorena od 7 do 20 sati, izuzev Kanade, SAD i Velike Britanije gde se glasa dan ranije.

Međutim, u srpskim medijima se prethodnih dana pojavila informacija da glasanje za predstojeće predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore neće biti sprovedeno na teritoriji Velike Britanije, jer tamošnje vlasti navodno nisu “izdale vizu predsedniku našeg biračkog odbora koji je trebalo da otputuje u London, sa sve izbornim materijalom i da otvori glasački punkt u srpskoj ambasadi.

Ministarstvo spoljnih poslova je za Nedeljnik potvrdilo da je osobi koja je zadužena za dostavljanje izbornog materijala ipak odobrena viza, kao i da će glasanje biti omogućeno 2. aprila.

Sa druge strane, pojedini građani na Tviteru prijavljuju da i pored uredno podnete prijave i odobrenog biračkog mesta neće biti u mogućnosti da glasaju. Takva je situacija sa nekoliko srpskih državljana koji su se prijavili za glasanje u Generalnom konzulatu u Diseldorfu. Kao obrazloženje su dobili mejl od strane konzulata u Diseldorfu da su mejlovi sa prijavom za glasanje “slučajno završili u takozvanom karantinu (nepoželjne elektronske poruke) zbog toga što ih je zaštitni elektronski sistem interne računarske mreže detektovao kao “inficarne”.

Gde ima najviše prijavljenih?

Na predstojećim izborim najviše prijavljenih, 11.120 birača, ima u Bosni i Hercegovini, dok ih se za prošle izbore prijavilo 4.138. U toku izborne kampanje, opozicija je tvrdila da je uočena “šema prijavljivanja novih stanovnika (uglavnom) Beograda” iz Republike Srpske, jednog od dva eniteta Bosne i Hercegovine.

Veliki skok interesovanja za ovogodišnje izbore zabeležen je i u Crnoj Gori gde se prijavilo 1.269 birača, a pre dve godine bilo ih je 205. Ministar inostranih poslova Crne Gore Đorđe Radulović rekao je da će ove godine građani Srbije moći da glasaju na biračkim mestima u Crnoj Gori i mimo zvaničnih diplomatsko konzularnih predstavništava. Slične prakse omogućene su i u Švajcarskoj, te Austriji.

U pravom u tim zemljama, u kojima već dugo postoji brojna sprska dijaspora, zabeležen je značajan skok prijavljenih za glasanje.

U Nemačkoj i Austriji je prijavljeno gotovo tri puta više birača nego za izbore 2020, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskoj prijavilo pet puta više birača. Prema podacima srpske ambasade u Berlinu, u Nemačkoj živi 242.620 državljana Srbije. Na izborima 2020. za glasanje se prijavilo nešto manje od 3.000 ljudi, sada ih ima više od 7.000.

Ipak, konzulkinja Srbije u Berlinu Milica Topalović ističe da je izlaznost srpske dijaspore na izbore u Nemačkoj “izuzetno niska”, premda nije isključeno da poneki građanin u vreme izbora bude u Srbiji, i tamo glasa.

„Institut glasanja u inostranstvu nažalost nikada nije zaživeo u onoj meri u kojoj bi mogao. Kada bi svi državljani Srbije koji žive u Nemačkoj izašli na glasanje, sasvim sigurno bismo morali da otvorimo i dodatna biračka mesta. Mada, kao što vidite, ni u Srbiji ne izađu svi građani na izbore, a ovde je dodatni otežavajući faktor velika udaljenost građana od biračkih mesta”, govorila je nedavno Topalovićeva, a preneo Dojče vele.

Po prvi put od 2016. godine biračka mesta će biti otvorena u Španiji i Luksemburgu. Građani Srbije 3. aprila glasaće još i u Mađarskoj, Norveškoj, Rumuniji, Rusiji, Severnoj Makedoniji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Češkoj, Švajcarskoj i Švedskoj.

U ovom trenutku građani mogu da provere da li su upisani u birački spisak ovde. Ipak, spisak za glasanje u inostranstvu je zaključen ranije, pa u ovom trentku, kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Republičke izborne komisije, nisu moguće promene.