“Održao je bar jedan govor na svakom ćošku ovih ulica Harlema. Promenio je svet”: Obeleženo 55 godina od ubistva Malkolma Iksa

0
Foto: Profimedia

U Njujorku je obeležena 55. godišnjica smrti Malkolma Litla, poznatijeg kao Malkolm Iks (Malcolm X), borca za ljudska prava Afroamerikanaca.

Godišnjica smrti obeležena je događajima na njegovom grobu i u dvorani u kojoj je ubijen. U centru Šomburg u Harlemu, gde se borio za pravdu i slobodu, izložene su uspomene na muslimanskog aktivistu, prenosi N1.

Na godišnjicu smrti Malkolma Iks, poštovaoci njegovog lika i dela posetili su njegov grob na groblju Fernklif, severno od Njujorka. Ljudi iz raznih država položili su cveće na grob i molili se.

U kulturnom centru Šomburg u Harlemu lokalno stanovništvo predstavilo je uspomene na tamnoputog vođu.

Direktorka centra Novela Ford izjavila je da su izložili Malkolmova pisma, saopštenja za javnost i fotografije iz njegovog života.

“Malkolm je održao barem jedan govor u svakom uglu ovih ulica. Mnogi od tih ljudi imaju sećanja na njega. Moguće je da su deo njih mogli pronaći ovde. Otkrivaju se nove informacije o njemu. TV serije i dokumentarni filmovi se snimaju”, pojasnila je Ford.

Malkolm Iks je rođen u saveznoj državi Nebraska 19. maja 1925. godine. Malkolmovog oca Erla Litla su 1931. godine ubili beli rasisti, jer je bio član udruženja za poboljšanje života Afroamerikanaca.

Njegova smrt prikazana je kao nesrećan slučaj, iako mu je glava bila odvojena od tela. Erl je tvrdio da crnci nikada neće biti slobodni u Americi i da će se morati vratiti u rodnu Afriku. Dve godine pre ubistva rasisti su zapalili njegovu kuću, ali niko nije stradao.

Malkolmova majka obolela je nakon smrti muža i nije mogla puno da učini za sina i još sedmoro dece.

Malkolm je započeo život sitnog kriminalca. U 12. godina postao je štićenik doma za nezbrinutu decu države Mičigen. Kada je napunio 17 godina pušten je iz doma.

Potom se zaposlio u putničkom vozu kao perač posuđa. Kada je Malkolm stekao dovoljno novca, preselio se u Njujork kod rođaka. Ubrzo je postao jedan od najopasnijih nasilnika na ulicama Harlema.

Uhapšen je 1946. godine i osuđen na deset godina zatvora zbog provale. Krađom se bavio kako bi mogao da ima novac za drogu.

U zatvoru je nastavio prekinuto obrazovanje i većinu vremena provodio u biblioteci. Poznata je njegova izjava da su zatvori, nakon univerziteta, najbolja mesta za obrazovanje ljudi.

Godine 1952. pušten je iz zatvora i pridružio se pokretu Nacija islama (Nation of Islam).

Nedugo nakon što je postao član Nacije islama, promenio je svoje prezime u Iks. Odrekao se prezimena Litl koje je simbolizovalo ropstvo, a uzeo je prezime Iks u znak poštovanja prema svojim neznanim afričkim precima, koji su dovedeni u Ameriku kao robovska radna snaga.