“Treba mi vremena da bih ti slavio kose. Vlas po vlas bih trebao da ih brojim i veličam. Izvesni ljubavnici žele da žive s izvesnim očima, ja samo čeznem tvoj frizer da budem…”.
Stihovima kojima slavi kudravu i svetlu kosu svoje Meduze, Pablo Neruda je, verovatno nesvesno, ukazao na važnost, lepotu i umetničku notu frizerskog posla. Potvrdu njegovih reči – koje su prema Lorki bile bliže krvi nego mastilu – mogao je da oseti svako ko se našao unutar BelExpo centra za vreme održavanje trećeg internacionalnog frizersko-edukativnog festivala “Gathairing”. Festival je okupio veliki broj učesnika iz regiona i drugih delova Evrope, kao i mnoštvo brendova specijalizovanih za negu kose.
Preko dvadeset pet štandova obrubljivalo je binu spremnu da ugosti neka od najvećih imena frizerskog sveta za čijim potezima makaza čezne veliki deo ženske populacije. Dok su vršene pripreme za prvi nastup, a gosti popunjavali svoja mesta – u bekstejdžu je vladala entropija. Tapkanje visokih potpetica mešalo se sa konstantnim nadvikivanjem, a pravi metež nastao je uzvikom – “ostalo je još pet minuta”.
Muzika u sali je nakratko prekinuta, a na scenu je sa svojim timom izašao kolorista Boris Obreški – čovek koji je imao priliku da podšiša Gadafija. Nakon nastupa i predavanja u preko 80 zemalja sveta, odlučio se da svoje znanje i iskustvo predstavi u domovini. Od pokazne vežbe napravio je pravi spektakl. Kosa prve devojke rasprostrala se na prozirnom postolju poput sunca, a Obreški ju je “iskoristio kao platno”, nanoseći brzo i precizno slojeve farbe.
Vladan Desnica je u svojim rukopisima zabeležio da lepim ženama nije potrebno tražiti ništa više od lepote, jer bi to bilo izlišno, kao na primer sviranje violine pored božanstvene slike. Odreški je međutim drugačije razmišljao. Muziku sa razglasa upotpunila je upravo violina, koja je ispratila preko 20 devojaka koje su imale sreću da im kosa “prođe kroz ruke” Obreškog i njegovih saradnika.
“Sve što je rad rukom i sve što oslikava jedna ruka može da se nazove umetnošću. Ja sam kolorista i to uključuje mešanje boja i crtanje po kosi što vas čini praktično slikarom. Ako je sikarstvo umetnost, a jeste, verujte mi da ovo što mi radimo treba da bude na makar sličnom nivou”, rekao je Obreški i usput najavio svoj novi nastup koji će se održati u Madlenijanumu 4. septembra.
Nakon kratke pauze, na sceni su se našli tim i modeli Saše Haselofa, jednog od vodećih svetskih predavača i čoveka čiji je nastup sa nestrpljenjem iščekivan. Prva je na binu izašla njegova koleginica i koloristkinja Saskija Rote, koja je na nekoliko primera objasnila tehnike feniranja za različite tipove kose. Za to vreme, Haselof je ispravljao poslednje nepravilnosti i udešavao detalje na frizurama svojih modela. Svaka kreacija nosila je njegov prepoznatljivi pečat – kratka kosa, jarkih boja, simetrično ošišana u najrazličitije oblike.
Usledilo je detaljno i informativno predavanje, tokom kog su treptaji publike predstavljali retkost. Devojke su mirno stajale dok je Haselof simulirao pokrete makazama i nesebično delio tajne i tehnike koje su proslavile njegov rad. Sa bine su ga ispratili aplauzi, a ispred Goldvelovog štanda – čiji je jedan od vodećih umetnika – sačekala pitanja na koja je rado odgovorio.
Za razliku od Borivoja Šurdilovića, svoj talenat je otkrio nešto ranije. Međutim, slično Šurdi, najveći uticaj na razvoj njegove karijere je odigrala jedna žena.
“Moja majka je najzaslužnija za izbor moje karijere. Nakon osnovnih studija sam želeo da uđem u svet mode i dizajna, ali za to je bilo potrebno dodatno školovanje. Majka mi je rekla da sam se dovoljno školovao i da bi trebalo da pronađem posao, što sam i uradio i postao frizer. Očekivao sam da će to biti samo usputna stanica, ali mi se dopalo i to je ono čime se bavim celog života”.
Džoan Kroford, popularna glumica Zlatne ere Holivuda, rekla je jednom prilikom da najvažnija stvar koju žena treba da ima osim talenta jeste dobar frizer. NBA zvezde svoje frizere vode na maltene svako putovanje i za te usluge im plaćaju pozamašne sume. Saskija, koja se pridružila razgovoru, objasnila je zbog čega je važno verovati ljudima kojima poveravamo sudbinu svoje kose.
“Kada radite sa klijentima, potrebno je da steknete njihovo poverenje, inače vam se neće vraćati. Sa nekima od svojih mušterija radim više od osam godina i postali smo veoma bliski. Kada postoji poverenje, oni će vam dopustiti da radite neke stvari koje drugima ne bi dozvolili i u koje nisu sigurni, a na kraju ispadnu bolje nego što su očekivali. Dobrog zubara i frizera nikada ne treba menjati”.
Šišanje je odavno prestalo da bude samo puko odstranivanje neželjene dlake. Razvila se specifična kultura frizerskih salona, koji se trude da što više prošire asortiman svojih usluga i obezbede osećaj bliskog okruženja. Mnogi od njih uspevaju u tome, što pokazuje primer Lebrona Džejmsa, koji goste svog podkasta dočekuje upravo u berbernici. U čemu, međutim, tajna tog uspeha…
“Ono što se najviše promenilo u odnosu na prošlost jeste pristup. Mi ne želimo da mušterija ode zadovoljna samo krajnjim rezultatom i onim što ima na glavi, a da se tokom boravka nije osećala opušteno. Ukoliko mušterija čeka, bitno je učiniti joj taj proces zanimljivim kroz interakciju ili kroz pripremu za samo šišanje korišćenjem nekih od preparata za negu kose. Važan aspekt je i dekoracija enterijera, kao i puštanje adkevatne muzike”.
Saša posvećuje veoma veliku pažnju izboru muzike uz koju radi. Sastavlja sopstvene liste i radi kao di-džej, verujući da svaki tip rada zahteva određenu vrstu zvuka.
“Ja sam dete devedestih, tako da pretežno slušam elektronsku muziku. Tehno i dip haus su glavni deo svakog mog repertoara. Bez muzike ne bih mogao da radim, ali to mora da bude prava muzika i ne sme biti suviše glasna. Ono što zaista ne volim da čujem dok radim je pop muzika, kojoj je mesto na žurkama. Bitno se uskladiti muziku sa onim što radite, kao što na primer u berbernicama često možete čuti nešto tvrđi zvuk”.
Sašina karijera traje već dugo, a za to vreme je nastupao na festivalima u Las Vegasu, Rimu Berilnu, Parizu i mnogim drugim gradovima. Održavanje ovakvih okupljanja smatra veoma važnim pre svega za umetnike, a kasnije i za samu frizersku industriju.
“Nakon pandemije, veoma je važno za čitavu našu zajednicu da se okupimo u ovakvim prilikama. Ovde imamo priliku da razmenimo ideje i iskustva, kao i da pričamo najnovijim trendovima i planovima za naredni period. Nakon ovakvih festivala svako od nas odlazi kući obogaćen za neko novo iskustvo i može da odgovori na zahteve svojih klijenata koji idu u korak sa trendovima”.
O ogranizaciji festivala, Saša je imao samo reči hvale.
“Sve je odrađeno na jako profesionalnom nivou, ali je bilo i prilično zabavno. Veoma mi se svidela bina, a svetla i muzika su bili fantastični. Uživao sam na sceni i nadam se da ću imati priliku da se vratim u budućnosti”.
Tagovi
