Od španske groznice do AIDS-a: Epidemije 20. veka bile su smrtonosnije od koronavirusa

0
Foto: Profimedia

Epidemije 20. veka bile su smrtonosnije od današnjih, piše agencije Frans pres i donosi hronologiju u vreme panike koja se širi svetom zbog epidemije izazvane novim koronavirusom u Kini.

Epidemije 21. veka

Od 2013. do 2016: Ebola

Najsmrtonosnija epidemija hemoragijske groznice, ebola, izbila je u Zapadnoj Africi u decembru 2013. i trajala je dve godine. Usmrtila je više od 11.300 ljudi, uglavnom u Gani, Liberiji i Sijera Leoneu.

Prvi put identifikovana 1976, ebola je manje zarazna od drugih virusnih bolesti ali istovremeno je izuzetno smrtonosna jer ubija 40 odsto obolelih. Virus se ponovno pojavio u avgustu 2018. na istoku Demokratske Republike Kongo, gde je do danas usmrtio više od 2.200 ljudi.

Od 2009. do 2010: Svinjski grip

Međutim, brojke koje iznosi medicinski časopis Lanset, drugačije su i procenjuje se između 151.700 i 575.400 mrtvih.

Stanje pandemije SZO je objavio 11. juna 2009. godine, a ukinuo 10. avgusta 2010. godine, ali pokazalo se da virus nije bio tako smrtonosan kako su stručnjaci u početku strahovali.

Vakcine su brzo pronađene, ali su naknadno Zapad, a posebno Evropa i SZO bili kritikovani zbog preterane uzbune u vreme epidemije s obzirom na to da svake godine epidemija gripa usmrti između 250.000 i 500.000 ljudi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Od 2002. do 2003: SARS

Teški akutni respiratorni sindrom (SARS) pojavio se u Guangudng na jugu Kine u decembru 2002. godine i izazvao je zdravstvenu krizu 2003. i posebno je pogodio Aziju.

Usmrtio je 774 ljudi, od kojih su četiri petine bili oboleli iz Kine i Hongkonga. Virus se na čoveka preneo sa slepog miša potkovnjaka i proširio na oko 30 zemalja. Stopa smrtnosti iznosila je 9,5 odsto.

Od 2003. do 2004: Ptičji grip

Smrtonosni soj virusa H5N1 ptičjeg gripa usmrtio je više od 400 ljudi, uglavnom u jugoistočnoj Aziji, a pojavio se 2003. godine. Poharao je farme peradi u Hongkongu, a zatim se preneo na čoveka. SZO je proglasio zdravstvenu uzbunu u svetu, ali je broj smrtnih slučajeva bio ograničen, piše Hina.

Pandemije 20. veka

Od 1981. do danas: AIDS

Daleko najsmrtonosnija epidemija modernog doba. Prema podacima organizacije UNAIDS, 32 miliona ljudi umrlo je od te bolesti koja pogađa imunski sistem zbog čega čovek postaje neotporan na zaraze.

Danas oko 24,5 miliona ljudi u svetu ima pristup retrovirusnim lekovima koji, ako se redovno piju, zaustavljaju napredovanje bolesti i uveliko smanjuju opasnost od zaraze.

Od 1968. do 1970: Hongkonška groznica

Oko milion ljudi umrlo je od te bolesti, prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Prenoseći se u svetu od sredine 1968. do 1970, bolest je posebno ubijala decu. Pojavila se u Hongkongu, proširila Azijom i stigla u Sjedinjene Države krajem 1968. Nekoliko meseci se pritajila i onda pogodila Evropu krajem 1969.

Epidemiolozi je pamte kao prvu pandemiju gripa modernog doba zbog povećane brzine kretanja ljudi.

Od 1957.-1958: Azijski grip

Oko 1,1 miliona ljudi umrlo je od azijskog gripa prema podacima CDC-a. Pandemija se dogodila u dva agresivna talasa. Prvi se dogodio u južnoj Kini u februaru 1957. Nekoliko meseci proteklo je pre nego što je azijski grip zahvatio Ameriku i Evropu. Bolest je izazivala ozbiljne komplikacije pluća, posebno kod starijih ljudi.

Od 1918. do 1919: španska groznica

Španska groznica pogodila je veliki deo svetske populacije posle Prvog svetskog rata i usmrtila do 50 miliona ljudi, prema podacima CDC-a.

Harala je od septembra 1918. do avgusta 1919. godine, i smatra se najsmrtonosnijom u istoriji u tako kratkom vremenskom razdoblju.

Španska groznica ubila je pet puta više ljudi nego Prvi svetski rat. Prve žrtve bile su zabeležene u Sjedinjenim Državama, a zatim se bolest proširila Evropom, a onda i svetom.

Stopa smrtnosti procenjena je na više od 2,5 odsto, prema CDC-u.