Kampanja se nastavlja kao da su izbori već raspisani. Opozicioni skup na Slaviji na koji su pozvali studenti u prošlu subotu bio je pravi izborni, masovni mobilizacijski miting samopotvrđivanja. Ni proevropske opozicione partije u koordinacijama, ni takozvana autentična (opoziciona) desnica, nemaju potencijal da organizuju ovakav skup, što ne znači da njihovi pripadnici nisu bili na Slaviji. Famozni studentski Memorandum o Kosovu nije pokazao potencijal raskola, već je pre bio uspela provokacija. Gotovo „konceptualna“.
Uostalom, ne bira se između Kosova ili EU, između nekakvog „desnog centra“ ili „proevropske levice“, već se u Srbiji bira između višepartijskog ili jednopartijskog sistema. Kao što će i predstojeći izbori biti i svojevrsni referendum o devedesetim godinama prošlog veka. U koje su sadašnji studenti retroaktivno uključeni. Ali, pod uslovom da „državni razlog“ dozvoli da izbora bude (čak i kad im je i krajnji zakonski rok).
Bitna je prošlost i njena percepcija. U odocnelom obraćanju ministar policije i predsednik SPS Ivica Dačić je rekao: „O socijalizmu se priča svašta, ali to u njemu nije bilo moguće, tad je bila najveća sramota da neko ne ide u vojsku, a kamoli da se bavi neki šef policije kriminalom, ili da sedi sa kriminalcima, to bi bila najveća sramota, roditelji bi ga se odrekli“, rekao je Dačić. Nije rekao „u vreme Tita“, već socijalizma.
Da, u socijalizmu je možda bila sramota da se neki šef policije bavi kriminalom, naglasio je Dačić valjda pokušavajući da povuče moralni kontinuitet svoje partije sa tim vremenom, ali već devedesetih godina kad više valjda nije bilo takvog socijalizma, nije više bilo nenormalno, čak ni sramota da se i neki istaknutiji policajci bave kriminalom. A to je vreme vlasti Miloševićeve a sad Dačićeve SPS. I gde je u Dačićevoj logici Crkva. Ako ona od poznih osamdesetih otvoreno kreće u duhovnu obnovu srpskog društva i naroda od pošasti titoizma, kako je posle toliko godina obnove ono (društvo) moralnije bilo u doba socijalizma (Tita) nego sad?
Iako Srbija ima policiju, sad kao da dobija i „miliciju“. Što već nema veze sa socijalizmom iako se tada policija tako zvala.
I taj period socijalizma je nijansiran i prilično kontekstualizovan. Mogu se nakon smrti Tita faze jedne zemlje u odumiranju gledati i kroz ličnosti, metode i mandate tri šefa policije (tada je to bila narodna milicija), odnosno funkcije koja se zvala savezni sekretar za unutrašnje poslove SFRJ: Franja Herljevića (1974–1982), Staneta Dolanca (1982–1984) i Dobroslava Ćulafića Tora (1984–1989).
No dobro, Dačić kaže i da je „Veselin Milić iz miljea bivšeg direktora policije Veljovića kojeg je postavila Demokratska stranka“. Po toj logici će još ispasti da je Milić deo neke „duboke države“ koju kontroliše „Demokratska stranka“.
U poređenju sa propagandnom relativizacijom, kriznim „pi-arom“ i pseudokontinuitetima, postoje i realni kontinuiteti. Nije sve takozvana nulta tačka. Peking je takav. Vučić je ovonedeljnom posetom Kini potvrdio oprobani metod da spektakularizacijom spoljne politike kompenzuje deficite u unutrašnjoj. Što ne znači da od toga nekad i Srbija nema koristi. Efektni kadrovi iz Pekinga poslužili su i kao mizanscen za saniranje masovnog opozicionog skupa na beogradskoj Slaviji. Što ne znači da i neka buduća vlast neće koristiti odnose koje je Vučić razvio sa Kinom.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 28, MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
