Ovoga puta, na Vučićevom sretenjskom skupu u Sremskoj Mitrovici, osim još jednog obznanjivanja propasti „obojene revolucije“, radni zadatak je bio odbrana Vojvodine od navodnog separatizma sublimirana u „Deklaraciji o Vojvodini“ koja je u Sremskoj Mitrovici na poziv predsednika Republike usvojena aklamacijom. I prva faza Miloševićeve „antibirokratske revolucije“, poznata u novosadskoj epizodi kao „jogurt revolucija“, podrazumevala je odbranu Vojvodine od „autonomaša“ (separatista). Na velikom protestu u Novom Sadu 5. i 6. oktobra 1988, zgrada pokrajinske vlade zasuta je kamenicama i jogurtima (tad su bili oni u trouglastom tetrapaku), pa otuda kovanica „jogurt revolucija“.
U Sremskoj Mitrovici ipak nije bilo „Oj Srbijo iz tri dela, uskoro ćeš biti cela“, kao što je velikim crvenim slovima pisalo 1988. godine na platnu „AB skupa“ u tada još Titovom Vrbasu. Nije bilo u Sremskoj Mitrovici ni „Od Horgoša do Dragaša“. Ni ona „od Triglava do Tirane, zadaju nam teške rane“, jer sad Slovenija valjda podržava Vučića, za razliku od one Kučanove koja nije Miloševića.
Od Kosova iz osamdesetih nacionalno težište je pomereno na Republiku Srpsku. Vojvodina je tu samo manir, opšte mesto.
Ako ništa, u Sremskoj Mitrovici Vučić bar nije imao manje prisutnih od obznanjenog broja njegovih „lojalista“ (17.000), kao što se u Jagodini – prethodnom kontramitingu Vučićeve „antibirokratske revolucije“ desio fenomen – manje prisutnih od broja lojalista. Znači li to da ni osnovne kvote lojalista nema bez Republike Srpske?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
