SAD: Kina – 145:125. Najveća svetska ekonomija i najveća zemlja u razvoju, međutim, ne igraju košarku, već se prikazani rezultat odnosi na carinske stope koje su jedna drugoj (za sada) uvele na uvoz robe.
Posledice carinskog rata bi, međutim, najpre i najjače mogle da osete zemlje koje imaju veliku robnu razmenu sa dve sukobljene strane, teza je iz analize domaćeg specijalizovanog portala makroekonomija. org. Zato su, na osnovu carinskih podataka kojima barataju SAD i Kina, izračunali koliko države širom sveta trguju sa „zaraćenim stranama“ – što je zapravo deo robne razmene jedne zemlje podložan posledicama carinskog rata.
Tako su dobili listu kojoj su na vrhu Bahami, Panama i Kirgistan, dok su na dnu Moldavija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Dobra vest je da se Srbija našla pri dnu rang liste, na 129. mestu među ukupno 153 zemalja i teritorija, s obzirom na to da najveću robnu razmenu ostvarujemo sa EU i državama regiona.
Učešće Kine i SAD u našoj ukupnoj razmeni iznosi relativno skromnih 9,2 odsto u 2024. godini, a njena ukupna vrednost je 6,75 milijardi dolara, te se zato i u domaćoj javnosti više govori o indirektnoj šteti, koja bi mogla da nastupi zbog trzavica između SAD i našeg najvećeg spoljnotrgovinskog partnera – Evropske unije.
KO JE BLIŽE – GUBI VIŠE
Na osnovu udela u trgovinskoj razmeni, analitičari makroekonomija. org zaključuju da bi u carinskom najviše mogle da budu pogođene SAD i Kini geografski bliske zemlje: Meksiko, Kanada, Venecuela, Mongolija, Honduras, Kostarika i Kambodža.
Meksiko i Kanada, prema izveštaju JP Morgan objavljenom uoči prvog obraćanja predsednika Donalda Trampa i objavljivanja liste recipročnih carina, odgovorni su za 52 odsto uvoza auto-delova u SAD, dok je Kanada izvor čak 60 odsto sirove nafte koja se uvozi u SAD.
„Procenjuje se da bi carine od 25 odsto smanjile BDP Meksika za 1,7 a Kanade za 1,2 odsto u periodu od pet godina“, naveli su tada analitičari JP Morgan.
Za razliku od Meksika i Kanade, koje imaju poseban trgovinski sporazum sa SAD koji ih donekle štiti, šteta za Vijetnam mogla je da se ogleda u usporavanju rasta BDP za do tri procentnta poena – da je stupila na snagu prvobitno razrezana stopa od 46 odsto.
Sa druge strane, iz makroekonomija,org zaključuju da bi eskalacija carinskog rata verovatno najblaže pogodila Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Letoniju, Crnu Goru i Bugarsku.
„Pri dnu liste, iza Srbije, nalaze se i Hrvatska i Rumunija a manji udeo u odnosu na Srbiju ima ukupno 24 zemalja i teritorija“, ističu u osvrtu na rezultate.
„ZARAĆENE STRANE“ U MANJOJ OPASNOSTI OD „POSMATRAČA“
Interesantno je da su pri dnu liste i sami akteri carinskog sukoba.
Računica makroekonomija.org SAD stavlja na 111. a Kinu na 121. mesto rang liste. Kina je sa SAD prošle godine ostvarila razmenu u vrednosti od oko 700 milijardi dolara, dok je američka privreda u Kinu izvezla robu vrednu oko 690 milijardi dolara.
„Činjenica da su SAD i Kina pri dnu liste ukazuje da će izazivači rata manje nastradati od većine zemalja u svetu, koje ovaj ekonomski zemljotres nisu ni želele ni sanjale“, zaključak je analize makroekonomija.org.
Međusobna razmena dve ekonomske sile, inače, čini 24 odsto svetske trgovine robom.
Tagovi
