Dobro jutro,
Nakon sastanka između predstavnika vlasti i nezadovoljnih poljoprivrednika koji je trajao devet sati, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da su razgovori bili veoma teški. Poljoprivrednici su saopštili da konačnog dogovora još uvek nema.
U četvrtak će u Briselu biti nastavljeni pregovori Beograda i Prištine, iako srpska strana smatra da oni nemaju previše smisla. Glavni cilj trebalo bi da bude smirivanje tenzija i zategnutih odnosa u prethodnom periodu, kao i izbegavanje daljih sukoba.
Ekološka katastrofa zadesila je Poljsku i Nemačku. U prethodnih nekoliko dana došlo je do pomora više od 20 tona ribe u reci Odri. Razlozi tome još uvek nisu poznati, mada vlasti u Poljskoj sumnjaju na ispuštanje opasnih hemikalija u vodu.
REZULTATI SASTANKA
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je sastanak sa poljoprivrednicima trajao devet sati i da je na kratko prekinut jer su poljoprivrednici hteli da obaveste svoje kolege o rezultatima, ali da će biti nastavljen čim predstavnici poljoprivrednika budu spremni.
On je za RTS rekao da će ministri i predstavnici Privredne komore Srbije biti u zgradi vlade cele noći, sa ciljem da se postigne dogovor.
„Razgovori su bili teški, i mora da se zna da budžet Srbije nije ćup bez dna da može ko koliko hoće da zahvati i da vlada ne može da garantuje cenu poljoprivrednih proizvoda, ali postigli smo saglasnost oko premije za mleko i oko podrške vezano za gorivo“, rekao je Nedimović.
On je istakao da su poljoprivrednicima ponuđene cene bolje nego što dobijaju proizvođači u Hrvatskoj ili Bugarskoj i izrazio nadu da će dogovor bit postignut kao što je postignut sa malinarima i ostalim proizvođačima kao i da će svi imati sluha za kompromis.
Poljoprivrednici su posle sastanka u vladi saopštili da konačnog dogovora nema, ali su precizirali da je došlo do dogovora o premijama za mleko i dodali da su na dobrom putu da dođu do kompromisa i za otkupnu cenu suncokreta.
Od blokada, kako su poručili, neće odustati, ali su spremni da omoguće prohodnost saobraćaja kao znak „dobre volje“.
Pregovori sa predstavnicima vlade biće nastavljeni narednih dana.
„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mi mislimo, jako blizu i nadamo se da će u narednom periodu da to sve bude rešeno“, rekao je novinarima ispred vlade predstavnik poljoprivrednika iz Pančeva.
Vlada, premijerka, resorni ministar i pomoćnici ministra su tokom celog dana, prema njegovim rečima, bili konstruktivni.
„Gledali su kako god mogu da nam izađu u susret. Mi se samo nadamo da će to u narednom, hajde da kažemo, kratkom periodu da se završi, da se nađemo možda ponovo, i da to bude gotovo“, dodao je on.
Blokada će, prema njegovim rečima, biti nastavljena, ali su poljoprivrednici spremni da pokažu „dobru volju“ i omoguće prohodnost saobraćaja na određeno vreme.
Poljoprivrednici su rekli i da problemi sa kojima se suočavaju nisu od juče, i stoga su apelovali na državu da im ovog puta izađe u susret kako bi se što pre vratili na posao na njivama.
Ratari traže 700 evra po toni suncokreta, dok je poslednja ponuda vlade bila 533 evra po toni.
Od države traže i da se ukinu akcize na gorivo za zemljoradnike na količinu do 100 litara po hektaru i da se ograniče marže na suncokretovo ulje.
Vlada je prethodno ispunila njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza jestivog ulja, kao i da ih policija ne tereti zbog prethodnih protesta i blokada saobraćaja.
NAJAVA PREGOVORA
Dijalog Srbije i takozvanog Kosova biće u četvrtak nastavljen u Briselu, ali vlasti u Beogradu smatraju da razgovor nema previše smisla i najviše što se može jeste da se otklone pretnje sukobima, javlja nemački portal Dojče vele, prenoseći mišljenja analitičara u Beogradu.
Briselski portal Politiko piše da do runde dijaloga dolazi u času zategnutosti između Prištine i Beograda i „ponovnog sukoba koji je izazvao strahove da bi dve strane mogle da krenu u rat“.
Agenciji Beta su u Briselu evropski diplomatski zvaničnici rekli da i Evropska unija i vrlo angažovane SAD smatraju da dijalog čelnika Srbije i takozvanog Kosova mora dati neke rezultate.
Na opasku Bete da je Aljbin Kurti izjavio da smisao dijaloga može biti jedino uzajamno priznanje i da neće razgovarati o sporu oko automobilskih tablica i ličnih karata, dok srpski predsednik Aleksandar Vučić podvlači da napretka ne može biti bez sprovođenja Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština, evropske diplomate su uzvratili da „ni EU, niti SAD ne misle da Dijalog može biti pucanj u prazno“.
Kurti je dao intervjue nekolicini evropskih listova i tako je italijanskom listu Republika izjavio da im „preti opasnost rata, a iza Srbije je Putin“.
Španski dnevnik Periodiko smatra da je „Kosovo kamen u cipeli NATO…i loše rešeno pitanje, kao što je to i Bosna i Hercegovina, okovana Dejtonskim sporazumom koji je zaustavio sukob, ali stvorio Frankenštajna kojim je nemoguće upravljati“.
Kurti, stoji u izveštaju Dojče velea, sprema se u Brisel da bi razgovarao o međusobnom priznanju, a Vučić se priprema da u Briselu razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO), pa je teško nešto opipljivije očekivati od ove runde dijaloga.
Albanska strana, dodaje Dojče vele, najnovijim provokativnim potezima pokušava da iskoristi za sebe povoljniju geopolitičku situaciju.
Srbija je zbog neuvođenja sankcija Rusiji izazvala podozrenje na Zapadu i vidi se kao nekakav tihi saveznik Rusije, što Priština pokušava da iskoristi kao svoju prednost i promeni situaciju na terenu, ukazuje nemački portal.
Dojče vele navodi mišljenje analitičara u Beogradu da se ta karta Rusije uvek se koristila u Prištini kako bi se dobila nekakva dodatna podrška na Zapadu, a izgleda da sadašnja američka administracija ima nekakav ‘kosovski zavet’ oko nezavisnosti takozvanog Kosova i verovatno je da Srbija trpi pritiske zbog toga.
U Vašingtonu čini se postoji dobra volja da se formira Zajednica srpskih opština, kažu sagovornici Dojče velea u Beogradu, ali napominju da albanska strana odbija da to sprovede i niko na nju i ne vrši pritisak da to učini, što je stav i opozicije i vlasti u Beogradu.
Mediji u EU ističu da je Evropska služba za spoljne poslove i bezbednost (EEAS) dramatično zatražila da se zapaljive poruke u Prištini i Beogradu prekinu, ali takođe predočila da se Briselski i drugi sporazumi moraju sprovesti.
SAD su isto to stavile do znanja, uključujući Briselski sporazum i Zajednicu srpskih opština, ali tako što ta zajednica ne sme biti u suprotnosti s Ustavom takozvanog Kosova i neki paradržavni entitet.
Američki izaslanik Gabrijel Eskobar je rekao da o tome „treba da se raspravlja“, ali je takođe objasnio da to znači da „postoji puno evropskih modela gde manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i jezik u okvirima ustava“.
Na pitanje Bete da li Evropska unija takođe smatra da se Zajednica srpskih opština može svesti na „model zaštite kulturnog nasleđa i jezika“, dakle neku nevladinu organizaciju bez izvršnih ovlašćenja, kako proizilazi iz američkog stava, diplomate u Briselu ponavljaju stav da se do sprovođenja Briselskog sporazuma i sveobuhvatne normalizacije odnosa prihvatljive za obe strane može doći i nizom sprovođenja malih dogovora.
EKOLOŠKA KATASTROFA
Još uvek je nejasno zašto je došlo do pomora desetina tona ribe i drugih organizama u Odri. Laboratorijski testovi su u toku. Pogođene su Poljska i Nemačka. Govori se o ekološkoj katastrofi, piše Dojče vele.
Proteklih dana na nemačkoj strani Odre izvađeno je 20 tona uginule ribe, a skoro isto toliko prethodno i u Poljskoj. Poltičari i grupe za zaštitu životne sredine govore o ekološkoj katastrofi. Još uvek je nejasno šta je uzrok ovog pomora. Moguće je da se radi o više faktora.
Poljska Vlada sumnja da je ogromna količina hemijskog otpada bačena u reku dugu skoro 900 kilometara, koja se uliva u Baltičko more – koje se sada takođe smatra ugroženim.
Poljska policija je ponudila 210.000 evra za informacije koje bi dovele do hapšenja počinioca, rekao je zamenik ministra unutrašnjih poslova Maciej Vasik.
„Hoćemo da pronađemo i kaznimo počinioce ovog ekološkog zločina“, naglasio je premijer Mateuš Moravjecki.
Testovi su u toku
Tela uginulih riba se u Poljskoj i Nemačkoj ispituju na metale, pesticide i druge otrovne materije.
Kako je u petak izvestio nemački javni servis Rundfunk Berlin-Brandenburg (RBB), nadležna laboratorija je pronašla ekstremnu kontaminaciju živom – ali da nije jasno da li je živa pravi i jedini uzrok pomora riba. Međutim, kaže se da su izmerene vrednosti žive bile toliko visoke da se rezultat ispitivanja nije mogao predstaviti i test je morao biti ponovljen.
Osim toga, u vodi je pronađena velika količina rastvorenih otrovnih soli.
Kriminalistička policija vodi istragu
Nemački istražni organi su u bliskom kontaktu sa poljskim vlastima. Problem je očigledno nastao u susednoj zemlji, rečeno je. Prema nepotvrđenim izveštajima, nesreća u hemijskoj fabrici u Opoleu u Poljskoj 27. ili 28. jula dovela je do trovanja reke.
Brandenburški ministar ekologije Aksel Fogel rekao je za RBB da je i sam saznao “od trećih strana i medija da su za pomor ribe verovatno odgovorne hemikalije koje su ispuštene u Odru u većim količinama”. On je u petak oštro kritikovao poljske vlasti: “Vidi se da se nisu poštovali dogovoreni kanali izveštavanja i zato nemamo informacije koje bi trebalo da imamo.”
Poljska vlada je potom odgovorila na kritike i saopštila da je već krajem jula reagovala na vesti o pomoru ribe. Od 26. jula pojavile su se prve indicije pa su uzeti uzorci vode i mrtva riba izvađena iz vode. Od 28. jula, uzorci su ukazivali na neuobičajeno nizak nivo kiseonika u vodi. 4. avgusta u uzorcima iz grada Olave pronađena je toksična supstanca. Tužba javnom tužilaštvu je podneta 9. avgusta.
“Izgubljeno je dragoceno vreme”
Udruženje za zaštitu okoline WWF takođe je uputilo oštre kritike zbog lošeg prekograničnog protoka informacija.
“Važnih indicija o stradanju ribe na poljskoj strani bilo je još pre desetak dana”, rekao je Fin Fiberg, šef WWF-ovog ureda za Baltičko more. “Čini se da je ovde izgubljeno dragoceno vreme. Nacionalni park doline Donje Odre i ljudi koji žive blizu obale mogli su da se pripreme.”
U međuvremenu se pomor ribe širi dalje prema severu – strahuje se i za Baltičko more. Vlasti upozoravaju na kontakt sa rečnom vodom koju takođe ne treba koristiti za pojenje stoke. Pse i druge životinje treba držati podalje od obala.
Nemački zvaničnici izrazili su nezadovoljstvo zbog sporog protoka informacija iz Poljske dok stručnjaci pokušavaju da otkriju šta je ubilo desetine hiljada riba u zajedničkoj graničnoj reci Odri.
Naučnici su u pokušaju da obuzdaju u širenje ribljeg pomora postavili barijere koje su se koristile za suzbijanje izlivanja nafte.
Nemačka ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke zahtevala je transparentnu i potpunu istragu o uzroku masovnog pomora ribe u reci nakon što se sastala sa poljskim kolegom u poljskom pograničnom gradu Šćećinu.
„Došlo bi do ogromnog gubitka poverenja, posebno među Poljacima, ali verovatno i među nama, ako ova istraga ne uspe“, rekla je Lemke.
Vlasti su takođe postavile morske barijere koje se obično koriste prilikom izlivanja nafte u laguni Ščećin, gde se reka uliva u Baltičko more, kako bi sprečile moguće širenje pomora.
Lemke je najavila da su dve zemlje Evropske unije osnovale radnu grupu sa stručnjacima za razmenu informacija o istrazi ekološke katastrofe.
Guverner države Brandenburg, koji se graniči sa Poljskom duž reke Odre, kritikovao je poljske vlasti zbog nedostatka informacija o pomoru ribe.
Informacije o ekološkoj katastrofi stizale su samo „na mahove, kada bi uopšte stigle“, rekao je Ditmar Voidke, dodajući da “ovo mora biti hitno rešeno u narednim mesecima“.
I DRUGE VESTI
Jeremić: „Skupština da utvrdi pregovarački okvir“
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da je neophodno da skupština Srbije na posebnoj sednici donese pregovarački okvir za pregovore sa prištinskim vlastima, kako predstavnici Srbije u Briselu „ne bi govorili napamet“ i kako bi u parlamentu po pitanju Kosova i Metohije bio postignut što veći stepen jedinstva.
„Na toj sednici pažnja bi bila posvećena i međunarodnim aspektima kosovskog pitanja. Ako znamo da postoji opasnost od izbijanja novih nemira 1. septembra, onda bi trebalo da vidimo da li je vlada Srbije preduzela adekvatne diplomatske korake recimo sa Kinom, koja predsedava Savetom bezbednosti UN u avgustu, ili sa Francuskom, koja će preuzeti predsedavanje u septembru“, rekao je Jeremić televiziji Nova S.
Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Generalne skupštine UN, naveo je da je u prethodnih nekoliko dana razgovarao sa visokim predstavnicima međunarodne zajednice, i dodao da oni „ne misle da preti velika opasnost na Kosovu i Metohiji u narednim danima“.
„Oni imaju i svoje obaveštajne izvore i prisutni su na terenu, ali ja se ne bih oslanjao isključivo na diplomatsko-analitičke procene. Kada imate eksplozivnu situaciju, ona lako može da se otrgne kontroli i zato je veoma važno planirati unapred i imati institucionalni okvir nastupa, jer tada delujete ozbiljnije i prema međunarodnoj zajednici i ulivate veći stepen poverenja narodu koji predstavljate“, rekao je Jeremić.
Jeremić je podsetio da je poslanička grupa Narodne stranke u skupštini Srbije uputila predsedniku parlamenta Vladimiru Orliću zahtev za hitno sazivanje posebne sednice skupštine o Kosovu i Metohiji, ali da on sednicu nije zakazao pre 18. avgusta, kada će u Briselu biti održan sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika vlade u Prištini Aljbina Kurtija.
„Bilo bi veoma važno da ta sednica bude održana neposredno posle 18. avgusta“, dodao je Jeremić.
Jeremić je naveo da bi na toj sednici trebalo da se „podvuče crta i vidi šta je na Kosovu i Metohiji predato u poslednjih devet godina od potpisivanja briselskog sporazuma – rasformirani su sudstvo i policija na severu, Prištini je predat međunarodni telefonski pozivni broj, a Zajednica srpskih opština nije formirana“.
Upitan o odnosima Narodne stranke i SSP, Jeremić je odgovorio da su odnosi u opoziciji zanimljivi novinarima i analitičarima, dok to malo zanima građane koji se sučavaju sa ozbiljnim problemima.
„Poljoprivrednici protestuju u Novom Sadu i Narodna stranka podržava njihove zahteve. Narodna stranka je predložila set mera značajne podrške poljoprivredi i zato je važno da parlament počne da radi što pre kako bi i o tome moglo da se raspravlja“, rekao je Jeremić.
Jeremić je dodao da predsednica vlade Srbije Ana Brnabić sa poljoprivrednicima pregovara o kratkoročnim merama, a da se problemi ne mogu rešiti bez sistemskih mera i značajnog povećanja podrške poljoprivredi, a o tome se odlučuje u parlamentu.
„Mi ćemo u skupštinskoj raspravi izneti konkretne predloge – 100 milijardi dinara za budžet za poljoprivredu i smanjenje akciza i drugih opterećenja. Suština je da kroz sistemski pristup u okviru institucija dođemo do dugoročnih rešenja i da pokažemo građanima da radimo na rešavanju njihovih problema“, zaključio je Jeremić.
Jeremić je najavio da će Narodna stranka širom Srbije otvoriti kancelarije narodnih poslanika, jer želi da uspostavi vezu poslanika i naroda, koja je u prethodnom periodu prekinuta.
„Ekonomska pitanja su najvažnija, ali postoje i neka druga važna socijalna pitanja po kojima režim nastavlja da nas deli, od održavanja Juroprajda u Beogradu do ostalih stvari“, zaključio je Jeremić.
Mihajlovićeva: „Litijum je nafta 21. veka, donosi visoko plaćena radna mesta“
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, izjavila je da je litijum „nafta 21. veka“ i da se očekuje da do 2050. godine tražnja za litijumom bude uvećana za 900 odsto.
„To je mogla da bude velika razvojna šansa za Srbiju, jer imamo jedinstveno nalazište minerala sa dokazanim rezervama od 158 miliona tona. Sa rudnikom, fabrikom baterija i fabrikom električnih automobila to bi značilo povećanje BDP-a za više od 25 odsto i što je najvažnije, to je mogućnost da na takvim radnim mestima budu naši inženjeri, geolozi, naši ekonomisti“, rekla je Mihajlović.
Ona je dodala da pojedinci i dalje koriste litijum u političke svrhe i da neznanjem i širenjem panike pokušavaju sebi da stvore politički profit, a tako građanima uskraćuju mogućnost da u Srbiji imaju visoko plaćen posao.
„To bi bio podzemni rudnik, potpuno digitalizovan, sa najnovijim tehnologijama, visoko sofisticiranom opremom, sa visoko plaćenim poslovima. Ne bi bilo isparenja sumporne kiseline, nema prženja jadarita na hiljadu stepeni, nema tečnog otpada, nema ničega čime su mesecima plašili građane“, rekla je ministarka.
Ona je istakla da se ne sme dozvoliti da zbog neznanja i zbog političkog profita Srbija ostane bez visoko plaćenih radnih mesta i najnovijih tehnologija, navedeno je u saopštenju.
Pokrenut stečaj nad Radijem Slobodna Evropa u Rusiji
Sud u Moskvi započeo je stečajni postupak nad ruskim entitetom Radija Slobodna Evropa RFE/RL LLC, nakon što su lokalne poreske vlasti pokrenule proces ranije ove godine, zbog čega je RSE obustavio rad u ovoj zemlji.
Arbitražni sud u Moskvi doneo je odluku o pokretanju stečaja, koji je inicirala Federalna poreska služba 4. marta, navodeći da RFE.RL LLC duguje oko 7 miliona rubalja (110.000 evra) poreskim vlastima za 2021. godinu.
RFE/RL LLC u Moskvi zastupa interese RFE/RL u Rusiji. Osnovan je 2020. godine zbog kontroverznog ruskog zakona o „stranim agentima“, prenosi Radio slobodna Evropa.
Procedura stečaja proizilazi iz ruskih medijskih propisa koji nalažu da se RSE i druge kuće koje se smatraju „stranim agentima“ označe kao takve obaveštenjem u tekstovima, audio i video materijalima.
Oni su se takođe poklopili sa novim zakonom koji je potpisao ruski predsednik Vladimir Putin a koji je stupio na snagu 5. marta.
Taj zakon omogućava zatvorske kazne do 15 godina za ljude koji distribuiraju „lažne vesti“ o ruskoj vojsci u vreme kada je Moskva izvršila invaziju na susednu Ukrajinu.
RSE/RL je odbio da se pridržava odredbe o „stranom agentu“ i od prošle godine je ruski regulator za medije, Roskomnadzor, podneo više od hiljadu administrativnih tužbi protiv RFE/RL LLC i njegovog direktora, naloživši im da plate skoro milijardu rubalja (14 miliona evra) novčane kazne.
Zvanični početak stečaja pokrenut je jer RFE/RL LLC nije bilo u mogućnosti da plati porez jer su joj prošle godine sudski izvršitelji blokirali bankovne račune.
RSE smatra da je ruski zakon o stranim agentima izraz političke cenzure koja ne dozvoljava novinarima da obavljaju svoje profesionalne aktivnosti.
RSE/RL je uložio žalbu na poteze ruskih vlasti ruskim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Mnoge međunarodne novinarske organizacije i strane vlade izrazile su podršku RSE/RL i slobodi govora u Rusiji.
U martu, nakon 30 godina rada u ruskoj prestonici, RSE/RL je morao da zatvori tamošnje dopisništvo. U registru stranih agenata Ministarstva pravde nalazi se oko 27 novinara koji doprinose programima RSE/RL.
U Rusiji su blokirani sajtovi Ruskog servisa RSE/RL i nekoliko njenih projekata, kao i njihovi nalozi na društvenim mrežama.
Uprkos tome, popularnost Ruskog servisa RSE/RL, lokalno poznatog kao Radio Svoboda, ostaje veoma visoka.
U martu, nekoliko dana nakon što je Rusija pokrenula invaziju na susednu Ukrajinu, više od 18 miliona korisnika interneta posetilo je sajtove Radija Svoboda.
Od januara više od 100 miliona korisnika posetilo je ove sajtove.
Londonski aerodrom Hitrou produžava ograničenje broja putnika do oktobra
Londonski aerodrom Hitrou saopštio je da će produžiti ograničenje dnevnog broja putnika do kraja oktobra u okviru svojih napora da se izbori sa rastućom potražnjom za avionskim prevozom dok kompaniji nedostaje osoblje.
Aerodrom, jedan od najprometnijih u Evropi, saopštio je da maksimalno 100.000 putnika može sa njega leteti tokom dana do 29. oktobra. Očekivano je da će dnevna granica biti ukinuta 11. septembra.
Hitrou je uveo privremeno ograničenje u julu i poručio avio-kompanijama da prestanu sa prodajom karata tokom vrhunca letnje sezone putovanja, rekavši da je očekivani promet putnika veći nego što osoblje aerodroma može da podnese.
Aerodrom je saopštio da je njegovo privremeno ograničenje dovelo do „manje otkazanih letova u poslednjem trenutku“ i „kraćeg čekanja na prtljag“.
VESTI IZ SPORTA
Sinančević osvojio srebrnu medalju na EP u Minhenu, Kolašinac osmi
Srpski atletičar Armin Sinančević osvojio je srebrnu medalju u bacanju kugle na Evropskom prvenstvu u Minhenu.
Sinančević je, na svom debitantskom učešću na Evropskom prvenstvu, do srebra stigao zahvaljujući hicu iz pete serije od 21,39 metara.
Zlato je pripalo Filipu Mihaljeviću iz Hrvatske, koji je hicem od 21,88 metara iz šeste serije stigao do najsjajnijeg odličja. Bronzana medalja je pripala Tomašu Staneku iz Češke, koji je kuglu bacio 21,26 metara.
Drugi srpski atletičar u finalu, Asmir Kolašinac zauzeo je osmo mesto.
Kolašinac je najbolji rezultat dužine 20,15 metra ostvario u šestoj seriji bacanja.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC- Selektor stavio tačku na „slučaj kapiten“- „Pešićeva istina o Teodosiću“. Tri dana nakon masakra na Cetinju „Ubica tajno sahranjen, a porodicu čuva policija“.
VEČERNJE NOVOSTI- Priština povlači sve opasnije poteze „Kurti oprema osmatračnice iznad Jarinja“. Predsednik obišao naoružanje iz domaćeg razvoja „‘Nora’ najveće snaga vojske“. Selektor Svetislav Pešić „Trenutno od Teodosića ima boljih“.
DANAS – Da li protest poljoprivrednika može da izazove bunt širih razmera usled nemaštine i korupcije „Država ne zna šta će sa siromašnim buntovnicima“. Rast cena u julu dostigao 12,8 odsto, a tek nas čeka efekat skuplje struje i gasa „Slabe šanse da inflacija uspori“.
NOVA – List otkriva da senatori predlažu novi zakon o zapadnom Balkanu „Američke sankcije za korumpirane političare i biznismene sa Balkana“. Selektor košarkaške reprezentacije Svetislav Pešić kaže „Emotivan smo narod, ‘puvamo’ se bez argumenata“.
POLITIKA – Vučić na predstavljanju novih proizvoda namenske industrije „Bez mnogo očekivanja od sastanka u Briselu“. Objavljena Šangajska lista za 2022. godinu „Univerzitet u Beogradu među 500 najboljih na svetu“. Narodni poslanik SNS-a Goran Vesić kaže „Sačuvaćemo životni standard građana“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1984. – Preminuo je srpski pisac Dušan Radović, urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd i autor popularne emisije Studija B „Beograde, dobro jutro“. Njegovom zaslugom obnovljen je čuveni dečiji list „Poletarac“ (zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Vukova azbuka“, „Pričam ti priču“, „Kapetan Džon Piplfoks“).
1919. – Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pod predsedništvom Ljube Davidovića, sastavljena od predstavnika Demokratske stranke (zajednice) i Socijaldemokratske partije.
1921. – Preminuo je kralj Petar I Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sahranjen je u porodičnoj grobnici Karađorđevića na Oplencu. Nasledio ga sin Aleksandar I.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti sunčano i toplo, ali se sredinom dana na jugozapadu, a kasnije i u ostalim krajevima očekuju kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Najniža temperatura od 14 do 21, a najviša od 31 do 34 stepena Celzijusa. Vetar slab i umeren, u Vojvodini i istočnoj Srbiji povremeno jak, zapadni.
U Beogradu će biti sunčano i toplo, a posle podne u pojedinim delovima grada mogući su kratkotrajni pljuskovi i grmljavina.
Najniža temperatura oko 21, a najviša oko 32 stepena Celzijusa. Vetar će biti slab i umeren, zapadni.
Tagovi
