O čemu ćete pričati danas: Potrošnja u izbornim kampanjama, demonstracije u Skoplju i važnost klimatske akcije

0
(BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC)

Dobro jutro,

Prema izveštajima podnetim Agenciji za sprečavanje korupcije, Aleksandar Vučić je na svoju predsedničku kampanju uložio šest miliona evra, što je skoro 14 puta više u odnosu na Zdravka Ponoša.

Desetine hiljada ljudi se okupilo ispred Vlade Severne Makedonije u Skoplju u znak protesta protiv francuskog predloga za rešavanje spora sa Bugarskom koja blokira ulazak te zemlje u EU.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je zaštita klime važnija od regionalnih sukoba i da se nada da će pitanje klimatskih promena biti primaran problem za globalnu zajednicu.

POTROŠNJA U IZBORNOJ KAMPANJI

U trci za pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora Aleksandar Vučić je na kampanju potrošio čak šest miliona evra. Tu je ubedljivo pobedio, ne samo u pogledu konačnog rezultata, nego i uloženog novca. Kako pokazuju finansijski izveštaji podneti Agenciji za sprečavanje korupcije, na kampanju Zdravka Ponoša potrošeno je oko 435.000 evra, odnosno skoro 14 puta manje u odnosu na Vučićevu, dok su izborni troškovi Biljane Stojković iznosili svega 184.000 evra, navodi Nova.rs.

Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka nastavili su da troše milione evra u izbornim kampanjama. Ova poslednja pokazala je koliko su naprednjaci finansijski nadmoćni u odnosu na svoje konkurente, a da (bar na papiru) nisu dobili ni dinar priloga fizičkih i pravnih lica, po čemu su ranije bili prepoznatljivi.

Najviše novca, Aleksandar Vučić dobio je iz budžeta 645.771.000 dinara ili oko 5,5 miliona evra, a ostatak je prebačen sa računa za finansiranje redovnog rada SNS.

Prema zvaničnim podacima, na Vučićevu kampanju potrošeno je ukupno 704.713.686 dinara ili oko šest miliona evra. Više od polovine tog novca ili oko 3,9 miliona evra Vučić je izdvojio za TV oglašavanje, dok je daleko manje – oko 620.000 evra potrošeno na oglašavanje u štampanim medijima. Kada se na to doda i internet, ukupno je za oglašavanje izdvojeno 4,7 miliona evra.

Preostali deo novca, trošen je na organizaciju javnih događaja, koji je u najvećem broju slučaju realizovala firma “Skaj mjuzik solušn”, kao i na marketinške agencije i istraživanja javnog mnjenja.

Nijedan drugi predsednički kandidat Vučićevu kampanju nije mogao ni blizu da isprati.

Zdravko Ponoš, iza koga je stala koalicija “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, osvojio je drugo mesto u trci za predsednika i oko 700.000 glasova, sa više nego skromnim sredstvima za kampanju. Prema finansijskom izveštaju o troškovima izborne kampanje, u Ponoševu kampanju je uloženo svega 51.290.019 dinara ili 434.661 evro.

Naspram Vučićevih 3,9 miliona evra potrošenih na TV oglašavanje, Ponoš je u te svrhe izdvojio oko 134.000 evra.

On je inače iz budžeta dobio oko 46 miliona dinara, dok je ostatak novca prikupio od priloga fizičkih lica.

Biljana Stojković, koja je u predsedničku trku ušla kao kandidat koalicije “Moramo” imala je još skromniju kampanju. Ona je potrošila ukupno 21.737.962 dinara ili oko 184.000 evra.

Zanimljivo je da je Stojković dobar deo novca koji su svi kandidati dobili iz budžeta vratila u državnu kasu i to više od polovine – 24,4 miliona dinara.

Od novca koji je dobila iz državnog budžeta potrošila je 21,6 miliona dinara, a ostatak je prikupila iz priloga fizičkih lica. Kandidatkinja “Moramo” je na TV oglašavanje potrošila samo 66.000 dinara i to tako što je zakupila termin na RTV Melos.

Predsednički kandidati Milica Đurđević Stamenkovski ispred Zavetnika i Boško Obradović, koji je predvodio koaliciju Patriotski blok, u kampanji imali su na raspolaganju skoro istu sumu novca.

Đurđević Stamenkovski je na kampanju izdvojila 46.124.049 dinara ili oko 391.000 evra. Sav novac koji je potrošila dobila je iz budžeta.

Sa druge strane, Boško Obradović je na novac koji je dobio iz državne kase dodao i prilog od 116.000 dinara. Ukupni troškovi njegove kampanje iznosili su 46.126.385 dinara ili oko 391.000 evra.

Sličan iznos izdvojio je i Miloš Jovanović, kandidat koalicije NADA. On je u trci za predsednika države za kampanju potrošio oko 47 miliona dinara.

DEMONSTRACIJE U SKOPLJU

Desetine hiljada okupilo se ispred vlade Severne Makedonije u znak protesta protiv francuskog predloga za rešavanje spora sa Bugarskom koja blokira pregovore zemlje o članstvu sa Evropskom unijom.

Vlada Severne Makedonije saopštila je da je predlog “čvrsta osnova”, međutim glavna opoziciona stranka desnog centra VMRO-DPMNE odbacuje predlog.

Opozicija tvrdi da predlolg favorizuje bugarske zahteve koji osporavaju makedonsku istoriju, jezik, identitet, kulturu i nasleđe.

Opozicioni lider Hristijan Mickoski rekao je da Makedoniji nije potrebna EU ukoliko njen narod mora da se asimiluje i da ne prihvata frnacuski predlog.

“Ako Evropa nije spremna da primi nas civilizovane Makedonce tamo gde pripadamo, onda ćemo sačekati da se nađu ljudi koji će shvatiti da su Makedonija i makedonski identitet iznad svega”, rekao je on.

Protest čiji je moto “Ultimatum-ne hvala” je završen mirno a sledeći je najavljen za danas, prenosi MIA.

Bugarska, članica EU, insistira da Severna Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korene, da u svom ustavu prizna bugarsku manjinu i ukine “govor mržnje” protiv Bugarske.

Francuski predsednik Emanuel Makron saopštio je ranije ove nedelje na samitu NATO-a u Madridu da veruje da je postignuto “kompromisno rešenje” ali nije izneo detalje.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani rekao je da su “makedonski jezik i identitet” zaštićeni francuskim predlogom i “treba ga prihvatiti što je pre moguće” kako bi država počela pristupne pregovore sa EU.

“KLIMA VAŽNIJA OD REGIONALNIH SUKOBA”

Klimatska akcija treba da bude glavni prioritet za sve države širom sveta uprkos novonastalim regionalnim sukobima, izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u intervjuu za Gardijan.

“Zabrinjavajuće je to što je rat u Ukrajini u velikoj skrenuo pažnju sa klimatskih akcija. Moramo da učinimo sve što možemo da ponovo postavimo pitanje klime kao najvažnije pitanje u našoj zajedničkoj agendi”, rekao je Gutereš.

Generalni sekretar UN je istakao da ga posebno zabrinjava rastuća nejednakost između severa i juga.

“Nejednakosti i dalje rastu unutar zemalja, ali sada rastu na moralno neprihvatljiv način između severa i juga i to stvara podelu koja može biti veoma opasna sa stanovišta mira i bezbednosti, rekao je Gutereš.

Komentarišući planove nekih članica EU da povećaju upotrebu uglja nakon sankcija protiv ruskih energetskih resursa, generalni sekretar UN je rekao da se nada da će evropske države dugoročno održati svoja obećanja protiv zagađenja.

“Ugalj je neprijatelj broj jedan klimatskih akcija. Nadam se da će periodi u kojima će neke države sagorevati više uglja biti veoma kratki”, rekao je on.

I DRUGE VESTI

Nemačka do početka 2023. otvara dva nova terminala za tečni gas da bi smanjila zavisnost od Rusije

Nemački ministar za ekonomiju i klimu Robert Habek izjavio je da će Nemačka pustiti u pogon dva nova terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) do početka naredne godine, radi smanjenja energetske zavisnosti od Rusije, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Vlada Nemačke iznajmila je do sada ukupno četiri plutajuća terminala za LNG, kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa.

“Dva broda su ove godine već postala dostupna, i počeće sa radom u Vilhelmshavenu i Brunsbutelu krajem 2022, odnosno početkom 2023. godine”, rekao je Habek.

On je dodao da se napori radi odvajanja od Rusije kao snabdevača gasom odvijaju brzinom koja “nikada ranije nije viđena u Nemačkoj”.

Predsednik nemačke regulatorne agencije za energetiku Klaus Miler izjavio je ranije da je moguće da će Rusija potpuno prestati da Nemačku snabdeva gasom.

Evropska unija je tokom juna u celini po prvi put uvezla više LNG iz SAD nego gasa iz Rusije.

Uzbekistan: “Proglašeno vanredno stanje u regionu nakon protesta”

Uzbekistanski predsednik Čavkat Mirziojev proglasio je jednomesečno vanredno stanje u autonomnoj republici Karakalpakstan, gde se dešavaju antivladine demonstracije protiv projekta ustavne reforme.

U saopštenju objavljenom na Telegramu, predsedništvo Uzbekistana objasnilo je da je ova mera usmerena na “osiguranje bezbednosti građana i povratak vladavine prava” na siromašnoj teritoriji na severozapadu zemlje.

Palestinci predali metak kojim je ubijena novinara američkom timu

Palestinske vlasti saopštile su da su američkim forenzičkim stručnjacima dale metak kojim je ubijena novinarka Al Džazire Širin Abu Akleh, poduzimajući korak ka rešavanju sukoba sa Izraelom oko istrage njene smrti.

Abu Akleh, dopisnica koja je bila poznata širom arapskog sveta, ubijena je dok je izveštavala o izraelskom vojnom napadu 11. maja u izbegličkom kampu Dženin na okupiranoj Zapadnoj obali.

Palestinci, zajedno sa njenim kolegama koji su bili na licu mesta, kažu da je ubijena od izraelske vatre.

Izraelska vojska kaže da se novinarka našla u unakrsnoj vatri u borbi sa palestinskim naoružanim napadačima i da je nemoguće utvrditi koja ju je strana ubila bez analize metka.

Palestinci su predali metak SAD-u, rekavši da ne veruju Izraelu. Palestinski državni tužilac Akram al-Khatib rekao je da je metak dat američkim stručnjacima “radi tehničke analize”.

Al-Khatib je rekao da Palestinci pozdravljaju učešće bilo kojeg međunarodnog tela u utvrđivanju istine.

Nema inforacija šta bi američki stručnjaci mogli otkriti bez proučavanja izraelskog oružja iz kog Izrael tvrdi da je možda ispaljen hitac. 

Parada ponosa se vratila u London na 50. godišnjicu

U prestonici Velike Britanije, Londonu je održana 50. Parada ponosa, posle dve godine pauze zbog epidemije koronavirusa.

Stotine hiljada učesnika Prajda, prvi put održanog 1972. godine, izašlo je u subotu na ulice Londona ispunivši ih bojama.

Kancelarija gradonačelnika Londona Sadika Kana saopštila je da je više od milion ljudi prisustvovalo proslavi, koja je uključivala i koncert na Trafalgar skveru.

Kan, koji se pridružio proslavi, pozdravio je “prekrasan dan jedinstva, vidljivosti, jednakosti i solidarnosti”.

Oni koji su učestvovali bili su pozvani da se testiraju na korona virus pre marša. Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije izdala je slično upozorenje osobama koje pokazuju moguće simptome majmunskih boginja.

Hongkong: “Potraga za 27 članova posade broda koji je potonuo u nevremenu”

U toku je potraga za više od dvadeset članova posade broda koji se prepolovio i potonuo nakon što se našao u blizini centra tajfuna Čaba, saopštile su vlasti za potragu i spasavanje u Hongkongu.

Brod potonuo oko 300 kilometara jugozapadno od ostrva. Posada je napustila brod nakon što je pretrpeo značajnu štetu u Južnom kineskom moru, prenosi CNN.

Spašena su tri člana posade, ali je i dalje nejasna sudbina preostalih 27 ljudi koji su bili na brodu, dok teški vremenski uslovi ometaju operacije potrage i spasavanja.

Četiri helikoptera i dva aviona su na licu mesta u potrazi za nestalima.

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

BLIC – U tekstu “Razapeti smo između džinova i zato želimo da smo neutralni” list prenosi stavove građana o položaju Srbije u svetu. U intervjuu za list, princ Filip Karađorđević poručuje “Vreme je da smanjimo podele u društvu”.

VEČERNJE NOVOSTI – O broju vozača u alkoholisanom stanju u Srbiji, list piše “Ne mogu da stoje, a misle, mogu da voze”. “Ambasadori kao emisari drskih ucena velikih sila”, o porukama Srbiji od stranih diplomata.

POLITIKA – “‘Nova kosovska realnost’ istopila se u Ukrajinu”, kaže ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković u intervjuu za list. “Šestoro povređeno, jedna osoba ubijena”, o oružanom obračunu migranata kod Subotice. O državnim vaučerima za odmor u Srbiji “Najtraženije banje, pa sela i planine”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

321. – Rimski car Konstantin II, hrišćanin, proglasio je nedelju za dan odmora i verskog obreda.

1423. – Rođen je francuski kralj Luj XI koji je tokom vladavine (1461-83) podstakao razvoj zanatstva i trgovine dajući gradovima privilegije. Modernizovao je stare i podigao nove visoke škole.

1583. – Ruski car Ivan Grozni ubio je sina u nastupu gneva. Taj autokrata sproveo je značajne reforme u Rusiji, a zbog okrutnog odnosa prema boljarima dobio je naziv Grozni. Kao tragični lik bio je inspiracija slikarima, muzičarima, književnicima, filmski rediteljima.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Posle podne uz lokalni razvoj oblačnosti kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom očekuju se u južnoj i istočnoj Srbiji.

Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 15 do 22, a najviša od 33 do 36.

U Beogradu danas pretežno sunčano i veoma toplo vreme.

Vetar slab, promenljiv. Jutarnja temperatura oko 22 a najviša dnevna oko 35.