O čemu ćete pričati danas: Otvaranje ukrajinskog puta ka EU, poziv iz MUP-a za Stefanovića i Hrkalovićevu i Vučićeva poseta samitu u Briselu

0
EPA-EFE/MIGUEL GUTIERREZ

Dobro jutro,

Kao što se moglo i pretpostaviti, Ukrajina je dobila status kandidata za članstvo u EU. Volodimir Zelenski rekao je da je to “istorijski momenat i signal nade za ukrajinski narod”. Međutim, kao što su već napominjali evropski zvaničnici, put ka punopravnom članstvu bi mogao da bude veoma dug.

Nakon nekoliko saopštenja, dopuna i ispravki, Više javno tužilaštvo je potvrdilo da će Sektor unutrašnje kontrole MUP-a obaviti razgovore sa Nebojšom Stefanovićem i Dijanom Hrkalović u svojstvu građana. Njihove skorašnje izjave ipak nisu prošle neopaženo.

Nakon samita lidera EU i Zapadnog Balkana u Briselu, Aleksandar Vučić izjavio je da nije bilo napretka u pogledu evrointegracija Srbije, ali da se nada da će se to do kraja godine promeniti. Makar, prema njegovim rečima, nije napustio samit najisfrustriraniji.

UKRAJINSKA KANDIDATURA ZA ČLANSTVO U EU

Premijer Luksemburga Gzavije Betel napisao je na Tviteru da je Evropski savet dao Ukrajini i Moldaviji status kandidata za članstvo u EU.

„Istorijski momenat i signal nade za ukrajinski narod“, poručio je on u tvitu.

Davanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji je “početna tačka nove istorije Evrope”, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nakon samita samita EU u Briselu.

“Danas ste doneli jednu od najvažnijih odluka za Ukrajinu od njene nezavisnosti pre trideset godina. Ovo je najveći korak ka političkom jačanju Evrope”,rekao je Zelenski u govoru na video konferenciji iz Kijeva.

O postignutom dogovoru šefova država i vlada na samitu u Briselu tvitovao je i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

“Dogovor, Evropski savet je upravo odlučio da da status kandidata za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviji. Istorijski trenutak”, napisao je on na Tviteru.

Danas obeležavate ključan korak na vašem putu ka EU. Čestitam Zelenski i Maja Sandu i narodu Ukrajine. Naša budućnost je zajednička.

Makron: Veoma snažan signal Rusiji 

Status kandidata za članstvo u Evropsku uniju koji je Ukrajini i Moldaviji dodeljen na samitu Saveta EU je “veoma snažan signal Rusiji”, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron.

Makron, čija zemlja predsedava Savetom EU, pozdravio je “politički gest jake i ujedinjene Evrope”, tokom konferencije za novinare u Briselu na kojoj se održava evropski samit.

Fon der Lajen uverena da će brzo sprovesti reforme 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je uverena da će Ukrajina i Moldavija krenuti što je brže moguće u sprovodjenje neophodnih reformi nakon što im je EU dodelila status kandidata za članstvo.

“Ne može biti boljeg znaka nade za gradjane Ukrajine, Moldavije i Gruzije u ovim teškim vremenima,” rekla je nakon završetka prvog dela samita EU u Briselu i dodala da još uvek treba da urade domaći zadatak.

SASLUŠANJE STEFANOVIĆA I HRKALOVIĆEVE U SVOJSTVU GRAĐANA

Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je pojašnjenje u kom navodi da će Sektor unutrašnje kontrole MUP po nalogu VJT obaviti razgovore sa Nebojšom Stefanovićem i Dijanom Hrkalović u svojstvu građana.

Više javno tužilaštvo pre toga je navelo da nije izdalo nalog da se u Sektoru unutrašnje kontrole saslušaju Dijana Hrkalović i Nebojša Stefanović, kako se inače navodi u saopštenju MUP-a, potvrdila je za N1 portparolka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

„Nalog SUK-u prvenstveno se odnosi na proveru navoda Hrkalović u vezi sa postupanjem načelnika Odeljenja za borbu protiv droga Slobodana Milenkovića“, navodi se u novom saopštenju VJT.

Kako se dodaje, oni su pozvani da iznesu saznjanja radi ocene eventualnog postojanja elemenata krivičnih dela iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dok u pogledu eventualnog postojanja elemenata krivičnih dela protiv službene dužnosti izvršenih od strane Hrkalovićke ili Stefanovića, isključivu nadležnost ima Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Po nalogu tužilaštva, SUK će prikupiti i druge informacije, obaviti potrebne razgovore i pribaviti obaveštenja koja su potrebna u cilju utvrdjivanja ima li elemenata nekog krivičnog dela koje je iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, navodi se u saopštenju.

Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović saopštio je da mu je drago što je dobio poziv Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, naglasivši da će pomoći državnim organima da dođu do istine.

“Sutra ću pomoći našim državnim organima da rasvetle događaje o kojima se govorilo u javnosti i da konačno dođemo do istine. Drago mi je da padaju u vodu i laži o tome kako imam nekakvu zaštitu, koje i plasiraju oni koji se plaše pravde”, napisao je Stefanović na svom Tviter nalogu.

Takođe, Apelacioni sud je ukinuo rešenje kojim je Veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, početkom juna, odlučilo da Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki Ministarstva unutrašnjih poslova, ukine meru kućnog pritvora i obavezu nošenja nanogice i dozvolilo joj da se brani sa slobode, prenosi N1.

VUČIĆ NA SAMITU EU U BRISELU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu, posle samita lidera EU i Zapadnog Balkana, da nije došlo do napretka u evrointegracijama regiona i izrazio nadu da će se situacija promeniti do kraja godine.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderima Albanije i Severne Makedonije, Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, Vučić je rekao da te dve zemlje nisu dobile datum za otvaranje pristupnih pregovora sa EU, a da Bosna i Hercegovina nije dobila status kandidata za članstvo u Uniji.

“Danas su Edi i Dimitar više isfrustrirani nego ja, ali nadam se da do septembra situacija može da se promeni. Razumeo sam da će naše evropske kolege uložiti napore da se to desi, a mi ćemo uložiti napore da sprovedemo reforme u vladavini prava i drugim oblastima. Nadam se da ćemo u decembru svi biti bolje raspoloženi”, kazao je Vučić.

Rama se nadovezao, rekavši da “nije nikakva tajna” da je njemu više stalo do EU nego Vučiću, jer su Albanci “religiozno privrženi” Uniji koja, sa druge strane, nije u stanju da reši problem zastoja u evrointegracijama regiona.

Vučić je izrazio zahvalnost predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju, za koje je rekao da su podržali region na evropskom putu, ali je dodao da su mnoge države članice EU kritikovale Srbiju zbog odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini.

“I Edi i Dimitar su bili veoma fer prema Srbiji, pokazali su poštovanje prema Srbiji. Ali video sam da su hrvatski mediji već tokom samita objavili da se vrši ogroman pritisak na Vučića zbog odnosa prema Rusiji”, naveo je predsednik Srbije.

On je kazao da je Srbija pružila “veliku podršku” otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, “kao i mnoge druge zemlje, ali da se opet nije ništa dogodilo”.

“Ovo što se desilo Severnoj Makedoniji uopšte nije fer. Naši prijatelji iz Skoplja i Tirane su zaslužili da dobiju otvaranje pregovora sa EU. To je neophodnost jer su obe zemlje uradile sve što je trebalo da ispune za otvaranje pregovora”, naveo je.

Vučić je izrazio nezadovoljstvo što je, kako je rekao, u prethodna četiri meseca (od početka ruske invazije na Ukrajine) “u evropskim medijima objavljeno 2.629 članaka o Srbiji, kako ugrožava ceo region, kako ugrožava mir u BiH i na Kosovu, i onda se nije ništa desilo”.

“Moje pitanje je da li ste videli da se iko izvinio od tih medija za te dezinformacije koje su plasirali narodima EU”, dodao je Vučić.

On je rekao i da je Srbija podržala inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona za stvaranje Evropske političkje zajednice.

“To je jedini način da nas evropske kolege čuju, da budemo saslušani i da shvatimo način na koji oni razmišljaju”, kazao je Vučić.

On je ponovio da inicijativa Otvoreni Balkan nije bila ideja ruskog predsednika Vladimira Putina, već isključivo lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

I DRUGE VESTI

Odluka Bugarske o evropskom putu Severne Makedonije

Bugarski parlament bi danas mogao odlučiti da ukine veto na otvaranje pregovora o pristupanju Severne Makedonije Europskoj uniji, izjavio je premijer posle sastanka na zapadnobalkanskih lidera sa liderima EU,

“Ako sutra poslanici donesu odluku da se ide dalje, vlada će moći da je relativno brzo ratifikuje”, rekao je Kiril Petkov u Brislu.

Bugarska je bila prva zemlja koja je priznala nezavisnost svog suseda 1992. godine, kada se raspala bivša Jugoslavija. No odnosi su poslednjih godina zategnuti i Sofija blokira pristupanje Severne Makedonije EU od novembra 2020. zbog kulturnih i istorijskih sporova.

Međutim, poslednjih dana pojavio se novi dogovor: dve opozicione stranke, uključujući onu bivšeg premijera Bojka Borisova, preispitale su svoje stanovištea i pristale ukinuti svoj veto pod odredjenim uslovima.

Francuska, koja trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom EU, stavila je na sto predlog, koji je premijer Petkov opisao kao “vrlo dobar”.

Severna Makedonija bi se trebalo izmeni ustav kako bi Bugari bili uključeni u priznate etničke grupe. Nakon toga bi se bugarski parlament izjasnio da li podržava li ovaj kompromis ili ne.

“Očekujem da će vrlo velika većina” glasati za, rekao je za AFP Hristo Ivanov, predsednik stranke Demokratska Bugarska.

Američki zvaničnici: “SAD šalju 450 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini koja obuhvata i rakete srednjeg dometa”

SAD će poslati još 450 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini koja obuhvata dodatne raketne sisteme srednjeg dometa, saopštili su američki zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni.

Najnoviji paket pomoći će uključivati veliki broj artiljerijskih raketnih sistema visoke pokretljivosti ili HIMARS.

Prva četiri paketa pomoći koja su SAD poslale već su stigla u Ukrajinu i u rukama su vojnika. Peti paket pomoći će sadržati municiju i druge potrepštine.

Objava o novoj pomoći dolazi samo nedelju dana nakon što su SAD saopštile da će poslati dodatnih milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini.

SAD i njeni saveznici šalju Ukrajini raketne sisteme sa dužim dometom za koje veruju da će omogućiti vojnicima da se efikasnije bore protiv Rusije.

Aida Ćorović: “Država čuva grafit sa likom Ratka Mladića u Beogradu”

Aktivistkinja Aida Ćorović rekla je u Novom Sadu da država čuva mural sa likom Ratka Mladića u Njegoševoj ulici u Beogradu.

“Vlast Srpske napredne stranke je time rekla: da, Ratko Mladić jeste naš heroj; da, mi smo izvršili genocid; da, i ponovićemo ga čim se ukaže prilika”, rekla je Ćorović na tribini u okviru festivala “Krokodil” u Kreativnom distriktu u Novom Sadu.

Novinar i pisac iz Hrvatske Boris Dežulović rekao je da su danas zidovi javni prostori preko kojih fašisti komuniciraju s javnošću.

“To je označavanje teritorija i način da se ljudi zaplaše”, ocenio je Dežulović.

Prema njegovim rečima, od trećeg, četvrtog razreda osnovne škole “klinci pristaju na nacionalističku paradigmu”.

“Mladi su lobotomizirani, ubijeno im je svako kritičko mišljenje. To su upropaštena deca”, kazao je Dežulović.

On je ocenio da u narednim godinama neće biti bolje.

“Neće biti bolje, biće sve gore. Za pet godina ćemo se sresti i reći: ‘O, kako je bilo dobro u vreme Aleksandra Vučića’. Mi uvek možemo gore”, rekao je Dežulović.

Novinar iz Bosne i Hercegovine Dragan Bursać rekao je da se oseća kao da “živimo večnu 1992” (godinu kada je počeo rat u BiH.

“Kod nas se desilo unormaljavanje nenormalnog. To je do te mere došlo da se u Banjaluci začudiš kada na nekoj zgradi nema grafita podrške Ratku Mladiću”, naveo je Bursać.

Šest osoba poginulo u padu helikoptera u Zapadnoj Virdžiniji

Svih šest putnika poginulo je kada se helikopter koji je iz Vijetnama prevozio turiste iznad Zapadne Virdžinije srušio se i izgoreo, saopštile su vlasti.

Federalna uprava za avijaciju saopštila je da se helikopter Bel UH-1B Huej (Bell UH-1B “Huey”) srušio u okrugu Logan juče oko 17 sati.

Hitna pomoć okruga je saopštila da je svih šest putnika poginulo.

Helikopter se srušio po vedrom vremenu na autoputu u blizini lokalnog aerodroma.

Nesreća se dogodila tokom godišnjeg okupljanja entuzijasta helikoptera MARPAT Aviacija (Aviation) u Loganu.

Planirano je da počne u utorak i da se završi u nedelju, navodi se na sajtu MARPAT-a.

Tokom dogadjaja, posetioci su mogli da se prijave da se lete istorijskim helikopterom, koji su organizatori opisali kao jednim od poslednjih te vrste koji još uvek leti.

Helikopterom je upravljala 114. jurišna helikopterska četa “Vitezovi neba” u Vijetnamu, tokom većeg dela 1960-ih.

Nakon što su se helikopteri vratili u SAD 1971. godine predstavljeni su u filmovima poput “Umri muški” i “Kamen”.

Naučnici otkrili najveću bakteriju na svetu

Naučnici su otkrili najveću bakteriju na svetu koja se može videti golim okom u karibskoj močvari u kojoj raste drvo mangrova, objavljeno je u časopisu Nauka (Science).

Duguljasta bela bakterija (filamentoznog oblika) je otprilike veličine ljudske trepavice što je čini najvećom bakterijom poznatom do sada, rekao je morski biolog iz Nacionalne laboratorije Lorens Berkli i koautor rada u kome je objavljeno otkriće, Žan-Marij Voland.

Koautor i biolog Univerziteta Francuske Zapadne Indije i Gvajane Oliver Gros pronašao je 2009. godine prvi primerak ove bakterije čije su stanište potopljeni listovi drveta mangrova koja rastu na arhipelagu Gvadalupa.

Bakteriija koja je dugačka nešto više od 0,9 centimetara nazvana je Thiomargarita magnifica ili “veličanstveni sumporni biser”.

Gros nije odmah znao da je organizam koji je pronašao bakterija zbog njene iznenadjujuće veličine. Tek kasnija genetska analiza otkrila je da je organizam jedna bakterijska ćelija.

On je bakteriju pronašao i pričvršćenu na školjkama ostriga, kamenju i staklenim bocama u močvari.

Naučnici još nisu uspeli da bakteriju uzgajaju u laboratoriji, ali istraživači kažu da njene ćelije imaju strukturu koja nije uobičajena za bakterije.

Ključna razlika je njen veliki centralni odeljak ili vakuola, koji omogućava da se neke ćelijske funkcije obave u tom ograničenom prostoru umesto kroz celu ćeliju.

Naučnici nisu sigurni zašto je bakterija tako velika, ali Voland pretpostavlja da bi to mogla biti njena adaptacija koja joj omogućava da je ne pojedu manji organizmi.

VESTI Z SPORTA

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

ALO – List navodi da je policija sprečila novu mafijašku likvidaciju “Sprečena osveta škaljaraca”.

BLIC – “Neće biti evakuacije na maloj maturi”, o potencijalnim lažnim dojavama koje bi mogle da stignu u škole u vreme završnih ispita. O samitu EU-Zapadni Balkan u tekstu “Kažite da li nas uopšte želite u EU”.

VEČERNJE NOVOSTI – Nakon održanog samita EU-Zapadni Balkan, list piše “Balkan ni korak bliže EU”. “Četvrto glasanje puklo zbog svađe i lažne bombe” – o ponavljanju izbora u Velikom Trnovcu. “Si Đinping protiv sankcija”, piše list o skupu zemalja BRIKS-a.

DANAS – Nakon poziva radnicima kragujevačkog “Fijata” na sastanak sa predsednikom Srbije, list piše “Slučaj Fijat: Vučić čovek koji sve rešava”. Nakon uložene žalbe dela opozicije na regularnost izbora novog gradonačelnika Beograda, advokat Rodoljub Šapić poručuje “Pravosuđe bi trebalo da poništi odluku o imenovanju Šapića”.

INFORMER – List upozorava na propise u zemljama u kojima letuju građani Srbije “Grci skidaju tablice za bacanje opušaka iz kola, kazna za nevezani pojas 350 evra!”.

KURIR – “Čvrsto”, list piše o stavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na samitu EU – Zapadni Balkan. “Ispitivanje” – o pozivu za davanje izjave u policiji aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića i bivše državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović, zbog međusobnih optužbi u medijima.

NOVA – “Žrtvovali vojnika i oca dvoje dece zbog reklame vlasti”, povodom godišnjice smrti vojnika na vojoj vežbi na Pešteru. U intervjuu za list bivši ambasador Srbije u SAD Milan St. Protić ocenjuje “Sitnurija koja se kune u Putina nije srpska opozicija”.

POLITIKA – “Stefanović i Hrkalovićeva pozvani na razgovor u SUK”, o pozivu ministru i bivšoj državnoj sekretarki da daju izjave u svojstvu gradajana u Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a. List prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon samita u Briselu “Biće bolje u decembru”.

SRPSKI TELEGRAF – O dešavanjima u opoziciji “Ćuta čisti Đilasa i opoziciju”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1986. – Preminuo je srpski pisac Miroslav Antić, autor “Plavog čuperka”, jedne od najpopularnijih zbirki dečijih pesama u novijoj srpskoj književnosti.

1509. – Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.

1821. – Simon Bolivar je sa 8.000 južnoameričkih rodoljuba pobedio 4.000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i toplo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).


Samo na jugu promenljiva oblačnost uz kišu i pljusak sa grmljavinom, uglavnom u prvom delu dana.

Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 14 do 18, najviša od 28 do 32.

U Beogradu danas pretežno sunčano i toplo vreme.

Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 16 do 18, najviša oko 31.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime