O čemu ćete pričati danas: Druga faza rata na istoku Ukrajine; SZO o kraju pandemije; Svetska banka o usporavanju globalnog rasta

Dobro jutro,

Rat u Ukrajini, barem kako kažu izveštaji ukrajinskih vlasti „ušao je u drugu fazu“ početkom „ruskih operacija na istoku Ukrajine“. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je to opisao kao „početak bitke za Donbas“.

Pojedine evropske zemlje ukidaju kovid mere i potpuno se otvaraju. Druge, među kojima i Srbija, formalno imaju još neke mere na snazi, dok se ostale svode na preporuke, a šta o tome, pa i kraju pandemije koronavirusa, misle u SZO?

Rat u Ukrajini, ne mora se to ponovo naglašavati, izazvao je tektonske poremećaje na globalnom nivou u više sektora. Trenutno, Svetska banka predvidela je usporavanje globalnog rasta zbog ruske invazije na Ukrajinu.

RAT U UKRAJINI

Pedeset peti dan rata je u Ukrajini. Granatirani su Harkov, Lavov i još nekoliko ukrajinskih gradova, a ruska vojska pojačava napade na istoku i jugu zemlje. Gađani su ciljevi nedaleko od železničkog čvorišta u Lavovu. Rusija u poslednje vreme intenzivno bombarduje železničku infrastrukturu kako bi sprečila dostavu zapadnog naoružanja ukrajinskoj vojsci. Rusko ministarstvo odbrane saopštava da su ruske trupe ispalile rakete iskander na ukrajinska skladišta naoružanja i borbene opreme i tri oblasti u kojima su se grupisali ukrajinski vojnici.

Zelenski i Kijev tvrde da je „ruskom ofanzivom na istoku“ počela „druga faza rata“ ili „bitka za Donbas“. Sa druge strane, portparol Kremlja Dimitrij Peskov kaže da je sve neizvesniji i nastavak pregovora Kijeva i Moskve.

„U toku su kontakti na ekspertskom nivou u okviru pregovaračkog procesa. Nažalost, ukrajinska strana ne pokazuje posebnu doslednost. Stav se često menja po usaglašenim tačkama“, kaže Peskov.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom stao nakon što su otkrivena, kako tvrdi, „masovna ubistva civila“ u Ukrajini. Upitan zašto nije sledio primer drugih Evropljana lidera i otputovao u Kijev, Makron je istakao da će to uraditi kada bude imao nešto konkretno da donese.

Nastavljeni su i napadi na severni grad Harkov a i dalje je najteže u Marijupolju. Borbe su preseljene na jugoistok grada, oko čeličane Azovstal. U tom industrijskom kompleksu ima čak šest podzemnih nivoa, s bunkerima, podzemnim skloništima i tunelima. Sa druge strane, gradsko veće Marjupolja tvrdi da se  najmanje hiljadu civila krijue u podzemnim skloništima ispod „Azovstala“, dodajući da ruske snage bacaju teške bombe na fabriku. 

Najvažnije vesti o ratu u Ukrajini i događajima koji su usko povezani sa ukrajinskom krizom, iz sata u sat, možete pratiti na sajtu Nedeljnika.

KORONAVIRUS

U Srbiji su, prema najnovijem preseku, potvrđena 882 slučaja zaraze koronavirusom, od 10.567 testiranih uzoraka. Preminulo je šest osoba. Na bolničkom lečenju nalazi se 493 pacijenta, od kojih je 20 na respiratorima.

Doktor Dragan Delić istakao je da „nema utemeljenja u struci i nauci o pobedi nad koronom“ i upitao „kakva je to pobeda kada je virus ostvario svoj cilj“.

„On je preskočio barijeru vrste, ušao u humanu populaciju, prilagodio se svojim biološkim osobinama i ostao u nama. Kakva je to pobeda ako je preko šest miliona ljudi preminulo u svetu i pitanje je koliko će ih još umreti. Pitanje je koliko će njih još od postkovida stradati, koliko će kolaterelne štete biti sa nekovid bolesnicima? To su brojke koje su za mene zabrinjavajuće. Ovo je tragedija epskih razmera koja nije smela da se desi ovakvim intenzitetom“, istakao je Delić, a prenosi N1.

Takođe, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Fabio Skano rekao je da se vidi pad broja slučajeva i glabolano i u Srbiji, ali da nismo došli do kraja pandemije.

„Hteo bih da podsetim da ovih dana imamo skoro 500 miliona prijavljenih slučajeva, šest miliona preminulih, to je najozbiljnija zdravstvena kriza u poslednjih sto godina, vidimo pad broja prijavljenih slučajeva u Evropi i u celom svetu“, kaže Stano.

Neke zemlje u Evropi imaju stabilan broj slučajeva, a vidimo šta se dešava u Kini. Podaci ohrabruju, brojevi se smanjuju, ali ne možemo da kažemo da treba da spustimo individualni i kolektivni gard, naveo je Skano. Održan je 11. sastanak Komiteta za javnu zdravstvenu vanrednu situaciju koji je izneo preporuku da pandemija i dalje predstavlja vanrednu situaciju i to je prioritet za SZO od kada je pandemija proglašena 2020. godine.

GLOBALNI RAST

Svetska banka smanjila je prognozu globalnog rasta zbog ruske invazije na Ukrajinu, prenosi BBC. U razgovoru sa novinarima predsednik Svetske banke Dejvid Malpas rekao je da je banka snizila procenu rasta u 2022. sa 4,1 odsto na 3,2 odsto, što je posledica usporavanja rasta u Evropi i Centralnoj Aziji.

Ranije ovog meseca, ta institucija je saopštila da će se ukrajinska ekonomija smanjiti za skoro polovinu ove godine kao rezultat rata.

Predviđa se da će ruska invazija izazvati više ekonomske štete širom istočne Evrope i delova Azije nego pandemija koronavirusa.

Кonflikt u Ukrajini zatvorio je polovinu preduzeća u zemlji i smanjio izvoz, saopštila je Svetska banka.

Banka je do sada poslala skoro milijardu dolara pomoći Ukrajini i obećala je još dve milijarde dolara u narednim mesecima.

I DRUGE VESTI

Miki Manojlović: Vučić je De Gol za našu političku sredinu i opoziciju

Proslavljeni glumac Predrag Miki Manojolović rekao je da „njega niko ne može da upotrebljava“, govoreći o politici i odnosu prema vlastima u Srbiji, kao i to da je „velika laž“ da mu je obećavana zgrada za njegovo pozorište. Za predsednika Aleksandra Vučića kaže da je talentovan za politiku i poredi ga sa nekadašnjim predsednikom Francuske, Šarlom de Golom.

„Vučić je za ovdašnju političku sredinu u odnosu na sve druge političke subjekte, aktivne i neke neaktivne, De Gol“, rekao je Manojlović.

SAD se obavezuju da će zabraniti testiranje protivsatelitskih raketa

SAD se obavezuju da će zabraniti testiranje svojih protivsatelitskih raketa sa ciljem uspostavljanja novih normi za vojne aktivnosti u svemiru, saopštila je danas potpredsednica Kamala Haris. Haris je u govoru u bazi svemirskih snaga Vandenberg na centralnoj obali Kalifornije oštro kritikovala Rusiju i Kinu zbog testiranja protivsatelitskih raketa, iako su SAD takođe koristile raketu presretača pre više od 14 godina kako bi uništile neispravan špijunski satelit. Tema je postala hitnija nakon što je Rusija u novembru raketom uništila nefunkcionalni satelit iz doba sovjetskog saveza čime je stvorila više od 1.500 komada otpada rizičnog za američke i ruske astronaute na međunarodnoj svemirskoj stanici i kineskoj svemirskoj stanici Tiangong.

„Prosto rečeno, ovi testovi su opasni i nećemo ih sprovoditi“, saopštila je Haris.

Vesni Medenici određeno zadržavanje do 72 sata

Bivšoj predsednici Vrhovnog suda Crne Gore Vesni Medenici određeno je tužilačko zadržavanje do 72 sata. Medenica je nakon saslušanja vraćena u Klinički centar Crne Gore, javlja podgorički portal Vijesti.

Medenica je uhapšena u nedelju na Aerodromu u Golubovcima. Njoj je juče ujutru pozlilo, nakon čega je primljena u Urgentni centar, ali su zatim podgorički mediji javili da je njeno zdravstveno stanje stabilno. Medenica je trebalo da bude saslušana u Specijalnom državnom tužilaštvu (SDT) u 17.30 sati, ali je Medenici popodne opet pozilo, javila je RTCG. Kako je naveo crnogorski javni servis pozivajući se na nezvanične informacije, SDT je ranije juče tražilo mišljenje veštaka o tome da li Medenica može biti saslušana u Specijalnom državnom tužilaštvu. Veštak medicinske struke je procenio da njeno zdravstveno stanje nije zabrinjavajuće i da je sposobna da da izjavu u zgradi SDT.

Inače, SDT Medenicu sumnjiči da je počinila dva krivična dela, stvaranje kriminalne organizacije i protivzakonit uticaj, koji se odnosi na poslovne veze njenog sina sa jednom poznatom podgoričkom firmom.

SDT je formiralo predmet u slučaju Medeničinog sina Miloša Medenice, nakon što je portal „Libertas“ objavio podatke koje je Evropol dostavio crnogorskoj policiji i tužilaštvu, a na osnovu kojih se on navodno bavio krijumčarenjem cigareta i trgovinom droge.

Medenica je za predsednicu Vrnovnog suda Crne Gore prvi put izabrana 2007. godine, a prethodno je obavljala dužnost vrhovnog državnog tužioca.

Bila je na čelu Vrhovnog suda punih 17 godina, do ostavke koju je podnela krajem 2020. godine.

Izraelska vojska napala ciljeve u Gazi u odgovoru na raketu

Izraelska vojska napala je posle ponoći ciljeve u pojasu Gaze u odgovoru na raketu ispaljenu nekoliko sati ranije sa te palestinske teritorije kojom vlada islamski ekstremsistički Hamas. Bila je to prva raketa ispaljena posle gotovo četiri meseci zatišja, jednog od najdužih na granici Gaze, javljaju izraelski mediji. Kako je navedeno u vojnom saopštenju napadnuto je više ciljeva u pojasu Gaze, uključujući mesto gde Hamas proizvodi oružje.

Mediji povezani sa Hamasom su javili da su gađani ciljevi zapadno od Kan Junisa na jugu pojasa Gaze. Očevici i bezbednosne snage u Gazi su rekle da nije bilo povreda u tim napadima iz vazduha. Izraelska vojska je saopštila da smatra Hamas odgovornim za ono što se dešava u pojasu Gaze. Portparol Hamasa Hazem Kasam je ocenio da je „cionističko bombardovanje nekih praznih mesta“ pokušaj da se spreči odbrana Jerusalima, te da se protivvazdušna odbrana suprotstavila izraelskim borbenim avionima i da su prvi put korišćene rakete tipa zemlja vazduh.

Plenković razgovarao sa Zelenskim 

Premijer Hrvatske Andrej Plenković objavio je posle telefonskog razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim da će Hrvatska obezbediti dodatnu pomoć toj zemlji. On je istakao da Hrvatska „snažno podržava intenziviranje približavanja Ukrajine Evropskoj uniji, u skladu sa izjavom u Kijevu“ iz decembra 2021. godine.

„Izrazio sam solidarnost s ukrajinskim narodom te žaljenje zbog svih žrtava ruske agresije“, napisao je Plenković u objavi na tviteru.

VESTI IZ SPORTA

(VIDEO) Jokić izbačen u drugoj utkamici, Golden Stejt vodi 2-0 u seriji: Nagetsi nisu imali odgovor u odbrani i rešenje za defanzivu Voriorsa

DNEVNA ŠTAMPA

ALO – „Rusi vodom isteruju strane plaćenike“ o ratu u Ukrajini. List istražuje koga Srbi vide kao najveće prijatelje u regionu „Mađari prvi, Crnogorci na dnu liste“.

BLIC – O napadu na grupu mladih koji su se vraćali sa derbija „Huligani hteli bakljama da zapale decu“. List piše kako je funkcionisala saradnja kriminalaca u regionu „Bliske veze Darka Šarića, Velje Nevolje i Kavačkog klana“. O velikom broju pacijenata u Domovima zdravlja „Mutant virus ruši mališane“.

VEČERNJE NOVOSTI – List analizira situaciju na Kosovu posle objave o napadima na policiju „Pripremaju alibi kako bi udarili na sever“. O peticiji koju je potpisalo više od 200 intelektualaca u Srbiji „Ni Hitler nas nije terao protiv Rusa“. O mogućim novim izborima u Beogradu „Dve opcije za reprizu glasanja u prestonici“.

DANAS – Povodom tvrdnje predsednika Srbije da je projekat Jadar zaustavljen pod pritiskom stranih službi list piše „Vlast priprema javnost za povratak Rio Tinta“. O tome zašto nije raspisan konkurs za petu televizijsku nacionalnu frekvenciju „Najbolje rešenje da se REM rasformira“.

INFORMER – „Uveli su nam 9.600 sankcija“, list prenosi izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina povodom međunarodnih sankcija zbog invazije na Ukrajinu.

KURIR – O dojavama o podmetnutim bombama zbog kojih su evakuisana četiri tržna centra u Beogradu i Nišu list piše pod naslovom „Žestok ekonomski udar na Srbiju“.

NOVA – Povodom mogućnosti da novi izbori budu održani u novembru ili martu „Opozicija spremna za nove izbore u Beogradu“. O trci zemalja Balkana u naoružanju „Srbija izdvaja najviše, Hrvatska je prati“. List prenosi reakcije prosvetara posle najave jednokratne pomoći od 10.000 dinara „Dugujete nam još 50.000“.

POLITIKA – Piše da su isporuke naoružanja Prištini pretnja bezbednosti regiona „Raketni udar Londona na međunarodno pravo“. O ratu u Ukrajini „Raketiran Lavov, ruske snage zauzele Kreminu kod Luganska“. O ponovljenim izborima „Naprednjaci ubedljivi, legitimitet neupitan“.

SRPSKI TELEGRAF – „Zukorlić i Ljajić na meti ubica“, o istragama koje se vode posle saobraćajne nesreće koju je doživeo lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić i krvične prijave porodice pokojnog potpredsednika Skupštine Srbije Muamera Zukorlića posle njegove iznenadne smrti.

PREPORUKA ZA ČITANJE

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 535), od 14. aprila

NA DANAŠNJI DAN

1882. – Preminuo je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin, autor teorije o evoluciji živih bića koju je objavio u knjizi „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja“.

1967. – Preminuo je nemački državnik Konrad Adenauer, jedan od osnivača i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) posle Drugog svetskog rata, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. godine.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno i sveže vreme za ovaj period godine, mestimično sa kratkotrajnom kišom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Jutro hladno, a na planinama se u toku dana povremeno očekuje sneg. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura od minus dva do pet, najviša dnevna od 11 do 14.

U Beogradu promenljivo oblačno i sveže za ovaj period godine, posle podne i uveče sa kišom.  Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura od nula do dva, a najviša dnevna oko 12.

U izveštaju su korišćene vesti agencije Beta.