Dobro jutro,
Osvanuo je prvi vikend sa potpuno popuštenim merama, posle dužeg vremena. Ipak, treba biti oprezan, jer kako je rekao doktor Šekler: „Ja da sam koronavirus, bio bih oduševljen ovim popuštanjem“.
Događaji u Crnoj Gori pokazuju da treba biti pažljivu optimizmu jer priča koja je prošlog avgusta izazvala pozitivne reakcije u regionu – smena jednog čoveka i jedne partije posle 30 godina – ovih dana izaziva zabrinutost.
CRNOGORSKA VLADA PRED PADOM
Ako je posle avgustovskih izbora, „pao da osviježi“, ovoga puta je otoplilo, a temperaturu je do tačke ključanja podigla odluka da bude potvrđena Rezolucija o Srebrenici.
Sevaju na sve strane međusobne optužbe.
Tako predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić kaže da „iza kulisa“ napada na Vladu stoji „otvoreni dogovor Demokratskog fronta i DPS-a“.
On je poručio i da lično nije bio za donošenje takve Rezolucije, ali da „on nije britva“, pa da seče kako on želi i da su partije u parlamentu nezavisne.
Iz Demokratskog fronta su ga proglasili „izdajnikom“ i poručili da nema njihovu podršku.
Krivokapić je odgovorio da „srpski narod nije njihova prćija i da mu samo oni ne pričaju o crkvi i izdaji crkve“.
SAD PODRŽALE REZOLUCIJU O SREBRENICI
Američki Stejt department pozdravio je Rezoluciju o Srebrenici usvojenu u Skupštini Crne Gore.
„Stav Sjedinjenih Država o tom pitanju je dugotrajan i nepokolebljiv. To bolno poglavlje evropske istorije nikada ne sme biti negirano niti zaboravljeno“, naveo je portparol Stejt departmenta u odgovoru na upit „Glasa Amerike“ da prokomentariše usvajanje rezolucije i smenu crnogorskog ministra pravde Vladimira Leposavića.
Burne reakcije opteretile su relacije Crne Gore i Srbije i područje Balkana dan nakon što je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju kojom se zabranjuje negiranje genocida počinjenog u Srebrenici i smenio doskorašnjeg ministra pravde.
Smenu Leposavića pokrenuo je predsednik Vlade Zdravko Krivokapić, zbog izjava u kojima je relativizovao genocid u Srebrenici.
U Rezoluciji o Srebrenici navedeno je da se na tom području tokom rata u Bosni i Hercegovini dogodio genocid. U tekstu je navedno da je na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, ubijeno više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.
Rezolucijom, čiji je predlagač Bošnjačka stranka Crne Gore, zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici a 11. jul je proglašen Danom sećanje na žrtve Srebrenice.
BOGDANOVIĆ SE POVREDIO
Nije bio Bogdan Bogdanović u pravoj formi u poslednje dve utakmice, naročito u petoj utakmici serije sa Filedelfijom, a nije dobro izgledao ni u sinoć odigranoj šestoj.
Loši procenti šuta – istina je i da uzima teške šuteve, ali nije mogao da pogodi ništa – dobili su svoj nastavak.
Povredio se.
Na početku četvrte četvrtine završio je na klupi zbog udarca koji je dobio u desno koleno, a ubrzo su na zvaničnom Tviteru Hoksa objavili da se Bogdan neće vraćati na teren.
Da li će se vraćati u majstorici (Fila napravila preokret u šestoj utakmici i izjednačila u seriji), pokazaće dalji medicinski pregledi.
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji
U Srbiji su prema poslednjem preseku zaražene još 162 osobe, od 9.941 testirane, a od posledica kovida 19 preminulo je pet osoba.
U bolnicama se nalazi 381 pacijent, od kojih je 19 na respiratoru, podaci su sa sajta covid19.rs.
Mikrobiolog i naučnik sa Instituta “Vorvik” Branko Rihtman očekuje da će delta soj koronavirusa (indijski soj) uskoro stići i u Srbiju, što bi moglo da poveća broj zaraženih.
“Dolazak delta soja u Srbiju i zemlje regiona je pitanje vremena, kao i skok broja zaraženih. Treba znati da se delta soj širi oko 50 odsto brže nego britanski, tako da sve te stvari idu u prilog tome da će broj zaraženih rasti”, upozorava Rihtman.
Pre četiri dana Кrizni štab je predložio, a Vlada odobrila, popuštanje protivepidemijskih mera, pa je ovo prvi vikend u kojem će bašte kafića i restorana raditi bez ograničenja, uz muziku.
„Vraćanje migranata u Srbiju? Ne, to nije plan EU…“
Evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson izjavila je danas da nema nimalo istine u navodima da Evropska unija planira da prebaci većinu migranata i izbeglica sa svoje teritorije u Srbiju.
“U tome nema nimalo istine, nema pogrešnije stvari od toga. Ono što mi treba da radimo je da zajednički upravljamo migracijama. Ja sam ovde da u tome pomognem, da utvrdimo kojim putevima migranti stižu u Srbiju, kako bismo radili i sa tim državama. I da bismo videli šta možemo da uradimo na povratku onih koji nemaju uslove da ostanu”, rekla je Johanson za RTS.
Ona je kazala da EU ne vraća ilegalne migrante u njihove zemlje porekla u onom broju koliko bi to mogla na osnovu odbijenih zahteva za azil, ali da nema u planu da ih šalje u Srbiju.
“Naprotiv, cilj EU je da Srbiji pomogne da se ilegalni priliv ljudi smanji”, navela je Johanson.
Johanson je juče prisustvovala potpisivanju Ugovora o podršci Evropske unije Srbiji u upravljanju migracijama, vrednog 2,5 miliona evra.
Navodi da je to podrška za migrante koji su već u Srbiji, “da se njima pomogne, kako bi, recimo, mogli da se školuju, da budu deo društva”.
“I ja mislim da je fer da podržimo Srbiju u tome. Ali to nije jedina podrška koju pružamo. Mi pomažemo i zemljama koje su na putu kojim migranti dolaze do Srbije, kao što gledamo kako da pomognemo onima koji treba da se vrate u svoju matičnu zemlju”, rekla je evropska komesarka.
Ona je ponovila da je Srbija veoma pouzdan partner kada je reč o migracijama.
“Ima trezven i realan pristup tom pitanju. To stvarno cenim. Migracije nisu nešto čega se treba plašiti, ali se migracijama mora upravljati. I niko to ne može da radi samostalno jer su migracije po definiciji prekogranične. Zato moramo da radimo zajedno. EU i Srbija, ali i druge države koje se nalaze na migrantskom putu”, kazala je Johanson.
Upitana zašto govori o migrantima i migracijama, kada ti ljudi sebe radije nazivaju izbeglicama, Johanson je navela da se EU uverila da većina onih koji sada dolaze u Uniju nisu izbeglice.
“Godine 2015. je scenario bio sasvim drugačiji. Tada je mnogo više ljudi dolazilo i uglavnom su to bile izbeglice iz Sirije. Važno je razumeti da su razlozi njihovog kretanja različiti. Ljudi koji žele da dođu u Evropsku uniju da bi živeli bolje treba da imaju takvu mogućnost. Ali na legalan i ispravan način. I na tome insistiramo, ne da prelaze granice na ilegalan način i bez dozvole”, rekla je Johanson.
Replika Mona Lize prodata za 29 miliona evra u Parizu
Evropski kolekcionar u petak je na aukciji kuće Kristi u Parizu kupio repliku Da Vinčijeve Mona Lize iz 17. veka za 2,9 miliona evra, što je rekordan iznos za reprodukciju te slike.
Slika poznata pod nazivom „Hekingova Mona Liza“ ime je dobila po kolekcionaru koji je repliku kupio 1950-ih godina i neuspešno tvrdio da je baš to original, a ona koja se čuva u muzeju Luvre u Parizu zapravo jedna od mnogih reprodukcija.
„Ovo je ludilo, replika Mona Lize je prodata za apsolutni rekordni iznos“, kazala je portparolka aukcijske kuće.
Na međunarodnoj aukciji učestvovalo je 14 ponuđača i u poslednjih sat vremena ponude su narasle s 500.000 na 2,4 miliona evra, pre nego što je pala konačna ponuda od 2,9 miliona evra.
Originalna verzija je u Luvru i ne prodaje se.
Ipak, 2017. godine na aukciji u kući Kisti u Njujorku, prodata je Da Vinčijeva slika „Spasitelj sveta“ (Salvator Mundi) za 450 miliona dolara. Njena prodaja srušila je aukcijski rekord.
Sportska vest nedelje – Eriksen je uspešno operisan i pušten iz bolnice
Danski reprezentativac Kristijan Eriksen otpušten je iz bolnice u Kopenhagenu nakon što je doživeo srčani zastoja tokom utakmice između Danske i Finske na Evropskom prvenstvu prošle subote.
“Eriksen je uspešno operisan i danas je otpušten iz bolnice”, navodi se u saopštenju Fudbalskog saveza Danske.
Vezni igrač Intera se srušio tokom utakmice i medicinski tim je morao da ga reanimira na terenu. Eriksen se osvestio pre nego što je prebačen u bolnicu, gde su doktori nastavili da rade na utvrđivanju uzroka prestanak rada srca.
Podsetimo, u četvrtak je najavljeno da će Eriksenu u srce biti ugrađen defibrilator (ICD), aparat koji stimuliše srčanu radnju.
ŠTA PIŠU NOVINE
Naslovne strane za subotu, 19. jun najviše pišu o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koju je usvojila Skupština Crne Gore, dijalogu Beograda i Prištine i drugim temama.
BLIC – List piše o Rezoluciji o genocidu koji je usvojen u Crnoj Gori, „Velika kriza vlasti u Crnoj Gori“. Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić za list o Kosovu, „Zašto je loš, ali realan zamrznuti konflikt“.
VEČERNJE NOVOSTI – „Krivokapić i Bečić Srbima udarili žig genocidnih“. Putovanje u Grčku u vreme pandemije korona virusa, „Hiljade aranžmana za Grčku vise o koncu“.
DANAS – „Na pomolu novo zahladjenje odnosa Podgorice i Beograda“. List piše kakvi su mogući dometi rada Komisije za istraživanje smrti od kovida tokom 2020. godine, „Istina može da ostane zakopana“.
POLITIKA – Intervju sa ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović, „Ne razumem dilemu da li će Vučić ostati na čelu SNS-a“. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na Samitu Austrije i Zapadnog Balkana, „Srbija nudila kompromis, Kurti blokirao region“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Uz svaki primerak novog broja Nedeljnika na poklon dobijate knjigu o Mihajlu Pupinu, kao i Mond diplomatik na srpskom.
Pored toga, po promotivnoj ceni možete da se pretplatite na digitalno izdanje Nedeljnika i dobijete tri knjige o Arsenu Lupenu.
Tagovi
