O čemu ćete danas pričati zbog novog Nedeljnika: Ko je novo lice srpske politike; Kako je Nikola Jokić postao “naš”; Možemo li uopšte da verujemo kovid-statistici

0
Fotografije: Profimedia; Igor Pavićević; Beta

Četiri su stvari u životu izvesne: smrt, porez, Nedeljnik četvrtkom na kioscima i to da će neko danas negde javno reći da Srbiji, a posebno srpskoj opoziciji, trebaju “nova lica”.

Pa, ko su ta “nova lica” u Srbiji? Ima li ih, zašto ne više, kako se stvaraju, i koliko su uopšte važna? Šta treba da se dogodi pa da na nekim narednim izborima Vučića pobedi neki “srpski Krivokapić”?

To je noseća tema novog broja Nedeljnika, sa čije vas naslovne strane, onako baš centrirano, gleda jedan upitnik. Previše pitanja, ali dosta i odgovora u tekstu u kojem su Dušanu Teleskoviću i Veljku Miladinoviću sagovornici bili Bojan Klačar, Vladimir Pavićević, Đorđe Vukadinović i Miloš Hrnjaz.

Sasvim vezano za ovu temu, na dan kada je na izborima pobeđen Slobodan Milošević – što je dalo šlagvort i za njegov pokušaj krađe i za revoluciju Petog oktobra – istoričar Čedomir Antić piše o važnosti ovog datuma. Bila je to, kako navodi, prva promena vlasti pod njenim uslovima.

View this post on Instagram

Petog oktobra 2000. godine dogodilo se političko čudo: jedan poluvekovni režim, ojačan ratovima i narodnim stradanjima, utemeljen na krizama, tranzicijom vlasništva nad trećinom državne imovine – izgubio je izbore koje je sâm raspisao. Lišen ideološke i rodoljubive legitimacije, on je opstajao na tezi da ima demokratsku podršku naroda (“Ne znam za izborni sistem u kome većina može da postane opozicija”, podsmevao se tada portparol SPS-a Ivica Dačić). Vlast je promenjena demokratskim putem, pod njenim uslovima. . U Srbiji – koja je političke slobode za svoje građane stekla u deceniji velike parlamentarne reforme u Britaniji (1830-ih), ustavnost prva među balkanskim državama, parlamentarizam 1858, a parlamentarnu vladu 1889. godine – vlada koja je raspisala izbore tada ih je prvi put izgubila od 1905. godine! Bio je ovo veliki uspeh za narod kome je razbijena država, pa je njegova 1/3 ostala obespravljena i ušla u rat, koji je trpeo najteže sankcije u istoriji Evrope 20. veka, izgubio deo teritorije za koji većinom misli da je svetinja, a oteo mu ga je najveći vojni savez u istoriji ljudskog roda. . Danas je lako omalovažavati 5. oktobar ili biti njime razočaran… . Ceo tekst pročitajte u novom broju #Nedeljnik koji je od četvrtka, 24. septembra, u prodaji na svim kioscima, ali i u elektronskom PDF izdanju na www.nstore.rs. . #CitajViseZnajVise

A post shared by Nedeljnik (@nedeljnikmagazin) on

Na naslovnoj strani Nedeljnika je još jedno poznato lice, ali ovog puta ono koje prija svima. Momčilo Bajagić Bajaga ovih dana je sa Instruktorima izdao novi album, “Ovaj svet se menja”, jednu muzičku posvetu kovid-periodu. O muzici, ali i o koronavirusu i tome kako su hipici poput njega dočekali sve ove “mere zaštite”, Bajaga je govorio u opširnom razgovoru sa Brankom Rosićem.

Ako sve ovo čitate umorni i neispavani, to znači da verovatno pratite plej-of NBA lige, u kojem Denver Nagetsi našeg Nikole Jokića pokušavaju da sustignu minus protiv Lejkersa. O Jokiću piše i Nedeljnik, u velikoj analizi njegove igre i progresa Denvera. A naučićemo i šta je to i kako se radi sada već notorni “Sombor shuffle”...

Zavirimo i u ostale teme koje će obeležiti nedelju pred nama.

Naslovna strana novog broja Nedeljnika

LALIĆ – Postoje dobri i loši mediji. Dobra i loša politika. Filmovi, policija, pravosuđe, crkva… I nije najveći problem kad je nešto dobro ili loše. Najveći je kad je instrumentalizovano, piše glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić u uvodniku novog broja.

KORONAVIRUS – Od prvog zaraženog u Vuhanu, preko prvog preminulog u Srbiji, 59-godišnjeg Kikinđanina, do danas, u svetu su se rušili crni rekordi. Možemo li da verujemo brojevima? Da li virus mutira i kako? Hoće li vakcina rešiti sve naše probleme i kada? Zorica Marković i Uroš Jovičić vode nas kroz sumorne brojke i predviđanja najvećih svetskih naučnika.

ANA BANKO – I najveći domaći stručnjaci pričaju za Nedeljnik. Jasno je da će višesatni boravak u zatvorenim prostorijama, naročito bez prirodne ventilacije i sa većim brojem ljudi, povećati rizik od pogoršanja trenutne epidemiološke situacije. U ovakvim okolnostima držanje fizičke distance nije dovoljno, ispričala je Dimitriju Đuriću virusološkinja Ana Banko.

NASILJE – Psiholog Žarko Trebješanin govorio je za Nedeljnik o problemu učestalog nasilja, posledicama koje takve scene ostavljaju na ljude i zašto je važno da se ne žmuri.

“KLOZETSKA USTA” – O mržnji i preziru pisala je i Ljiljana Smajlović. “Jesmo li za društvo u kom Orvelova ‘dva minuta mržnje’ ne traju 24 sata, kao danas”, piše kolumnistkinja Nedeljnika.

“VAŠINGTON” U PRAKSI – O tome šta znači dolazak Ričarda Grenela i zašto je Beograd pomalo podsetio na čuveno leskovačko selo Kukulovce za novi Nedeljnik je pisao Dušan Telesković.

SAJBER BEZBEDNOST – U rubrici “Otvoreno” o saradnji sa SAD pisao je Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike. “Nakon Vašingtonskog sporazuma Beograda i Prištine koji se odnosio uglavnom na ekonomska pitanja, ali čiji su delovi, koji se tiču spoljnopolitičkog konteksta Bliskog istoka, dostigli interesovanje planetarnih razmera, vreme je da se Srbija ponovo vrati na kolosek značajne saradnje u oblasti odbrane sa SAD”, napisao je, između ostalog, bivši ministar odbrane.

ZUKO – Na današnji dan (24. septembar) rođen je i Zuko Džumhur, kojeg su nazivali “najvećom skitnicom Jugoslavije”. O životu ovog sad već stogodišnjaka, dugo, skoro dve godine Aleksandar Đuričić razgovarao je sa njegovom kćerkom Donizadom, koja o tome nikada i nikome nije govorila. Ona je osobena beogradska madam, živi na relaciji Beograd-Njujork-Istanbul. Nije želela da se kiti očevom slavom, birala je neki svoj put. Ali priče nije zaboravila…

VENERA – Astronomi su u Venerinim kiselim oblacima otkrili gas fosfin, koji bi mogao biti znak života. Zbog toga neke naučnike “svrbi” povratak na drugu Sunčevu planetu, posebno one koji smatraju da je Venera odavno nepravedno zapostavljena u korist Marsa. Šta sve (ne) znamo o tajnama “paklene” planete otkriće vam Ana Mitić.

BRITANCI I RAT – U galeriji Doma Vojske postavljena je izložba, autorsko delo vojnog atašea u Britanskoj ambasadi, pukovnika Nika Ilića, koje bacaju novo svetlo na ulogu Ujedinjenog Kraljevstva u zbivanjima tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Fotografije i priča u novom Nedeljniku.

NASTIĆ – Lice nedelje u izboru našeg čuvenog fotografa Nebojše Babića je Marko Nastić.

VALJAREVIĆ – Za kraj, dok se spremate da krenete na posao ili u jesenju šetnju i preuzmete svoj primerak Nedeljnika, neka vas nasmeje Srđan Valjarević, iz novog nastavka kultne kolumne “Fric i Dobrila”:

Bila je subota, osam sati ujutru, Dobrila je prodrmala Frica, probudila ga, pa je rekla: “Neko nam je u kuhinji.” Onda je Fric otvorio oči pa je rekao: “To je tvoj sin Mate, on tamo živi.” Onda je Dobrila rekla: “Nema šanse, to nije on, neko drugi je tamo, čula sam kako je oprao sudove i oribao šporet.”

Ukoliko vam je draže digitalno izdanje Nedeljnika, njega (i, što bi reklame rekle, mnogo toga drugog), možete naći na nstore.rs