Novi talas levice u Latinskoj Americi

0
EPA-EFE/Carlos Ortega

Latinsku Ameriku je pobedom levičarskih političara u nizu zemalja zahvatio novi talas, kao odgovor na ekonomske teškoće pogoršane pandemijom koronavirusa.

Novi levičarski političari, međutim, razlikuju se od ranijih naleta levice ili postojećih autoritarnih levih režima u regionu, pišu svetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Daleko od radikalne levice

Posle izbora levičarskih lidera u Argentini, Meksiku, Čileu i na kraju 18. juna u Kolumbiji, novi politički talas zahvata Latinsku Ameriku, u kojoj su ekonomske nedaće pogoršane pandemijom koronavirusa, ističe agencija Frans pres.

U Kolumbiji je to skretanje ulevo bez presedana, pošto je za predsednika izabran Gustavo Petro, prvi levičarski predsednik u istoriji zemlje. On je obećao ulaganje u zdravstvo i obrazovanje, povećanje poreze za najbogatije i obustavu istraživanje nafte, dajući istaknuto mesto obnovljivim izvorima energije.

Talas skretanja ulevo biće skoro potpun ako bivši brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je favorit u anketama, na izborima u oktobru pobedi aktuelnog ekstremno desničarskog predsednika Žaira Bolsonara.

Pre nego što je prvi put došla na vlast u Kolumbiji, levica se već vratila u Argentinu, Boliviju, Čile, Peru i Meksiko, navodi AFP, ukazujući da je reč o liderima koji imaju prilično različite profile, ali su svi generalno daleko od radikalne levice, koja je dugo na vlasti na Kubi, u Venecueli ili Nikaragvi.

Nova levica

Pobeda bivšeg gerilca Gustava Petra u Kolumbiji, nezamisliva pre samo jedne generacije, predstavlja upečatljiv primer kako je pandemija transformisala politiku Latinske Amerike, piše Vašington post.

Pandemija je pogodila ekonomije regiona teže nego bilo gde u svetu, istisnuvši 12 miliona ljudi iz srednje klase u roku od jedne godine, ukazuje list, dodajući da su birači kažnjavali one na vlasti jer nisu uspeli da ih spasu bede. Pobednik je latinoamerička levica, raznovrsni pokret koji bi sada mogao da preuzme vodeću ulogu u tom delu sveta.

U Peruu su glasači prošle godine izabrali školskog učitelja, marksistu Pedra Kastilja. U Čileu, koji je predstavljao model slobodnog tržišta u regionu, bivši studentski aktivista Gabrijel Borić (36) vratio je levicu na vlast. I sad se to dogodilo u Kolumbiji u kojoj je levica dugo, tokom decenija krvavih sukoba, povezivana s gerilskim pokretima.

Sve oči su sada uprte u Brazil, najveću zemlju u Latinskoj Americi, pošto bi pobeda Lule značila da sve najveće zemlje u regionu, uključujući Meksiko i Argentinu, predvode levičarski predsednici. Od Bogote do Santjaga, mnogi glasači više ne prihvataju argument da skretanje ulevo znači vladavinu Uga Čavesa ili Fidela Kastra.

To je delimično zato što današnji latinoamerički levičarski lideri izgledaju i zvuče veoma drugačije od onih iz prošlosti, ističe Vašington post.

Umesto da grade ekonomiju na nafti, kao u Venecueli, oni žele da izgrade jedinstven front naspram klimatskih promena. Pokušali su takođe da se distanciraju od mačizma prethodnih levičarskih era, osvajajući vlast obećanjima da će zaštititi prava žena, LGBT osoba i afro-autohtonih zajednica. Njih podržava mlado, politički angažovano biračko telo, koje je poslednjih godina u velikom broju izašlo na ulice protestujući protiv nejednakosti.

Njihov uspeh takođe odražava društvenu transformaciju u pretežno katoličkom regionu, gde su feministički pokreti podstakli Kolumbiju, Argentinu i Meksiko da dekriminalizuju abortus. Neke zemlje slede Kolumbiju u unapređenju prava na eutanaziju, a Čile je prošle godine priznao istopolne brakove.

Dodirne tačke sa Bajdenovom administracijom

Sadašnji politički trend u Latinskoj Americi suštinski se razlikuje od “ružičastog talasa” koji je zahvatio region dvehiljaditih, kada su birači izabrali levičare u Brazilu, Argentini, Čileu i Ekvadoru, podvlači The Wall Street Journal.

Tada su lideri često bili složni i radili su zajedno. Izvoz osnovnih materijala i hrane punio je državne kase, dok je venecuelanski čvrstorukaš Čaves predvodio levičarske saveznike u odbacivanju SAD, obrazujući međunarodna tela kako bi se suprotstavili Organizaciji američkih država i Ujedinjenim nacijama, za koje su smatrali da su pod uticajem Vašingtona.

Ovoga puta, levičarski lideri zemalja od Čilea do Meksika često imaju različite stavove po različitim pitanjima – od klimatskih promena preko abortusa do odnosa s Vašingtonom. Meksički predsednik je konzervativan po socijalnim pitanjima, dok mladi lider Čilea želi da legalizuje abortus i podržava prava transrodnih osoba. Novi kolumbijski predsednik želi tranziciju s fosilnih goriva, dok Lula da Silva, koji je favorit za oktobarske izbore, ističe svoju zemlju kao naftnu silu.

Dok je u Latinskoj Americi više zemalja sada manje otvoreno za saradnju sa SAD, ili su u nekim slučajevima otvoreno antagonistički nastrojene, administracija predsednika SAD Džoa Bajdena sa nekim od lidera ima dodirne tačke u progresivnoj politici.

U Čileu se, tako, predsednik Gabrijel Borić zalaže za snažnu zaštitu životne sredine u cilju rešavanja klimatskih promena, podržava abortus i radi na okončanju rodnih razlika u platama, a takođe je kritikovao režime na Kubi, Nikaragvi i Venecueli, koji su svi protivnici SAD.

Novi kolumbijski predsednik je posle pobede takođe rekao da želi da njegova zemlja postane model za zelenu tranziciju, koju vidi kao kamen temeljac regionalne diplomatije i upravljanja ekonomijom, a takođe sa Bajdenom želi da razgovara o klimatskim promenama.

Neophodne reforme

Posle niza pobeda levičara, moglo bi se zaključiti da Latinska Amerika odlučno skreće ulevo, ali bi tačnije tumačenje trenda bilo da glasači na izborima kažnjavaju aktuelne lidere i nastaviće to da rade dok se ne poboljša životni standard, ocenjuje u uredničkom komentaru The Financial Times.

Kolumbija je imala najveći privredni rast među većim latinoameričkim privredama i jedan od najsnažnijih oporavaka posle pandemije, ali su njeni građani izabrali levičarskog političara, koji predlaže radikalne promene ekonomskog modela zemlje.

Taj navodni paradoks, kako navodi britanski list, objašnjava se gnevom širom Latinske Amerike što se plodovi ekonomskog rasta ne dele pravedno i što je sistem namešten u korist nekolicine privilegovanih. Neadekvatne javne usluge i ukorenjena korupcija su pojačali tu percepciju. Da bi iskazali svoj gnev, birači su smenili aktuelne vlade i traže spas u kandidatima izvan establišmenta.

Prethodno izabrani levičarski lideri, poput Borića i Kastilja, već beleže pad rejtinga usled percepcije javnosti da nemaju rezultate. Fajnenšl tajms ističe i da glavna prepreka ponovnom izboru Bolsonara kasnije ove godine nije njegova ideologija, već su to visoka inflacija i slab ekonomski rast. Levičarski peronisti u Argentini, gde je inflacija trenutno na 61 odsto na godišnjem nivou, takođe će verovatno sledeće godine osetiti gnev birača.

Najveći problem Latinske Amerike je uporno slab ekonomski rast i manjak konkurentnosti. Pandemija je pogodila region teže nego bilo gde drugde, ali je on i pre toga znatno zaostajao za drugim tržištima u razvoju, za šta su glavni krivci slabe investicije, loša infrastruktura, birokratija, loši poreski sistemi i neadekvatno obrazovanje.

Izbor populista ili ideologa neće pomoći, zaključuje Fajnenšl tajms u uredničkom komentaru, uz ocenu da je potreban strpljiv, odlučan konsenzus za osmišljavanje i sprovođenje reformi usmerenih na ekonomski rast kroz nekoliko vlada.