Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je nove carine za 60 trgovinskih partnera, čime su ponovo podignute tenzije u svetskoj trgovini.
Prema analizi američkog CNBC, ove mere dolaze u znatno drugačijem i složenijem ekonomskom okruženju u odnosu na ranije carinske odluke.
Dok se globalna tržišta već suočavaju sa posledicama sukoba na Bliskom istoku i upornim inflatornim pritiscima, investicioni stratezi upozoravaju da obnovljene tenzije donose dugoročne strukturne rizike po svetsku ekonomiju.
novi pravni okvir
Novi carinski udar usmeren je na 60 trgovinskih partnera Sjedinjenih Američkih Država, uključujući Evropsku uniju, Kinu, Veliku Britaniju i Kanadu.
Srbija se ne nalazi na ovoj listi, ali je zato u junu obustavljen uvoz bakra iz naše zemlje sa sličnim obrazloženjem, o čemu možete čitati ovde.
Stope se kreću u rasponu od 10 do 12,5 procenata, a zamenile su privremenu stopu od 10 odsto koja je nedavno istekla.
Ipak, okolnosti su ovog puta potpuno drugačije, upozoravaju sagovornici CNBC. Bela kuća je, naime, morala da pronađe novi pravni osnov nakon što je Vrhovni sud SAD u februaru proglasio prethodne tarife nelegalnim.
Nove carine su uvedene na osnovu člana 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, pri čemu se zvaničnici pozivaju na navodne prakse prinudnog rada u targetiranim zemljama.
Ovakav razvoj događaja stvara novu nesigurnost na tržištima.
„Raspoloženje je već poljuljano obnovljenim konfliktom između SAD i Irana i zabrinutošću oko nivoa potrošnje u tehnološkom sektoru“, ocenio je Ras Mold (Russ Mould), investicioni direktor u firmi AJ Bell.
Rizik od niske stope rasta i visoke inflacije
Dok su prošlogodišnje mere imale efekat iznenađenja, investitori sada analiziraju dugoročne posledice novih odluka Bele kuće. Kombinacija geopolitičkih tenzija i rasta cena nafte na preko 100 dolara po barelu dodatno komplikuje situaciju.
Ema Morijarti (Emma Moriarty), menadžerka portfolija u CG Asset Management, ukazuje na to da administracija ne odustaje od carinskih barijera uprkos očiglednim ekonomskim pritiscima.
„Čini se da su zadovoljni što nastavljaju da uvode nove tarife čak i kada one pogoršavaju stanje na domaćim tržištima. Za tržišta bi implikacije trebale biti jasne: moramo se pozicionirati za ishod niskog rasta i visoke inflacije“, zaključuje Morijarti.
Trajna kočnica za globalnu ekonomiju
Mnogi analitičari veruju da ove mere više nisu samo privremeno sredstvo za pregovaranje, već postaju trajna karakteristika američke ekonomske politike .
To bi moglo naterati investitore da promene način na koji vrednuju budući privredni rast. Metju Rajan (Matthew Ryan), šef tržišne strategije u finansijskoj kompaniji Ebury, ističe da promena pravnog osnova iz korena menja pravila igre.
„Nakon kratke pauze, strašna reč na ‘C’ ponovo je na usnama investitora. Prelazak na član 301 eliminiše pravnu ranjivost koja je omogućila Vrhovnom sudu da obori prethodnu rundu uvoznih poreza. Sa sada zatvorenim pravnim izlazom, tržišta će možda morati da počnu da uračunavaju carinske stope kao strukturnu kočnicu globalnog rasta, a ne kao prolazni rizik o kojem se može pregovarati“, kaže Rajan za CNBC,
Pored trgovinskih pritisaka, raste zabrinutost i oko reakcije Federalnih rezervi. Nedavni skok cena nafte otvara mogućnost da bi Fed mogao ponovo da podigne kamatne stope kasnije tokom godine, što bi dodatno opteretilo globalna finansijska tržišta.
Tagovi
