Sjedinjene Američke Države uvele su dodatne carine na uvoz robe iz 60 država u okviru istrage o prinudnom radu u globalnim lancima snabdevanja.
Nove mere direktno se nadovezuju na pojačane kontrole koje su već uticale i na uvoz bakra iz Srbije, ali naša zemlja nije na spisku država koje su obuhvaćene ovom merom,
Odluku po nalogu predsednika Donalda Trampa, kojom su obuhvaćene i najveće svetske ekonomije poput Kine, Evropske unije, Japana, Indije i Ujedinjenog Kraljevstva, sproveo je ambasador Džejmison Grir iz Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika (USTR).
Nove carinske stope od 10 i 12,5 odsto
Istraga prema odredbama Zakona o trgovini iz 1974. godine imala je za cilj da utvrdi da li trgovinski partneri efikasno sprovode zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom.
Prema saopštenju USTR, trgovinskim partnerima koji su se obavezali da usvoje i efikasno sprovedu zabranu uvoza robe nastale prinudnim radom biće uvedena carina od 10 odsto.
Sa druge strane, partneri koji nisu usvojili ovakvu zabranu suočiće se sa carinskom stopom od 12,5 odsto.
Ove mere pokrivaju 60 najvećih američkih trgovinskih partnera i odnose se na 99,4 odsto ukupnog uvoza u SAD. Izuzetak od ovih pravila predstavljaće informativni materijali, donacije, kao i specifične sirovine i proizvodi čije bi carinjenje moglo da izazove poremećaje na američkom tržištu ili nestašicu domaćih zaliha.
Slučaj srpskog bakra i kompanije Ziđin
Primena strožih mera protiv prinudnog rada već je direktno uticala na izvoz iz Srbije.
Američka uprava za carinu i zaštitu granica (CBP) prethodno je u junu izdala nalog za zadržavanje isporuka (Withhold Release Order – WRO) za bakar i proizvode od bakra koje u Srbiji proizvodi kompanija „Srbija Ziđin Koper”.
Istraga CBP-a, zasnovana na izjavama radnika, fotografijama i izveštajima nevladinih organizacija, ukazala je na prisustvo šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada.
Među njima su zloupotreba ranjivosti, uskraćivanje plata, pretnje, ograničenje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekovremeni rad.
Povodom ove odluke, pomoćnica izvršnog komesara Kancelarije za trgovinu CBP-a Suzan S. Tomas izjavila je da „američki proizvođači suočavaju se sa nefer konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove koristeći prinudni rad. Sprovođenjem naših zakona protiv prinudnog rada, CBP štiti ljudska prava, kao i ekonomsku sigurnost naše nacije“.
Zaštita američke privrede i radnika
SAD već duže vreme insistiraju na tome da proizvodi nastali eksploatacijom radnika ne smeju biti konkurentni na njihovom tržištu.
Pokretanjem ove inicijative američka administracija, kako je navedeno u saopštenju, nastoji da zaštiti domaće kompanije od nelojalne konkurencije.
„Uprkos međunarodnom konsenzusu protiv prinudnog rada, vlade nisu uspele da nametnu i efikasno sprovedu mere koje zabranjuju ulazak robe proizvedene prinudnim radom na njihova tržišta. Predugo su američki radnici i firme bili prinuđeni da se takmiče sa stranim proizvođačima koji mogu imati veštačku prednost u troškovima stečenu pošasti prinudnog rada“, obrazložio je nove carine ambasador Džejmison Grir.
Tagovi
