Nove podele u Evropskom parlamentu, koliko je zaista jaka desnica i zašto je dobro kada su populisti opozicija : Šta znače rezultati izbora za Evropski parlament

Nacionalisti, suverenisti i evroskeptici su upravo odraz te fragmentisanosti, jer i među njima, iako na prvi pogled ne deluje tako, postoje duboke razlike u ideologijama i politici

1
Foto: Profimedia

Upravo završeni izbori za Evropski parlament otkrili su sve fragmentisaniju političku scenu Evropske unije. Fokus je, kada su u pitanju ovi evropski izbori, bio na usponu desničara i populista za koje se predviđalo da će rasturiti decenijama dug “konsenzus” desnog i levog centra, i na neki način unazaditi EU i njenu suštinu u pokušaju da moć i suverenost vrate u ruke nacionalnih vlada država članica.

Mateo Salvini, lider italijanske Lige, pokušava da uspostavi savez između nacionalističkih partija poput Nacionalnog okupljanja Marin le Pen u Francuskoj, Alternative za Nemačku, austrijske Slobodarske partije, Danske narodne partije i Pravih Finaca, sa upravo tim ciljem: da se moć EU usitni, a da nacionalne vlade ojačaju.

Zamenik premijera Italije nastoji, zapravo, da ojača uticaj i moć jedne grupe desničara i evroskeptika tako što će joj pridodati članove drugih isto nastrojenih grupacija. A kada se na to dodaju konzervativni nacionalisti i ekstremno levičarske snage, evroskeptički orijentisano društvo ima – makar prema provizornim rezultatima – trećinu mesta u Evropskom parlamentu od ukupnih 751.

Mateo Salvini, lider italijanske Lige (Foto: Profimedia)

Talas evroskeptika koji je zapljusnuo Evropski parlament, piše Gardijan, nije ekvivalentan Trampovoj “okupaciji” Bele kuće ili Bregzitu koji je maltene razorio britansku politiku. Proevropske snage i dalje, ruku na srce, imaju bezbednu većinu.

Rad parlamenta koji sada ima veća ovlašćenja i značajno moćniju ulogu u zakonodavnom procesu Evropske unije biće, nesumnjivo, komplikovaniji nego dosad, ali se zasluge – ili krivica – za to ne može pripisati isključivo populistima.

Još otkad su održani prvi evropski izbori 1979. godine, parlament su vodile dve glavne grupacije desnog i levog centra; to je uvek predstavljalo odraz činjenice da velika većina građana EU živi upravo u zemljama na čijem su čelu stranke koje pripadaju ovim grupama.

Međutim, sa slabljenjem moći i uticaja centrističkih stranaka u čitavoj Evropi, one sada predstavljaju tek 40 odsto građana EU. U velikim zemljama članicama, poput Italije, Grčke i Poljske, pa čak i Francuske, na čelu su sada partije koje ne pripadaju ni Evropskoj narodnoj partiji (EPP), niti socijaldemokratama (S&D).

Stoga ne čudi da su upravo ove dve grupe izgubile mesta u parlamentu, a po prvi put i svoju udruženu većinu.

Trijumfovali su liberali, ALDE, (za čak 40 mesta više u odnosu na prethodni saziv, zahvaljujući uglavnom Republici Emanuela Makrona), Zeleni (za 20), ali i nacionalisti (za 30 mesta, uglavnom zahvaljujući Salvinijevoj Ligi).

Foto: Profimedia

Rezultat ovih izbora će biti parlament koji je fragmentisaniji nego ikada. Nacionalisti, suverenisti i evroskeptici su upravo odraz te fragmentisanosti, jer i među njima, iako na prvi pogled ne deluje tako, postoje duboke razlike u ideologijama i politici.

Poljska nacionalistička Stranka zakona i pravde, ali i desničarska partija Švedske demokrate, nisu baš naklonjene Salvinijevoj ideji o savezu verovatno zato što nisu u potpunosti saglasni sa njegovim simpatijama prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Sa ekonomskog aspekta, AfD i DPP su ultraliberali koji se zalažu za slobodno tržište, dok Le Penova vodi žestoku kampanju protiv “nekontrolisane globalizacije” i želi da intenzivira javno trošenje.

Salvini kada je reč o migracijama favorizuje sistem kvota koji bi obavezao države članice da ravnopravnije raspoređuju tražioce azila u bloku, sa ciljem da se umanji pritisak na države članice na jugu bloka; neliberalne demokratije na istoku, kao i mnogi drugi, odbijaju da uopšte raspravljaju o tome.

To praktično znači da je malo verovatno da će se zakoni u Evropskoj uniji ubuduće usvajati prostom većinom kao dosad. Koalicije sačinjene od stranaka koje pripadaju drugim grupama postaće uobičajenije, što će umnogome zakomplikovati odlučivanje, naročito u osetljivim oblastima poput usvajanja budžeta, pogranične kontrole i mera u borbi protiv klimatskih promena.

Viša izlaznost od očekivane, piše Njujork tajms, mogla bi da znači da su proevropski nastrojeni građani motivisaniji nego ranije, ali i da rezultati izbora pokazuju da će se borba za budućnost EU – više ili manje integracije evropskih zemalja – samo intenzivirati.

Populisti i nacionalisti će, verovatno, nastojati da proguraju mere u kontroli imigracije i budžeta, ali i da moć koju uživa evropska birokratija – koju oni smatraju elitističkom – delegira na nacionalne vlade. Međutim, antievropske sile previše su podeljene da bi zaista mogle da se pozicioniraju kao glavni nosilac moći u EU.

Stvar će dodatno zakomplikovati poteškoće da EPP obezbedi podršku desnice.

Savez desnog centra i krajnje desnice koji je do nedavno bio na čelu Austrije nezamisliv je u Briselu, i to ne samo zato što bi uneo razdor u EPP, već zbog raskoraka u stavovima na koji način se treba ponašati prema lideru Mađarske, Viktoru Orbanu.

Mnogi, piše Gardijan, smatraju i da fragmentisanost parlamenta nije nužno loša stvar, jer bi ona mogla da doprinese razvoju demokratije u Evropi; tačnije, veća politička konkurencija i takmičenje na evropskom nivou moglo bi dovesti do rasta interesa javnosti za izbore za EP, a to bi po svoj prilici bio zdrav razvoj unije.

Neki smatraju i da bi “valjana opozicija” od koje postoje realne pretnje, poput Orbana ili Salvinija, mogle da podstaknu centrističke lidere da “povećaju ulog”. Takođe, strastvenija debata u parlamentu mogla bi da ojača ovo telo EU pošto bi verodostojnije predstavljala čitav spektar javnog mišljenja u uniji.

Pravac kojim će krenuti Evropski parlament Srbiju interesuje ponajviše zbog budućih pregovora o statusu Kosova, naročito pošto se uzme u obzir činjenica da je na poslednjem susretu Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Berlinu određena “pauza” u razgovorima do početka jula i završetka konstituisanja Evropskog parlamenta.

Severna Makedonija i Albanija, sa druge strane, na nestrpljenjem očekuju odluku o početku pristupnih pregovora, a paket o proširenju Unije koji sprema odlazeći evropski komesar za proširenje Johanes Han, trebalo bi da bude objavljen 29. maja.

1 KOMENTAR

  1. O cemu pricati pa trend vise nego jasan, samo slepi kod opciju, Britanija, Italija, Francuska, Poljska, Madjarska, drzave koje u zbiru stanovnista cine vise od polovine EU, to ako se zanemari dobicete za 5 godina i Vox u Spaniji da se pretvori u Severnu ligu, i onda je to to,pa ce spas biti svi protiv pravih konzervativaca da bi se spasavale birokratske guz…!!!

Comments are closed.