Nova srpska biznis klasa; Zašto ljudi stvarno odlaze iz zemlje; Nedeljnik se zbog Vulina obraća institucijama i medijima – Izašao je novi Nedeljnik

Na kioscima je novi broj Nedeljnika. Pogledajte šta vas čeka između korica

0
Fotografije: Profimedia; Igor Pavićević

NOVA KLASA – Svest o novoj klasi biznismena pojavila se u srpskom društvu tek posle nekoliko krupnih akvizicija u kojima se trgovalo višemilionskim iznosima. Dok su prvu deceniju srpske tranzicije obeležili biznismeni koji su svoje bogatstvo sticali dovođenjem sveta (najveće kompanije) u Srbiju, drugu deceniju tranzicije obeležili su biznismeni koji svoje bogatstvo stiču odvođenjem Srbije u svet. Smena generacija unutar srpske poslovne elite izazvana je promenom globalne tehnološke paradigme. Šest godina stara tehnološka kompanija iz Niša vredi koliko jedan i po PKB. Stara i nova klasa srpskih poslovnih ljudi razlikuju se u strategiji pobede, odnosu prema političkom okruženju ali i u životnim navikama. Veliko istraživanje Miše Brkića u novom Nedeljniku.

ODLASCI – Trenutno iz Srbije u Zapadnu Evropu emigrira oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva godišnje i taj trend se pogoršava. Jedini efikasan put kojim se može ići ka smanjenju emigracije iz zemlje jeste jačanje institucija i sprovođenje strukturnih reformi (zdravstvo, školstvo i drugo). Povećanje zarada, čak i ukoliko bi bilo ekstremno snažno, ne može da ima presudnu ulogu u smanjenju emigracije. Glavni problem sporog privrednog rasta su neuređeni fundamenti društva. Ključna preporuka koju Fiskalni savet daje Vladi jeste da postavi dobre temelje. Veliki intervju sa Pavlom Petrovićem, predsednikom Fiskalnog saveta i dopisnim članom SANU, u novom Nedeljniku.

2040 – Srbiji bi i uz veoma optimističnu stopu rasta od 5% prosečno bilo potrebno tridesetak godina da po nivou razvijenosti dostigne zemlje centralne Evrope (koje bi rasle po 3%), koje su sada za oko 80% razvijenije od Srbije. Međutim, Srbija je i tokom prethodne dve decenije bila znatno manje razvijena od ovih država, ali u tom periodu nije brže rasla od njih. Velika analiza Gorana Nikolića u “Biznis izdanju” Nedeljnika.

EVOLUCIJA SVEGA – “U Engleskoj je 1870. bilo 90 odsto pismenih kod oba pola. U Americi 1840. u Severnim zemljama 97 odsto pismenih. U Srbiji 1931. nepismenih 30,6 odsto muškaraca i 62,4 odsto žena. I onda mi mrzimo Zapad. I globalizaciju…”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

Naslovna strana novog broja Nedeljnika

VULINGEJT – Nedeljnik je sačekao da vidi da li će Tužilaštvo da pokrene istragu, posebno posle najave ministra Vulina da će sam podneti krivičnu prijavu protiv sebe, ali pošto se to nije desilo, odlučili smo da se obratimo Republičkom javnom tužilaštvu, kao i Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, BIA, VBA, VOA, MUP-u, Radnoj grupi za zaštitu novinara i medijskim udruženjima. Tražimo da se formira nezavisna komisija, koju bi podržala dva najveća udruženja novinara, kako bi se ispitalo da li ima praćenja i prisluškivanja novinara u Srbiji. To je u najvažnijem interesu za sve novinare u Srbiji, kao i za Vladu koja treba da otkloni sumnje da se to dešava

NEDELJNIK ZA 0,0 DINARA – “Bezbednosna kultura Lalića i mene odavno je na izrazito visokom nivou: otkad pišem za Nedeljnik, naša komunikacija se odvija SMS-om bez Vocapa i Vajbera, Džimejlom bez enkripcije i u kafiću ‘Svetozar’, Ulica Svetozara Markovića broj 4, drugi sto sleva, kad uđeš na glavna vrata”, počinje Dragoljub Draža Petrović svoju kolumnu o “Vulingejtu” u novom Nedeljniku.

MEA CULPA – “Demokratska stranka u Americi kao da se tri godine sprema da iščupa poraz iz čeljusti pobede. Naša je bolja”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NOVINARNICI

AMFILOHIJE – To što crkva sada vodi glavnu reč i u Srbiji i u Crnoj Gori svojevrstan je poraz lidera dveju sekularnih država. Vučić i Đukanović moraju da pokažu lidersku mudrost, da se suoče sa izazovima i da reše probleme koji očito postoje. Njihovo bekstvo u istoriju neće doneti ništa dobro, piše Boško Jakšić u novoj kolumni u Nedeljniku.

GRENEL – Bilo bi preterano zaključiti da je Grenel još jedan diplomata čiju će karijeru, na ovaj ili onaj način, obeležiti Kosovo. Ali činjenica je da je napravio izvesne pomake koje administracija može da prisvoji kao malene trijumfe. U maniru fudbalskog trenera, Tramp može da kaže da mu je svaka pobeda jednako važna, a Grenelovo angažovanje se s te strane pokazalo kao pun pogodak. Tekst o Ričardu Grenelu u novom Nedeljniku.

MASONERIJA – Gotovo da je u Srbiji teže naći javnu ličnost za koju se negde nije govorilo da je mason, nego neke za koje bi se sa sigurnošću moglo reći da nisu, šta god to danas značilo. U Hrvatskoj je, eto, svoje članstvo u (polu)tajnom društvu funkcijom platio glavni državni tužilac.

ŠABAC I PARAĆIN – Pomalo se stiče zabluda da je reč o dva mesta koja su “otporna na Vučića i naprednjake”, što se baš i ne može reći ako se pogledaju rezultati prethodnih izbora. Tekst o Paraćinu i Šapcu između bojkota i izbora u novom Nedeljniku.

BLUMBERG – Jedino bivši gradonačelnik Njujorka može da pobedi Trampa na dva terena na kojima je The Donald najjači: govor mržnje i novac. Zvuči paradoksalno na prvi pogled, ali razvoj događaja u dosadašnjem toku izbora u američkim državama za kandidata Demokratske stranke ide naruku Blumbergu. Rezultati iz Ajove, Nju Hempšira, Nevade, kao i ankete iz Južne Karoline, nedvosmisleno pokazuju da je većinsko biračko telo u članstvu partije i dalje umereno i okrenuto ka centru, ali da je rascepkano, dok je radikalno krilo u potpunosti osvojio Sanders. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.

VALJAREVIĆ – “Bilo je oko tri sata posle ponoći, Fric i Dobrila su spavali, čulo se kako neko otključava ulazna vrata od stana, to se Mate vratio kući iz provoda”, počinje nova kolumna “Fric i Dobrila” pisca Srđana Valjarevića u novom Nedeljniku.