Volontiranje za prirodu danas sve više izlazi iz okvira klasičnog aktivizma i postaje deo savremene pop kulture. Nekada su ekološke akcije bile vezane uglavnom za stručnjake, planinare ili mali broj entuzijasta, dok danas učestvovanje u akcijama pošumljavanja, čišćenja reka ili obnove staništa postaje deo identiteta mlađih generacija, ali i urbane srednje klase.
Menjaju se i način razmišljanja političara – usvajanje Zakona o obnovi prirode Evropske unije predstavlja jedan od najvažnijih pomaka u savremenoj evropskoj ekološkoj politici. Njegova suština nije samo u zaštiti postojećih prirodnih područja, već u aktivnoj obnovi degradiranih ekosistema (šuma, reka, močvara, urbanih zelenih zona i poljoprivrednih površina). Evropska politika zaštite prirode na ovaj način se pomera od čuvanja preostalih fragmenata ka aktivnoj obnovi čitavih ekosistema i njihovom povratku u funkcionalno stanje.
Zakon o obnovi prirode EU zato nije samo regulatorni dokument, već i izraz promene paradigme: od pasivne zaštite ka aktivnoj obnovi, i od institucionalne odgovornosti ka širokoj društvenoj participaciji.
U eri društvenih mreža i kulture iskustva, volontiranje za prirodu dobija novu vidljivost. Fotografije sa akcija sadnje drveća, kampova u zaštićenim područjima ili rada na obnovi lokalnih zajednica više nisu samo dokumentacija rada nego postaju simbol određenog sistema vrednosti. Baš kao što su ranije status donosili odlazak na egzotična putovanja ili prisustvo velikim događajima, danas deo društvenog kapitala postaje i pokazivanje društvene odgovornosti i povezanosti sa prirodom.
Ali, iza te vidljivosti postoji i dublja promena. Savremena pop kultura poslednjih godina snažno je otvorila teme klimatskih promena, održivosti i mentalnog zdravlja. Generacije koje odrastaju uz svest o ekološkoj krizi traže konkretne načine da učestvuju u promenama, a volontiranje za prirodu nudi upravo to – osećaj smisla, zajedništva i direktnog delovanja. Ekološki kampovi i akcije postaju svojevrsni odgovor na digitalni zamor i osećaj društvene izolacije.
Motivisani dugogodišnjim radom sa volonterima, kao i radom na zaštiti i očuvanju biodiverziteta, Mladi istraživači Srbije su pre par godina uspostavili godišnju nagradu „Volonteri prirodi po meri“ čiji je cilj da promoviše značaj uključivanja volontera u aktivnosti zaštite i obnove prirode, da podstakne inicijative pojedinaca i organizovanih grupa, kao i da pokaže vrednosti volonterskog rada.
Ovogodišnja nagrada dodeljena je 22. maja, na Međunarodni dan biodiverziteta Milošu Stanojeviću, volonteru prirodi po meri, koji je uspeo da transformiše individualni aktivizam u snažan pokret koji spaja sport, zaštitu prirode i medijsku edukaciju.
„Za mene je svaki dan, dan zaštite biodiverziteta, prirode i staništa. Zaokret je moguć, zaokret je potreban i, ako se sa najmlađima družimo na ispravan način, ostvariv“, poručio je Stanojević, ističući da je briga o prirodi zapravo jednostavna ukoliko se na vreme razvijaju navike i odgovornost prema okruženju.
Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana biodiverziteta je usmerena na povezanost biodiverziteta i društvenog razvoja, naglašavajući da gubitak vrsta i staništa direktno utiče na ekonomsku stabilnost, javno zdravlje i kvalitet života ljudi. Za Mlade istraživače Srbije, koji ove godine obeležavaju jubilej od 50 godina postojanja, ovaj dan je podsetnik da priroda nije odvojeni „resurs“, već temelj svih društvenih sistema.
Nagrada „Volonteri prirodi po meri“ dodeljena je u okviru projekta „Dijalog, partnerstvo i volontiranje – za biodiverzitet!“ koji sprovode Mladi istraživači Srbije kroz regionalni projekat BOOST Balkans koji podržava AFD – Agence Française de Développement i sprovodi ALDA – European Association for Local Democracy – ALDA Balkans.
Tagovi
