Njujork Tajms: Trampova administracija pooštrava uslove za rad i studiranje stranim novinarima i studentima

0
Foto: Profimedia

(Beta) – Administracija predsednika SAD Donalda Trampa želi da oteža uslove boravka za strane novinare i studente, piše Njujork tajms uz ocenu da će podizanjem nevidljivog zida za strance SAD nauditi same sebi.

Opsesija izgradnjom zida na južnoj državnoj granici simobol je antimigrantske politike koja je od prvog dana zaštitni znak Trampove administracije, ali je daleko podmukliji nevidljivi zid restriktivnih politika, promene procedura za koje nema opravdanja sem nejasnog i neutemeljenog pozivanja na nacionalnu bezbednost, navodi list u uredničkom komentaru.

Najnovija cigla u tom zidu ima za cilj da stranim studentima, posetiocima na razmeni i novinarima učini mnogo težim i skupljim da rade ili studiraju u SAD, navodi list i dodaje da je Trampova fiks ideja da su stranci tu da kradu poslove, špijuniraju ili čine krivična dela.

Dakle, u možda poslednjim danima Trampovog predsednikovanja, administracija žuri da podigne zidove što je više moguće, bez obzira na štetu po američki globalni položaj i regrutovanje talenata, piše list.

Predloženim propisom Odeljenja za nacionalnu bezbednost ograničilo bi se dužina trajanja viza za studente, posetioce na razmeni i novinare, koji su do sada mogli da ostanu u SAD onoliko dugo koliko im je potrebno za studiranje ili rad uz obrazloženje da sama brojnost populacije stranaca u tim kategorijama – u proseku 2,3 miliona poslednjih godina – predstavlja “povećani rizik po nacionalnu bezbednost”. 

Novi propis, na 256 stranica, tiho je uveden 25. septembra, sa periodom od 30 dana za komentare, i ističe danas. Nakon toga, imigraciona agencija moraće da pregleda komentare, izradi konačni propis i pošalje ga na pregled Uredu za upravljanje i budžet, što je proces koji bi mogao da se protegne i nakon izbora 3. novembra. 

Prema pisanju lista, novo pravilo ima različite implikacije na različite kategorije viza. Za strane novinare boravak u SAD bio bi ograničen na 240 dana što je velika prepreka za novinare koji dovode svoje porodice i uglavnom provode nekoliko godina u SAD jer bi saznanje da za nekoliko meseci predstoji obnavljanje vize ograničilo iskreno izveštavanje. 

Studenti i posetioci na razmeni, sa više od dva miliona viza, ubedljivo su najveća grupa koja je pogodjena predloženim pravilom. Većina njih dolazi iz Azije – Kina šalje oko 370.000 studenata, Indija 202.000 i Južna Koreja 52.000. 

Prema novom pravilu, studenti bi bili ograničeni na dve ili četiri godine, u zavisnosti od plana studija, umesto postojećeg aranžmana koji im omogućava da ostanu u SAD sve dok studiraju. 

Studenti iz zemalja sa državne liste sponzora terorizma i iz zemalja čiji državljani imaju visoku stopu ostajanja i posle isteka vize – mnoge afričke zemlje – bili bi ograničeni na dve godine.

Njujork tajms piše da bi posledica promene postojećeg sistema viza mogla biti preusmeravanje studenata u Kanadu, Australiju, Britaniju ili drugde, što, kako se navodi, nije zanemarljiva pretnja jer su strani studenti doprineli ekonomiji SAD u iznosu od 41 milijardu dolara i podržali skoro pola miliona radnih mesta u akademskoj 2018-2019. 

Procenjuje se da je od stupanja Trampa na dužnost 2017. selidba stranih studenata u druge zemlje ekonomiju već koštala 11,8 milijardi dolara.

List dodaje da dolari i poslovi nisu cela priča jer su strani studenti i imigranti igrali važnu ulogu za nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku i prikupili veliki deo Nobelovih nagrada za SAD, a vraćajući se u svoje matične zemlje, oni postaju glavna vrednost američke meke moći. 

Strani novinari šire američku priču svetom, više od 12.000 stranih lekara koji se školuju u američkim bolnicama pruža ključne usluge u vreme pandemije, strani studenti podržavaju američke univerzitete, strani radnici popunjavaju važna upražnjena mesta, piše list. 

Zato bi, zaključuje Njujork tajms, u najmanju ruku trebalo da se produži period komentarisanja novog propisa – najnovijeg trika za dizanje nevidljivog zida za strance, ili još bolje, propis bi trebalo potpuno ukinuti.