Nivo ugljen-dioksida može da odredi rizik od koronavirusa

0
Foto: Profimedia

Praćenje nivoa ugljen-dioksida u zatvorenom prostoru je jeftin i moćan način praćenja rizika od obolevanja od kovida-19, prema novom istraživanju Kooperativnog instituta za istraživanje nauka o životnoj sredini (CIRES) i Univerziteta u Koloradu.

U bilo kom zatvorenom okruženju, kada se prekomerni nivo CO2 udvostruči, rizik od prenosa takođe se približno udvostručuje, izjavili su naučnici za „Environmental Science & Technology Letters“, piše Science Daily, prenosi N1.

Hemičari su se oslonili na jednostavnu činjenicu koju su drugi istraživači već koristili pre više od jedne decenije: Infektivni ljudi istiskuju viruse u vazduhu istovremeno sa izbacivanjem ugljen-dioksida. To znači da CO2 može da posluži kao „zamena“ za broj virusa u vazduhu.

„Nikada niste sigurni u zatvorenom kada delite vazduh sa drugima, ali možete da smanjite rizik“, rekao je Hoze-Luis Himenes, koautor nove procene, saradnik iz CIRES i profesor hemije na Univerzitetu u Koloradu.

„A nadgledanje CO2 je zaista jedina jeftina i praktična opcija koju imamo za nadgledanje“, rekao je Zhe Peng, istraživač CIRES-a i hemije, vodeći autor novog rada. „Ne postoji ništa drugo.

Mnogo meseci istraživači širom sveta traže način da kontinuirano prate rizik od infekcije kovidom-19 u zatvorenom, bilo u crkvama, barovima, autobusima ili bolnicama. Neki razvijaju instrumente koji mogu neprestano da otkrivaju viruse u vazduhu, upozoravaju na njihov porast ili ukažu na relativnu bezbednost. Drugi su testirali postojeću laboratorijsku opremu koja košta desetine hiljada dolara.

Himenes i njegove kolege obratili su se komercijalno dostupnim monitorima za ugljen-dioksid, koji mogu da koštaju samo nekoliko stotina dolara.

Prvo su u laboratoriji potvrdili da su detektori tačni. Zatim su kreirali matematički „model kutije“ o tome kako zaražena osoba izdiše viruse i CO2, kako drugi u sobi udišu i izdišu i kako se virusi i gasovi akumuliraju u vazduhu prostorije ili se uklanjaju ventilacijom.

Model uzima u obzir broj zaraza u lokalnoj zajednici, ali bez detaljnog opisa protok vazduha kroz sobe, takva vrsta modeliranja zahteva skupu, prilagođenu analizu za svaku sobu.

Važno je shvatiti da ne postoji jedinstveni nivo CO2 na osnovu kog osoba može da pretpostavi da je zajednički zatvoreni prostor „bezbedan“, naglasio je Peng.

To je delimično i zbog toga što je aktivnost bitna: Da li ljudi u sobi glasno pevaju i razgovaraju ili vežbaju ili sede i čitaju ili se odmaraju?

Nivo CO2 od 1.000 ppm, koji je znatno iznad spoljnih nivoa od oko 400 ppm, mogao bi biti relativno bezbedan u tihoj biblioteci gde se koriste maske, ali ne i u aktivnoj teretani bez maski, piše Science Daily.

Ali u svakom zatvorenom prostoru, model može da ukaže na „relativni“ rizik: Ako nivo CO2 u teretani padne sa 2.800 na 1.000 ppm, rizik od prenosa kovida-19 takođe pada za četvrtinu. U biblioteci, ako priliv ljudi učini da CO2 skoči sa 800 na 1.600, rizik od prenosa kovida se utrostručuje.

U novom radu Peng i Himenes su takođe podelili niz matematičkih formula i alata koje stručnjaci za izgradnju sistema i javno zdravlje mogu da koriste za utvrđivanje stvarnog, a ne samo relativnog rizika. Ali najvažniji zaključak je da, kako bi se rizik sveo na najmanju moguću meru, treba da držimo nivo CO2 u svim prostorima u kojima delimo vazduh što je moguće na nižem nivou.

„Gde god delite vazduh sa drugima, imajte u vidu da ukoliko je nivo CO2 niži, biće niži i rizik od infekcije“, rekao je Himenes.