“Nisi ni živeo ako te nikad nije popsovao Dejvid Stern”

0
Foto: Profimedia

Dugogodišnji komesar NBA lige Dejvid Stern preminuo je u 78. godini. Stern je bio 30 godina na čelu najjače lige sveta.

Jedan od najvažnijih ljudi u istoriji američke košarke doživeo je nedavno moždani udar od kojeg se teško oporavljao. Preminuo je prvog januara 2020. godine.

On je na čelu lige bio od prvog februara 1984. godine, kada je nasledio čuvenog Lerija O’Brajena.

Sternov mandat obeležili su brojni skandali, ali i povratak NBA na staze uspeha, pošto je uspeo da je očisti od kokaina, alkohola i nasilja.

Takođe, u tom periodu je takmičenje prošireno sa 23 na 30 timova i mnoge franšize su došle u vrh liste najbogatijih sportskih društava na svetu.

Rođeni Njujorčanin je 2014. godine otišao u penziju i “palicu” prepustio aktuelnom komesaru Adamu Silveru.

Brojne NBA zvezde odale su počast Sternu na društvenim mrežama, a ovom prilikom prenosimo tekst glavnog urednika The Athletica, Dejvida Oldridža, koji je 30 godina svoje karijere proveo prateći NBA i upravo Dejvida Sterna.

*

Nisi ni živeo ako te nikad nije popsovao Dejvid Stern. Puls bi ti se ubrzao kada na ekranu vidiš pozivni broj za Njujork sa ciframa koje pripadaju NBA; to nije niko iz PR službe lige čije brojeve i imena znaš. Kada te oni zovu, to je uglavnom zbog nečega što si napisao ili stava koji si zauzeo, i ti razgovori mogu da budu burni, ali su deo posla.

Ali kada se javiš i čuješ glas njegove dugogodišnje asistentkinje Linde koja te pita “imate li minut za komesara Sterna”, zastane ti dah. Naredni minuti biće… Zanimljivi.

Počeo bi polako, mirno, kao da je internista koji ti pregleda rezultate krvne slike. Postepeno bi postajao glasniji i intenzivniji, sve dok ne dođe do krešenda – onoga zbog čega je pozvao, što je, skoro uvek bila u vezi sa nečim što sam napisao ili rekao. To je pratio razorni sarkazam kakav nigde drugde nisam video.

“Sramota je što su standaradi ESPN-a (ili TNT-a) pali tako nisko”, vikao bi ili vrištao. “Možda da si digao svoje debelo dupe i zapravo pozvao nekoga ko zna šta se koji k*rac dešava, ne bi shvatio sve pogrešno!”

To bi trajalo između 90 sekundi i dva minuta, a potom bih ga ja – svaki put – pitao: “Jesi li završio, Dejvide?”. Nekad jeste bio gotov, nekad ne. Ako jeste, pokušavao bih da se suzdržim od vikanja na njega kako bih mu stavio do znanja kako stoje stvari sa moje tačke gledišta. Ponekad bih u tome uspeo, ponekad ne. A kad završim sa izlaganjem, on bi, uglavnom, odgovorio civilizovanije. Kao i svi koji urlaju u nadi da će zastrašiti onog kome se obraćaju, kada mu se uzvrati, malo bi popustio.

I skoro uvek bi se razgovor završio srdačno. Zašto me je onda uvek posle toga oblivao hladan znoj?

Toliko sam tužan posle vesti da Dejvid Stern više nije sa nama. Stvarno tužan.

Stern je bio siledžija koji mnogo viče, ali je takođe bio najbolji komesar u istoriji sporta.

Bio je div, div u domenu mog posla, glavni razlog što je NBA gigant biznisa i zabave kakav je danas. Naravno da je veličina Majkla Džordana, Lebrona Džejmsa, Karima Abdula-Džabara, Medžika Džonsona, Lerija Birda i Isaje Tomasa bila sila koja je pokretala preporod lige osamdesetih i devedesetih. Naravno da su se ljudi divili njihovoj briljantnosti i snazi i svim titulama koje su osvajali, ali Stern je sve njih postavio na najvažniju scenu, dao im najveću publiku.

On je razumeo – i često to i govorio – da je NBA najbolji kad je pažnja usmerena na igrače, ne na pitanja van terena. I upravo je Stern stvorio mehanizme koji omogućavaju NBA igračima da budu primećeni i viđeni i u centru pažnje.

On se pobrinuo da “Dream Team” na Olimpijskim igrama bude veliki kakav jeste, da se fanovi upoznaju sa najvećim zvezdama lige, da se NBA utakmice daju u udarnim terminima, da NBA subvencioniše žensku košarkašku lgu.

Val Akerman, prva predsednica WNBA i komesarka Istočne konferencije, rekla mi je jednom da su dve ličnosti koje su u drugoj polovini 20. veka najviše doprinele unapređenju i osnaženju sportistkinja – Bili Džin King i Dejvid Stern.

Radio je naporno i očekivao da drugi tako rade, nije prihvatao “ne” kao odgovor ako je nešto želeo i nije se ustručavao da ponižava ljude na sastancima.

“To je jednostavno bio način na koji on radi stvari”, rekao mi je jednom bivši menadžer Soniksa, Voli Voker. “Nije to radio često. Ali se znalo da je on glavni. Čak i po njegovom tonu, otvoreno sarkastičnom. Testira vas. A ako znate o čemu pričate, ostavi vas na miru.”