Prethodnih godina se već u ovo vreme već uveliko pričalo o pripremama za početak školske godine, makar o onom delu koji se tiče troškova – nove knjige, patike, prvi ranac za prvaka i sva prateća oprema.
Ove godine niko ne priča o knjigama. Odlaže se nabavka školske opreme, jer ne zna se ni kako će ove godine izgledati polazak u školu i kako će i da li će deca uopšte pohađati nastavu.
Mnogo se polemiše o tome kako će izgledati nastava od septembra, a o tome je govorio i jutros dr Srđa Janović imunolog, naglasivši koliko je deci socijalizacija važna.
“Sva okupljanja su rizik, ali kod osnovaca, naročito mlađih, druženje je i kontakt i socijalizacija bitna stavka. Ovo će trajati, a treba gledati i dugoročne posledice. Treba samo da odvagamo šta je manje štetno”, rekao je on.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je početkom juna da je u pripremi više scenarija za kombinovanu nastavu koja bi od septembra mogla da počne u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, kao i da je nastavljeno snimanje časova za onlajn nastavu.
Šarčević je kazao da se utvrđuju kapaciteti osnovnih i srednjih škola, kao i visokih škola i fakulteta, za model kombinovane nastave koja bi podrazumevala da učenici naizmenično jedne nedelje idu u školu, a druge prate onlajn nastavu.
„Takav je pristup u Nemačkoj i Sloveniji, jer se pretpostavlja da virus neće biti jak na početku jeseni, ali mi to ne znamo“, rekao je tada Šarčević.
I on je tada naglasio da takav model nastave nije problem za starije osnovce, srednjoškolce i studente, ali je skrenuo pažnju da učenici nižih razreda po zakonu ne smeju da ostaju sami kod kuće.
„Ako nije vanredno stanje, roditelji automatski nisu kod kuće i ne mogu da budu sa decom“, naveo je Šarčević.
Na digitalnoj društvenoj platformi U-Report, koje je pokrenuo UNICEF, ankete sprovedene tokom aprila i maja pokazale su da 28 odsto mladih preferira onlajn učenje zbog fleksibilnosti u raspodeli vremena za učenje i odmor, a sličan procenat (24%) zbog toga što ima više slobodnog vremena.
Polovina ispitanika procenila je da su manje naučili kroz onlajn nastavu nego tokom redovne nastave. Njih 25 odsto ima osećaj da nema razlike i da su naučili isto, svega 14%odsto ističe da su stekli više znanja, a 10 odsto nije u mogućnosti da proceni. Takav utisak „gubitka“ posebno su iskazali gimnazijalci.
Mladi smatraju da bi za poboljšanje onlajn nastave prevashodno bilo značajno uskladiti zahteve nastavnika/profesora (49%), što se posebno ističe kod srednjoškolaca, napraviti bolji raspored aktivnosti (17%), poboljšati razmenu informacija (11%) i uvesti više onlajn predavanja u realnom vremenu (10%), što najviše ističu studenti, i proširiti izbor postojećih alata (7%).
Bliži se septembar, hoće li se uskoro pričati o knjigama?
Tagovi
