Vlast je prošle nedelje počela da koristi zakon kao oružje za obračun sa nepodobnima. U svojevrsnoj „veponizaciji“ (eng. weaponisation) i obračunu sa samostalnim tužiocima i nezavisnim sudijama, parlament je usvojio, a predsednik potpisao set zakona na predlog poslanika vladajuće stranke Uglješe Mrdića.
Na udaru se posebno našlo Tužilaštvo za organizovani kriminal, po čijem predmetu za slučaj „Generalštab“ se na optuženičkoj klupi „prvi put u novijoj istoriji“ našao jedan aktuelni ministar – Nikola Selaković.
Dok sprovode i istragu za „Nadstrešnicu“ u kojoj su osumnjičena dvojica bivših ministara, ali i šest-sedam drugih predmeta (kažu – osetljivijih od ova dva), tužioci TOK-a nalaze se na posebnom udaru – preti im manjak ljudi po „Mrdićevim zakonima“, odnosno „vraćanje u matična tužilaštva“.
To će se desiti i tužiteljki Ireni Bjeloš koja je prošle nedelje vodila predmet istorijske zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca. Zajedno sa njima, na udaru su i tužioci za visokotehnološki kriminal (VTK). Njima, koji su odbili da hapse političke protivnike, preti stavljanje kod kontrolu tužioca koji se smatra Vučićevim lojalistom – Nenada Stefanovića – u potezu koji budi strah da bi mogao da bude uvod u ograničavanje slobode mišljenja na društvenim mrežama.
O novim zakonima, napadima izvršne vlasti na tužilaštvo, razgovarali smo sa Brankom Stamenkovićem, predsednikom Vrhovnog saveta tužilaštva.
Predlagač ovih izmena, poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, naveo je da je cilj ovih izmena „jačanje poštovanja Ustava, i da se deo otuđenog i otetog tužilaštva i sudstva vrati pod kontrolu države Srbije“. Jesu li tužilaštvo i sud bili „otuđeni i oteti“ ili je nešto drugo posredi?
Izjave poslanika Mrdića u vezi s javnim tužilaštvom i pravosuđem u našoj zemlji koje su mi poznate, nikada mi nisu bile jasne. Prosto mi je bilo neverovatno da se tako lako iznose tvrdnje bez ikakvih dokaza.
Ukoliko ste narodni poslanik, predsedavajući Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, imate formalno pravničko obrazovanje, neverovatno je da, čak i u svrhu političke promocije i ostvarivanja političkih zadataka, izjavljujete tako nešto za drugi deo državnih institucija bez i trunke ne samo održivih, nego bilo kakvih dokaza, time iskazujući ne samo nepoštovanje, već grubo narušavanje principa podele vlasti. Ili taj princip podele vlasti, u stvari, realno ne važi, iako je propisan Ustavom kao sastavni deo vladavine prava na kojoj počiva funkcionisanje naše države.
Mislim da je taj narativ o „otuđenosti“ namerno plasiran u propagandne svrhe da bi se opravdale promene u zakonima koje su se desile.
Ni do kakve „otuđenosti“ javnog tužilaštva nije došlo, već je ono baš suprotno, u potpunosti pratilo sve propise i akte koje je Republika Srbija donela. Od Ustava, preko zakona, do strategija o suzbijanju različitih vrsta kriminala, posebno korupcije i pranja novca. Ako takvo postupanje tužilaštva putem pažljive realizacije usvojenih i donetih zakona i strategija naše zemlje predstavlja otuđenje, onda mi se čini da poslanik Mrdić i ja ne govorimo ili ne shvatamo značenje izraza našeg jezika na isti način.
Kako će se ovo odraziti na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje se nalazi pod žestokim napadima vlasti? Da li će ovo ojačati ili oslabiti tu instituciju?
Navedene izmene će definitivno oslabiti rad Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Iako se, praktično, samo jedna odredba, i to ne direktno, odnosi na ovo javno tužilaštvo, rezultat njene primene u neposrednoj budućnosti može biti jako negativan.
Naime, amandmanom koji je uvršten u predlog, i nakon toga usvojen kao deo zakona, predviđeno je da sva upućivanja javnih tužilaca u bilo koje javno tužilaštvo prestaju po proteku 30 dana od dana stupanja na snagu zakona. Konkretno, u slučaju JTOK-a to znači da od 20 javnih tužilaca koji trenutno rade u tom specijalizovanom javnom tužilaštvu, 11 će morati da se vrate u svoja matična tužilaštva jer će im upućivanja prestati.
Šta će se desiti ako oni, po ovim izmenama zakona, budu vraćeni u svoja matična tužilaštva? Da li će se time zaustaviti istrage koje vode?
Neki vrlo bitni predmeti, koliko znam, kao što su finansijski deo „Nadstrešnice“, „Jovanjica“ i drugi, ostaće bez javnih tužilaca koji su preduzeli i sproveli sve dosadašnje radnje u tim predmetima.
Devet javnih tužilaca koji su izabrani i ostaju u TOK-u već su preopterećeni svojim predmetima i njihovo angažovanje na predmetima kolega koji odlaze sigurno znači značajno produženje i komplikovanje u postupanju ne samo u predmetima koji su ostali bez „svojih“ tužilaca, već i u predmetima preostalih tužilaca koji će morati svoje radno vreme i pažnju sada da dele na 100% više predmeta. Vrlo brzo ćemo biti svedoci kakav je realan domet ovih promena kada je TOK u pitanju.
A da li postoji opasnost da se, posle ovog, iz istraga uklone aktuelni ministar i dvojica bivših u slučajevima „Generalštab“ i „Nadstrešnica“?
Ne smatram da postoji opasnost da se u bilo kom predmetu nakon promena nastavi rad drugačije od onoga kako Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, propisuju i nalažu.
Bilo bi potrebno da se smene svi nosioci javnotužilačke funkcije u tom tužilaštvu i da se izaberu, postave ili upute javni tužioci koji su spremni da postupaju suprotno navedenim zakonima, da bi do takve promene došlo.
Pošto duboko verujem u zakon, zakonitost u radu, profesionalnost najvećeg broja javnih tužilaca, i državnost naše zemlje, duboko sumnjam u ovakav ishod događaja.
Hipotetički je moguće da Visoki savet tužilaštva na čijem se čelu vi nalazite, u međuvremenu uputi nove tužioce u TOK. Da li je to izvodljivo?
Zakonski je moguće da ovaj saziv Visokog saveta tužilaštva do 6. aprila ove godine izvrši ne samo upućivanje već i izbor javnih tužilaca u TOK.
Dosadašnja opstrukcija rada Saveta u pogledu izbora glavnih javnih i javnih tužilaca zbog koje je tokom 2025. godine onemogućen izbor 20 glavnih javnih tužilaca i 88 javnih tužilaca direktno, i još 32 planirana do kraja te godine, nije obuhvatila i izbore za TOK.
Time, oglas za izbor devet javnih tužilaca u ovom javnom tužilaštvu je važeći i ne postoje prepreke da se njihov izbor održi. Tada će se jasno videti da li TOK može računati na to popunjavanje kapaciteta i nastavak rada, ili će se opstrukcija nastaviti a njihov rad dalje ugroziti.
CEO INTERVJU PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 5. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
