„Nikada u svojoj dugačkoj političkoj karijeri nisam sreo takve samoubice!“, rekao mi je u Vašingtonu, u leto 1992, američki državni sekretar Džejms Bejker, opisujući svoju posetu Beogradu, u junu 1991, kada je „molio, podmićivao i pretio“ kako se ne bi raspala Jugoslavija.
Razgovarao je duže od deset sati, u Palati Federacije, sa predsednicima svih šest republika, sa saveznim premijerom Antom Markovićem, predsednikom Predsedništva SFRJ Stjepanom Mesićem i ministrom vojnim generalom Veljkom Kadijevićem. Hrvatska i Slovenija već su bile najavile proglašenje državne nezavisnosti. Bejker je od Franje Tuđmana i Milana Kučana ultimativno zatražio da odustanu od te namere. Od Slobodana Miloševića je zahtevao da povuče svoju odluku da Srbija ne priznaje odluke ni savezne vlade ni saveznog predsedništva, koje je bilo ustavni vrhovni komandant JNA.
„Sjedinjene Države i Evropska zajednica neće priznati secesiju vaših republika!“, rekao je Tuđmanu i Kučanu.
„Sjedinjene Države i Evropska zajednica su i protiv svake upotrebe sile u rešavanju jugoslovenske krize“, rekao je Miloševiću i generalu Kadijeviću.
Bejker je ponudio donaciju od pet milijardi dolara za demokratizaciju države i najsnažnije podržao ubrzano priključenje Jugoslavije Evropskoj zajednici i NATO-u. Tuđman i Milošević su to sve odbili. Kučan je rekao da Bejker nudi iluzije jer su i Srbija i jugoslovenska vojska strateški protiv Zapada. „Slovenija će ući u NATO i Evropsku zajednicu samo kad napusti Jugoslaviju“, ponavljao je uporno.
Izvodi iz knjige „Ožiljci života“ objavljeni su u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 1. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
