Nezamenljiva ljudska duša: Uloga veštačke inteligencije u kreativnosti – Izašao je novi Digital Business Review

Piše Nataša Sekulić, country leader IBM for Serbia, Macedonia, Montenegro and Albania

0
Screenshot iz trejlera za film "Morgan", napravljenog uz pomoć IBM Watsona

Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Digital Business Review. Tema broja su kreativne industrije. Pročitajte uvodnu reč Nataše Sekulić

Veštačka inteligencija do sada je pomogla u pisanju pop balada, oponašala stilove velikih slikara i bila od pomoći u kreativnom odlučivanju pri stvaranju filmova. Koliko, međutim, veštačka inteligencija (AI) može i koliko bi trebalo daleko da ide u kreativnom procesu? Da li AI ima potencijal da postane kreativni partner/pomoćnik ili samostalni tvorac umetničkih dela? Mišljenja su podeljena. Debata će se nastaviti, ali jasno je da će se, porastom digitalnog sadržaja i uticaja digitalnih platformi na sve oblike medija i izražavanja, uloga AI nesumnjivo proširiti.

Veliki napredak u korišćenju AI u kreativnom procesu postignut je 2016. godine kada je uz pomoć IBM Watson-a napravljen trejler za horor film Morgan. Watson je analizirao vizuelne, zvučne efekte i kompozicije stotina postojećih horor filmova i odabrao scene iz dovršenog filma Morgan kako bi ih editori spojili u trejler, svodeći proces koji bi trajao nedeljama na jedan dan.

Uloga AI u ostvarenju Morgan i brojnim drugim kreativnim poduhvatima pokazuje koliko je ona napredovala. Upotreba tehnika kao što je „deep learning“ omogućila je ogroman napredak, ali AI i dalje ostaje u ulozi asistenta. Zasada.

Umetnici su otišli ​​toliko daleko da su koristili AI da bi dizajnirali skulpture i napravili slike koje oponašaju velika umetnička dela. Na primer, koristeći tehniku prenosa stila umetnici mogu „podučavati“ algoritme pokazujući im slike raznih stilova (kao što je impresionizam) kako bi napravili fotografije i video u datom stilu.

Te mogućnosti nisu relevantne samo za likovnu umetnost. Moguće je primeniti te alate i tehnike u čitavoj kreativnoj industriji – od filma do oglašavanja i marketinga – da bi se testirale nove ideje i ubrzao razvoj prototipa. Stručnjaci tvrde da smo zagrebali samo po površini mogućeg. Dok napredak u AI znači da se računari mogu podučavati nekim parametrima kreativnosti, pitanje je u kojoj meri ona može razviti vlastiti osećaj za kreativnost. Da li se veštačka inteligencija može naučiti da stvara bez uputstva? Da li zaista može da shvati šta je lepo, gledajući piksele ili palete boja?

Učenje računara da budu kreativni po svojoj osnovi različito je od načina na koji ljudi uče da stvaraju (mada još mnogo toga ne znamo o ljudskom kreativnom procesu). Iako je inspiracija jedna od uloga koju AI može da odigra u kreativnom procesu, može takođe da pomogne i kod svakodnevnih zadataka, posebno u digitalnom domenu u kom je veliki deo onog zakulisnog daleko od glamuroznog. Reč je o povećanju kreativnosti. Na kraju, čovek je taj koji je kreativan, ali je i ideja da se poveća efikasnost. U filmskom stvaralaštvu veliki deo procesa je veoma naporan i može biti vremenski zahtevan (na primer, pregledati stotine sati video-zapisa kako bi se došlo do delova koji će se koristiti). Dakle, još postoji vrlo dobar razlog da se ovde koristi tehnologija kao pomoćnik, umesto da se čovek zameni u potpunosti. Tehnike AI – od mašinskog učenja do prepoznavanja obrazaca – već su se pokazale idealnim u pružanju pomoći u gotovo svakoj industriji. Nema sumnje da će se uloga AI povećavati u kreativnim poduhvatima. Smatram da ipak nikada neće zameniti ljudsku dušu kreativnosti. Ali, AI sigurno može ponuditi mnoge pogodnosti kao pametan, efikasan i inspirativan pomoćnik.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime