Nezakonito izručenje bahreinskog disidenta iz Srbije, “crvene poternice” i zloupotreba Interpola: “Praktično su uništili njegov život”

0
EPA/WALLACE WOON

Kada je jednog ponedeljka krajem januara 2022. advokat Marko Štambuk stigao u Okružni zatvor u Beogradu, rečeno mu je da njegov klijent više nije u zatvoru.

“Odmah sam znao da se nešto značajno dogodilo”, rekao je Štambuk, a prenosi Gardijan.

Štambuk je nekoliko dana pre toga od Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) u Strazburu dobio dokument o privremrenoj zabrani ekstradicije u kom se od srpskih vlasti zahteva da obustave ekstradiciju njegovog klijenta Ahmeda Džafara Mohameda Alija, bahreinskog disidenta. Ovom zabranom suda u Strazburu, srpskim vlastima je privremeno zabranjeno izručenje Alija Bahreinu do kraja februara i jasno stavljeno do znanja da bi ekstradicija predstavljala kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ipak, nakon besomučne potrage, Štambuk je otkrio da su dva srpska policajca tog jutra, oko četiri časova ujutru, odvela Alija iz zatvora na beogradski aerodrom i predala ga zvaničnicima Bahreina. Nešto posle pet časova ujutru, Ali je odleteo direktno u Manamu (glavni grad Bahreina) čarter letom “Rojal džeta”, luksuzne avio-kompanije na čijem je čelu član vladajuće porodice Abu Dabija, a koja je u delimičnom vlasništvu kompanije “Prezidental flajt”, odgovorne za prevoz čalnova vladarske porodice emirata Abu Dabi.

„Šok je bio ogroman“, rekao je Štambuk, koji je bio zatečen odlukom Srbije da uprkos zabrani Evropskog suda za ljudska prava – i upozorenjima – nastavi sa procesom izručenja Alija policiji Bahreina.

„Klijent je vraćen u Bahrein, ne znam šta će biti s njim. Ako ponovo bude osuđen na doživotni zatvor, pretpostavljam da neće preživeti još dugo“, rekao je advokat bahreinskog disidenta.

Bahrein je Alija, u osudstvu, osudio za terorizam po tri odvojene tačke optužnice iz 2013. i 2015. godine.

Ali, radnički aktivista, u pismu upućenom srpskom sudu je insistirao da je nevin, naglašavajući i da može da dokaže da nije bio u Bahreinu u vreme kada su se navodna krivična dela dogodila.

„Nemam nikakve veze sa slučajem“, napisao je, između ostalog, u pismu.

Alijev slučaj, kako piše Gardijan, pokazuje i kako su antidemokratski režimi sve više u stanju da ciljaju na prognane disidente. Njegovo izručenje je takođe pokrenulo pitanja o ulozi Interpola, usred sve veće zabrinutosti zbog zloupotrebe sistema „crvenih poternica” koje su namenjene za označavanje kriminalaca u inostranstvu. Ekstradicija visokog profila takođe predstavlja prvi slučaj te vrste u Interpolu pod predsedništvom emiratskog bezbednosnog zvaničnika Ahmeda Nasera ​​Al-Raisija, optuženog za umešanost u mučenje zatvorenika, od strane bivših pritvorenika.

Interpol je nadnacionalna policijskaorganizacija koja pruža istražnu podršku zemljama članicama, posebno kroz razmenu informacija u okviru svog sistema crvenih poternica. Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina opisalo je Alijevo hapšenje kao „zajedničku operaciju“ sa Interpolom, dok je javno tužilaštvo zalivske države kasnije saopštilo da je Ali „izručen iz Srbije uz pomoć Interpola“. Portparol Interpola je naglasio da njegov Generalni sekretarijat, sa sedištem u Lionu, nije obavešten o Alijevom izručenju, i da je odgovornost za operaciju na Interpolovim nacionalnim centralnim biroima, odnosno, domaćim kontaktnim tačkama za Interpol u svakoj zemlji članici.

„Povratak begunaca i traženih osoba je bilateralno pitanje između zemalja članica i Generalni sekretarijat Interpola nije uključen u ovaj proces“, rekao je portparol Generalnog sekreterijata Interpola.

„Generalni sekretarijat Interpola ne može da daje uputstva nacionalnim centrima da li da uhapse pojedinca ili se uzdrže od toga, da li da se upuste u postupak ekstradicije, i tako dalje. Takve odluke su isključivo u diskrecionoj nadležnosti nadležnih nacionalnih organa zemalja članica”, naglasio je takođe portparol.

Ipak, uloga Interpola u Alijevoj ekstradiciji ostaje nejasna.

“U jasnom nastojanju da legitimiše ovo nezakonito izručenje, Bahrein je ovo prikazao kao operaciju saradnje sa Interpolom. Ovo je ozbiljna manipulacija i zloupotreba međunarodne policije, koja je suštinski uništila život neistomišljenika. Slučaj ukazuje na pogrešnu prirodu Interpolovog pokvarenog sistema crvenih poternica koji je predugo bio ranjiv i otvoren za zloupotrebe“, rekao je Sajed Alvadaj iz bahreinskog Instituta za prava i demokratiju.

Kakvu god ulogu na kraju imao Interpol u Alijevom izručenju, njegovo hapšenje u Beogradu prošlog novembra bilo je direktan rezultat Interpolovog sistema crveniih poternica, koja je protiv njega izdata još 2015. Posledično, krajem 2021. ovaj disident se ubrzo našao na putu ka ekstradiciji u Bahrein kroz srpski sudski sistem, sa malo mogućnosti da ubedi srpske vlasti u rizike sa kojima se suočavao u domovini.

„Crvena poternica je za njega bilo polazište za celu ovu priču“, rekao je Alijev advokat Štambuk.

„U svim slučajevima na kojima sam radio, bilo da se radi o azilu ili ekstradiciji, crvena poternica je uvek početna tačka”, dodao je.

Procenjuje se da Interpol izdaje oko 10.000 crvenih poternica svake godine, prema podacima organizaciji za nadzor krivičnog pravosuđa “Fer trajls” Trials, koja je 2017. pisala Interpolovom Generalnom sekretarijatu sa ciljem da upozori na to da Bahrein zloupotrebljava crvene poternice za borbu protiv disidenata i neistomišljenika.

Interpol je 2015. ustanovio, kako je jedan portparol opisao, specijalizovanu radnu grupu za proveru zahteva zemalja članica pre konačnog objavljivanja. Radna grupa se sastoji od tima koji čini do 40 ljudi. Kada su Alijevi advokati kontaktirali Komisiju za kontrolu Interpolovih dosijea (CCF) 2019. godine, odnsono, posebno telo koje pregleda podatke sadržane u crvenim poternicama, CCF im je rekao da „kontaktiraju relevantne nacionalne vlasti“ u Bahreinu u vezi sa optužbama protiv njega.

„Ne sumnjamo da su zloupotrebe sistema crvenih poternica u manjini u odnosu na ukupan broj”, rekli su iz organizacije “Fer trajls”.

“Ali ako bi, na primer, Interpol mogao da kaže da odbija određeni broj crvenih poternica godišnje, mogli biste da budete zadovoljni da proces skrininga zaista funkcioniše. Ipak, u ovom trenutku nam ne daju takve informacije”, dodali su iz ove organizacije.

Vlasti Bahreina optužuju Alija za više optužbi u vezi sa terorizmom, uključujući “pravljenje bombe i saučesništvo u ubistvu tri policajca, od kojih je jedan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Grupe za ljudska prava kažu da se slične optužbe često iznose protiv demonstranata koji su učestvovali u antivladinim protestima 2011. godine. Mnogi od njih, poput Alija, pobegli su u međuvremenu. Tri druga muškarca – takođe optužena za ubistvo policijskih zvaničnika u istom slučaju – pogubljena su 2017, nakon suđenja na kojem su posmatrači Ujedinjenih nacija optužili bahreinske zvaničnike za izvlačenje lažnih priznanja uz pomoć mučenja. Jedan je kasnije nazvao pogubljenja „vansudskim ubistvima“ na osnovu „nepravednog suđenja i slabih dokaza“.

Alijev slučaj kroz sudsko pravosuđe, kako piše Gardijan, kretao se tako što je on napisao tri pisma srpskim sudovima u pokušaju da ih ubedi u rizike sa kojima će se suočiti ako bude izručen Bahreinu.

„Bojim se za svoj život i dobrobit svoje porodice“, napisao je prošlog decembra u jednom pismu, naglašavajući da je došao u Srbiju da traži azil nadajući se da će “u Srbiji on i njegova porodica biti bezbedni”. Kako se ističe, bio je svestan rizika jer je za “Hjuman rajts voč” opisao torturu koju je pretrpeo skoro deceniju ranije u Bahreinu.

Međutim, crvena poternica ga je ostavila bez velikih šansi da opovrgne optužbe da je “traženi kriminalac”. Ministarstvo pravde Srbije je 18. januara odobrilo Alijev nalog za ekstradiciju zalivskoj državi. Ovo je usledilo nakon godinu dana sve toplijih odnosa između dve zemlje, uključujući prvu državnu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Bahreinu i Manami u martu 2021.

„Apsolutno verujem da (srpska) vlada rešava slučajeve ekstradicije na različite načine, u zavisnosti od toga sa kojim državama sarađuje, a ne na način da razmišljaju o tome da li je izručenjem ugrožen život umešanog“, kaže Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava.

“Igraš se sa ljudskim životom. To je razarajuće”, dodala je ona.

Pozivajući se na svoje izvore, Gardijan tvrdi da je sudija koji nadgleda Alijev slučaj dobio poziv iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije dan pre izručenja njegovog klijenta. Zvaničnik MUP-a je rekao sudiji da Interpol razume da je Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu zabranu, sa namerom da se Alijevo izručenje odloži do kraja februara. Ipak, isti zvainičik je želeo da zna šta će se dalje dešavati sa slučajem i da li imaju dozvolu da Alija izbace iz zatvora u Beogradu. Sudija je napisao dopis da odluku o izručenju Alija prenese ministarstvu pravde, u skladu sa procedurom. Ipak, vreme je bilo od suštinske važnosti – privatni avion koji je, naposletku, prevezao Alija u Bahrein, sleteo je na aerodrom u Beogradu sedam minuta pre nego što je sudija primio poziv, a nakon je avion iz Abu Dabija prethodno leteo za Manamu, i istog dana dalje na aerodrom “Nikola Tesla”.

Srpske vlasti su kasnije bile prinuđene da objasne Evropskom sudu za ljudska prava zašto su ignorisale privremenu meru i prekršile konvenciju o ljudskim pravima. U saopštenju su istakli da je ekstradicija nastavljena u vremenskom vakuumu između izdavanja privremene mere od strane Evropskog suda za ljudska prava i zahteva podnosioca za izručenje.

„Srbija i Interpol su ovim nezakonitim izručenjem praktično uništili Ahmedov život“, smatraju iz bahreinskog Instituta za prava i demokratiju.

“Oni su se ponašali tako, uz jasno kršenje međunarodnih zakona. Srbija je prekršila svoje međunarodne obaveze. Interpol je još jednom dozvolio da bude zloupotrebljen od strane autoritarnog režima”, dodali su.

Koalicija grupa za ljudska prava je takođe pisala “Rojal džetu” u cilju zahtevanja za odgovorima kompanije o tome zašto je dozvolila da se njeni avioni koristi za izručenje disidenta.

„Bojimo se da ste korišćenjem aviona vaše kompanije za izvršenje nezakonitog izručenja gospodina Alija možda odigrali aktivnu ulogu u kršenju privremenih mera Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 3. Konvencije UN protiv torture“, piše u dopisu aviokompaniji.

Kako piše Gardijan, vlasti Bahreina su ranije saopštile da Ali nije bio suočen sa rizikom od maltretiranja po povratku kući i uputile su dodatna pitanja na nedavnu izjavu javnog tužioca.

Tu se navodi da je „tužilaštvo tražilo smrtnu kaznu za optuženog“, ali je sud potvrdio “tri doživotne kazne i dodao četvrtu”.