“Nešto je novo u državi Danskoj”: Hladno, ali (korona) standard

0
Olafur Steinar Gestsson / AFP / Profimedia

Nešto je novo u državi Danskoj. Uobičajen život, reklo bi se. Nalik onoj “staroj normalnosti” pre nego što je svet početkom 2020. godine zakoračio u pandemijsku svakodnevicu. Boravak u ugostiteljskim objektima, teretanama ili bioskopima od 10. septembra moguć je bez ikakvog dokumenta koji potvrđuje potpunu vakcinaciju ili zaštitne maske za lice. Dve poslednje mere ukinute su nakon 548 dana od kada su nastupile, u momentu kada je više od 80 odsto Danaca starijih od 12 godina primilo obe doze neke od dve dostupne vakcine u zemlji – Fajzer i Moderna – obe dokazano visoko efikasne u sprečavanju razvoja teških kliničkih slika i mogućnosti hospitalizacije kod obolelih od kovida. Uključujući celu populaciju, protiv korone je u potpunosti pelcovano oko tri četvrtine građana, što je dovoljno za osmo mesto u svetu po procentu vakcinisanih, i peto u Evropi. Koronavirus u zemlji bajki više se ne smatra “društveno kritičnom” bolešću.

Povratak u normalu bio je postepen i prelomna tačka za početak ublažavanja restrikcija dogodila se kada je većina starijih od 50 godina bila potpuno vakcinisana. Potom je sredinom avgusta ukinuta obaveza nošenja maski u javnom prevozu, a početkom septembra uklonjena su sva ograničenja javnih okupljanja.

Danska je pokrenula talas ukidanja korona-ograničenja koji su sledile i još neke zemlje u okruženju. Nešto se neobično događa i u Švedskoj. Ipak, dok je Danska bila među prvim zemljama sveta koje su uvele stroge mere i karantin, Švedska je od početka bila na “vi” sa kovid merama. U početku hvaljen, a potom u više navrata osuđivan “švedski model” minimalnih restrikcija, u cilju stvaranja kolektivnog imuniteta, naposletku se pokazao nedelotvornim. Međutim, u Švedskoj je oko 69 odsto građana primilo bar jednu dozu antikovid vakcine, dok je 62 odsto građana potpuno vakcinisano. Švedske vlasti su dovoljno sigurne kako je vreme da se kovid mere ponovo ublaže. Preostalo je da se krajem septembra ukinu ograničenja javnih i privatnih okupljanja, kao i preporuka da se radi od kuće.

Norveška je takođe blizu odluke da povuče preostala kovid ograničenja u zemlji. Ministar zdravlja uverava da je došlo vreme da se odustane i od poslednjih nacionalnih mera protiv kovida, s obzirom na to da je potpuno vakcinisano dve trećine stanovništva. Kako je broj hospitalizovanih od posledica kovida sve manji, zdravstvene vlasti Norveške više brine sezona običnog gripa. Holandija je takođe praktično ukinula sve kovid mere.

Države koje su se odlučile na izlazak iz kovid režima izabrale su da žive s virusom tako što će pratiti broj hospitalizovanih, a ne broj zaraženih, računajući da većina vakcinisanih koji se inficiraju kovidom ima blage ili nikakve simptome. O slučaju Islanda ste nedavno već čitali u Nedeljniku, ali nije naodmet podsetiti se da je ta nordijska zemlja od početka 2021. zabeležila ukupno četiri smrtna slučaja od posledica kovida. Na Islandu je vakcinu primilo blizu 80 odsto stanovništva i ostrvo nije zaobišao “četvrti talas”, ali je stopa smrtnosti vrlo niska.

Tekst iz novog broja Nedeljnika