Nekrolog: “Cernij-Džordž i prikaz njegove karijere u Serviji”

0
Foto: Profimedia

Početkom septembra 1817. u književnom podlisku londonskog Tajmsa izašao je tekst pod naslovom “Cernij-Džordž i prikaz njegove karijere u Serviji”.

Istoričari su pretraživali Tajms obično po Palmersovom imeniku, pa nisu uspeli da nađu ovaj tekst čudno napisanog voždovog imena, u novinskom dodatku, objavljenom pet sedmica posle njegove pogibije u Radovanjskom lugu. Zato je ponovo objavljen tek 2004. godine. Autor je pisao kako je Cernij Džordž rođen u “plemenitoj srpskoj porodici” u okolini Beograda. Kao mladić sreo je na drumu Turčina. Ovaj mu je zapretio da će, ako mu se smesta ne skloni sa puta, “prosuti mozak”. Cernij ga je hicem iz svoga pištolja smesta “sastavio sa zemljom”. Zbog toga je pobegao u “Transilvaniju” gde je stupio u austrijsku vojsku. Snagom i hrabrošću dostigao je čin rezervnog oficira, ali gle čuda, kada je njegov kapetan naredio da Cernij bude kažnjen, i njega je ubio pa pobegao nazad u podjarmljenu Srbiju. Tamo je poveo jednu od bandi koju “nemuslimansko stanovništvo smatra svojim osvetnicima i oslobodiocima”.

Nepotpisani autor dalje piše: “’Cernij Džordž’ je bivakovao u neprohodnim šumama, vodeći sa Turcima rat nečuven po surovosti. Ne štedeći ni staro ni mlado, ni muško ni žensko, ubrzo je počeo da pustoši čitavu oblast Servije. Kada su Turci za odmazdu, dosudili smrt dvadesetšestorici najviđenijih Srba, otac ’Cernog Džordža’, užasnut tako velikim strahotama, odluči da napusti sinovljev steg pod koji je i sâm ranije stao. Starac je čak zapretio da će, ne pristanu li da smesta napuste beznadežnu borbu, izdati čitavu družinu Turcima. Cernij je pokušao da ga nagovori da promeni svoju odluku, ali je stari ostao uporan i uputio se za Beograd. Sin ga je sledio.

Kada su stigli do srpskih straža, ’Cernij Džordž’ padne na kolena pred ocem preklinjući ga da ne izda zemlju. Ali, kada je spoznao starčevu nepokolebljivost, trgao je pištolj, opalio iz njega i tako postao ubica svoga roditelja.”

Niko drugi do značajno uvećana družina harambaše Cernog opsela je Beograd osvojivši ga 1. decembra 1806. godine. Uskoro je proglašen generalisimusom svog naroda. Odbio je želju “plemstva” i “arhiepiskopa” okupljenih u senatu sazvanom u Smederevu da i oni vrše vlast. Godine 1807. “gonjen tek prizemnom željom da zato bude poštovan” ubio je i rođenog brata.

Takav srpski vođa uspeo je da na Moravi pobedi vojsku od 50.000 muslimana. Svakako bi uspeo da obnovi Srbiju, “koja se pod Stefanom Trećim oduprla Mongolima, a pod Stefanom Četvrtim prisajedinila Bugarsku, Makedoniju i Bosnu”, samo da je imao sredstava da dovede strane oficire i disciplinuje neustrašive Srbe. Ovako je doživeo neuspeh, Rusija se postarala za srpske interese, Srbija postala vazal Porte, a kada se Cernij tajno vratio, razotkriven je i konačno ubijen. Mada je ovaj čudni i preki čovek išao u velike kampanje lova, “lovinu je prodavao javno, a zaradu zadržavao samo za sebe”. Kako nedžentlmenski… Bio je to prvi nekrolog jednom Južnom Slovenu objavljen u Tajmsu.

Tekst je objavljen u 451. broju Nedeljnika.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime