(Beta) – Odluka administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena da isporuči kasetne bombe Ukrajini naišla je protivljenje pojedinih saveznika Vašingtona. Dok UN pozivaju zaraćene strane da ne koriste kontroverznu municiju koja je zabranjena u više od 120 zemalja, Vašington ističe da je ovaj potez vojno neophodan kako bi se sprečilo da Ukrajina ostane bez municije u kritičnoj fazi sukoba, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Bajden je rekao da je odobrio „veoma tešku odluku“ da se Ukrajini isporuče kasetne bombe, potez za koji je njegova administracija navela da je ključan za borbu i da je potkrepljen obećanjem Ukrajine da će municija biti pažljivo korišćena, navodi Asošiejtid pres.
Odluka je objavljena 7. jula uoči samita NATO-a u Litvaniji, gde će se Bajden verovatno suočiti s pitanjima saveznika zašto će SAD poslati u Ukrajinu oružje koje je više od dve trećine članica saveza zabranilo zbog evidencija da uzrokuje brojne civilne žrtve.
Konvenciju o zabrani upotrebe kasetnih bombi, koje se prilikom ispaljivanja otvaraju u vazduhu i ispuštaju mnoštvo manjih bombi, potpisalo je više od 120 zemalja, ali ne i SAD, Rusija i Ukrajina.
Ujedinjene nacije pozivaju zaraćene strane da ne koriste kasetne bombe. Portparol UN takođe je rekao da generalni sekretar Antonio Gutereš „želi da se zemlje pridržavaju uslova te konvencije i stoga, naravno, ne želi da se nastavi upotreba kasetne municije na bojnom polju“.
Bajden je rekao da je nakon nekog vremena ipak prihvatio preporuku Ministarstva odbrane da osigura tu municiju, kao i da je o tome razgovarao sa saveznicima i članovima Kongresa.
Međutim, taj potez je naišao na podeljene reakcije Kongresa, budući da su neke demokrate kritikovale plan, dok su ga neki republikanci podržali, ukazuje AP ističući da su rasprave američkih čelnika trajale mesecima.
Prve reakcije saveznika bile su prigušene, ocenio je AP, dodajući da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg naglasio da taj vojni savez ne zauzima stav o kasetnoj municiji i da je to odluka koju će doneti saveznici.
Odluku je pozdravio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je zahvalio Bajdenu na „pravovremenom, širokom i preko potrebnom paketu odbrambene pomoći“ koji će „približiti Ukrajinu pobedi nad neprijateljem, a demokratiju pobedi nad diktaturom“.
Nekoliko saveznika SAD izrazilo je nelagodu zbog odluke Vašingtona da isporuči Ukrajini kasetne bombe, ističe BBC, dodajući da su Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland i Španija izrazile protivljenje korišćenju kontroverznog oružja.
Nemačka, koja je takođe potpisnica Konvencije, navodi da, iako neće isporučiti takvo oružje Ukrajini, razume američki stav. „Sigurni smo da naši američki prijatelji nisu olako doneli odluku o isporuci takve municije“, rekao je portparol nemačke vlade .
S druge strane, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da uveravanja Ukrajine da će odgovorno koristiti kasetnu municiju „ništa ne vrede“, dok je portparol ruskog ministarstva odbrane opisao potez kao „čin očaja“ i „dokaz nemoći pred neuspehom toliko razvikane ukrajinske ‘kontraofanzive'“.
Ukrajina je dugo tražila kasetnu municiju, ali su zahtevi Kijeva odlagani jer je Bela kuća razmatrala zabrinutost grupa za ljudska prava da bi oružje predstavljalo opasnost za civile tokom sukoba ali i dugo nakon završetka rata, piše Volstrit džurnal.
SAD su oštro kritikovale Rusiju zbog korišćenje kasetne municije, ističe list, ali sada kada je Vašington odlučio da Ukrajini isporuči kasetne bombe, Bajdenova administracija nastoji da povuče razliku između načina na koji će poslati oružje i načina na koji je Moskva postupila.
Rusija je „verovatno potrošila desetine miliona (kasetne) municije ili bombi širom Ukrajine“, rekao je novinarima zamenik ministra odbrane Kolin Kal, naglasivši da je Ukrajina obećala da neće koristiti municiju u „urbanim sredinama naseljenim civilima“ i da će beležiti gde se oružje koristi kako bi se kasnije moglo očistiti.
Ispaljena kasetna municija razbacuje male bombe po širokom području, dok neke uopšte ne eksplodiraju, što predstavlja opasnost za civile u budućnosti nakon završetka sukoba, naglasio je list dodajući da, radi ublažavanja rizika za civile, SAD planiraju da pošalju kasetnu municiju koja ima stopu kvara manju od 2,35 posto.
U kasetnoj municiji koju su Rusi koristili, tvrde američki zvaničnici, stopa kvara pri kojoj bombe ne eksplodiraju je od 30 do 40 posto.
Odluka SAD o slanju kasetnih bombi u Ukrajinu, koju kritikuju grupe za zaštitu ljudskih prava, razotkriva da Vašington smatra da je rat došao do određene prekretnice, ukazuje u analizi Gardijan, ističući da je ta municija deo paketa američke pomoći vrednog 800 miliona dolara.
Iako kasetne bombe predstavljaju smrtonosnu opasnost za civile, argument Bijele kuće je da cilj opravdava sredstva, ocenjuje list i dodaje da Ukrajina troši sve raspoložive zalihe konvencionalnih artiljerijskih granata, dok novac u Vašingtonu nije bez dna, a strpljenje javnosti nije neiscrpno.
Bajdenova odluka o kasetnoj municiji donesena je u specifičnom trenutku ne samo za Ukrajinu, već i za njegovo predsedništvo koje je, ističe Gardijan, na početku njegovog mandata pretrpelo štetu zbog neuspešnog povlačenja američkih trupa iz Avganistana, dok će sada biti definisano uspehom ili neuspehom u Ukrajini.
