„Euforija“. Tako je Džim Obergefel opisao svoju rekaciju 26. juna 2015. godine – „nakon što se čitavog života osećao odbačenim od strane društva“ – kada je Vrhovni sud dozvolio sklapanje istopolnih brakova u slučaju Obergefel protiv Hodžesa.
U građanskoj parnici, Obergefel je obezbedio pobedu za sve LGBTQ+ ljude u SAD, uključujući zabranu kriminalizovanja seksualnih odnosa između homoseksualaca i ukidanje zabrane služenja vojske osobama koje su otvoreno homoseksualnog opredeljenja.
Međutim, nakon samo sedam godina, Obergefelovo raspoloženje se promenilo.
„Ljudi su prestravljeni. Oni su opravdano uplašeni od mogućeg gubitka prava da budu u braku sa osobom koju vole. Koliko je potrebno da Vrhovni sud odluči da promeni odluku donesenu u slučaju Lorens protiv Teksasa i ponovo zabrani istopolne seksualne odnose?“, zapitao je Obergefel, a prenosi Gardijan.
Advokat iz San Franciska Aleks Lemberg, koji se identifikuje kao kvir, rekao je da je ono što ga najviše zabrinjava jeste žar sa kojim su sudije odbacile presedan koji je bio na snazi decenijama.
„Presedani su jedna od najvažnijih stvari u američkom pravnom sistemu. Prethodne sudijske odluke su obavezujuće za sve ostale sudove i odluke se moraju usklađivati sa njima“, rekao je on.
Drugim rečima, postoji velika verovatnoća da će sud koji je odlučio da ignoriše svoju tradiciju to uraditi ponovo.
Lemberg ipak tvrdi da nedavna odluka ne znači automatski i promenu u slučaju Obergefel protiv Hodžesa.
„Iako ovo ne znači da će sa sigurnošću doći do promene slučaja, ne bih previše nade polagao u sudije koje je izabrao Donald Tramp“.
Jedan od sudija Vrhovnog suda, Klerens Tomas, napisao je da bi trebalo koristiti isti način razmišljanja kojim je donesena odluka u slučaju Rou protiv Vejda i u slučajevima kojima su utvrđena prava na istopolne odnose, brakove i kontracepciju. Ukoliko se to desi, životi mnogih ljudi bi bili promenjeni iz korena.
Bobi Lopez, koja se identifikuje kao kvir i nalazi se u izvršnom odboru Demokratske stranke u Kaliforniji, rekla je da je njena najveća briga oduzimanje mogućnosti da se brine o svom sinu koji ima epilepsiju.
Ona je rođena u Meksiku, ali je je odrastanje na jugu SAD nateralo da se preseli u Oukland, gde i sada živi.
„Ovo je koordinisani teroristički napad protiv LGBTQ+ zajednice. Ne želim da živim u stalnom strahu, a jedini način da se odupremo ovome jeste organizovanost“, rekla je ona.
Vilijam Bejker i Danjol Leon su Amerikanci koji žive u Puerto Valjarti. Upoznali su se u Kaliforniji 1995. godine i registrovali se kao partneri dve godine kasnije.
Nakon šest godina su se našli među 18.000 kalifornijskih parova koji su venčani između dve sudske odluke kojima su odobreni, a zatim brzo ponovo zabranjeni istopolni brakovi.
Oni nisu legalno venčani ni u Meksiku, ali se prema Bejkerovim rečima tamo osećaju sigurnije nego u Kaliforniji.
„Ova odluka je preokrenula veliki progres koji je u prethodnim godinama bio napravljen. Ovakve stvari mogu značajno uticati na ponašanje ljudi. Mi smo se i preselili u Meksiko upravo zbog problema koji postoje u američkoj administraciji“, rekao je Bejker.
Rošel Džonson je svoju suprugu Delenu Vilijams upoznala u srednjoj školi. Iz poznanstva se izrodila romantična veza koju su želele da ozvaniče brakom u Pensilvaniji.
„Još uvek imam veru da ćemo prebroditi ovo, ali često se zapitam koja nam je alternativa. Svakodnevno se molim da nas ne vrate unazad. Pre nekoliko dana sam rekla nekome da se ne vraćam nazad u orman“, rekla je Džonsonova.
Greg Hamfri koji je u vezi sa Džonom Ašvildom od 1999. godine rekao je da ih njihovi prijatelji nazivaju „parom sa nasleđem“. Oni se registrovali kao partneri u San Francisku 2005. godine, a u brak stupili 2014. godine u Kanadi.
Obojica su državljani SAD i obojica su saglasni u tome da ih nijedna promena u zakonodavstvu ne može ubediti da se vrate u zemlju. Oni navode da najgori scenario za parove koji dolaze u Kanadu podseća na onaj za film „The Handmaid’s Tale“ u kom protagonistkinja i njena supruga budu sprečeni da pređu granicu, a vlasti im ponište brak.
„Kalifornija se neće promeniti. Nema povratka nazad u orman. Ono što može da se desi je borba ili putovanje, a mi smo u tom slučaju borci“, rekao je Hamfri.
Tagovi
