Ne, u noći punog meseca nema više samoubistava, mesečarenja i narkomana na ulicama. A nema ni više rođenih beba…

0
Profimedia

U noći punog meseca povećan je broj ubistava, samoubistava, nasilja, saobraćajnih nesreća, mesečarenja, pijanica i narkomana na ulicama, kao i poziva upućenih hitnoj pomoći, vatrogascima i policiji.

Neki čak tvrde da se tada pojavljuju i vampiri i ostala “nečastiva” stvorenja.

Srećom, nisu baš svi efekti punog meseca negativni – iste noći rađa se i veći broj beba, povećavaju se dobici (naročito visoke premije) u kockarnicama, umetnike posećuje muza nadahnuća a talentovani i kreativni ljudi dobijaju posebno dobre ideje.

Šta je od svega ovoga tačno?

Baš ništa. Ivan Keli (Ivan Kelly), Džejms Roton (James Rotton) i Rodžer Kalver (Roger Culver) sproveli su preko 100 eksperimenata u cilju ispitivanja lunarnog efekta.

Vršene su ne samo brojne statističke analize arhivskih podataka, nego i medicinska ispitivanja u kojima su mereni psihofizički parametri i nivo hormona u krvi ispitanika.

Ni u jednoj od ovih studija nije utvrđena značajna veza između mesečevih mena s jedne strane i nesvakidašnjih događaja ili bioloških performansi s druge.

Ako tako veliki broj naučnih studija nije potvrdio postojanje lunarnog efekta, zašto je onda tako rašireno verovanje u to da on ipak postoji?

Keli, Roton i Kalver navode nekoliko mogućih razloga: uticaj medija, folklor i tradicija, uticaj predrasuda na opažanje i pogrešno tumačenje naučnih podataka.

Nisu slučajno mediji stavljeni na prvo mesto, jer njihov uticaj na formiranje javnog mišljenja ni za koga nije tajna.

U filmovima, recimo, teško je videti noćnu scenu u kojoj se ne vidi pun mesec.

Publika neće to protumačiti kao želju režisera da tako fotogeničnim objektom obogati vizuelno siromašnu noćnu scenu, nego će stvoriti zaključak da upravo pun mesec utiče na razvoj radnje u filmu.

Poruka je još snažnija kad radnja filma sugeriše vezu između punog meseca i ponašanja aktera.

Uostalom, ko bi gledao film u kome se, u noći punog meseca, ne događa baš ništa neobično?

Mnogi ljudi imaju spreman argument kojim se dokazuje postojanje lunarnog efekta: to su plima i oseka.

Ako je Mesec u stanju da pokreće ogromne vodene mase na Zemlji, onda svakako može da utiče na ponašanje živih bića, koja se pretežno sastoje od vode.

Ovom argumentu protivi se nekoliko važnih činjenica. Prvo, “efekat plime” na tako malu telesnu masu je zanemarljiv: po Ivanu Keliju, majka koja drži svoje dete izaziva u njemu “efekat plime” (gravitaciono privlačenje) koji je 12 miliona puta snažniji od istog efekta koji izaziva Mesec.

Astronom Džordž Ejbel (George Abell) iznosi podatak da je “efekat plime” kojim Mesec deluje na čoveka manji od efekta koji u istom tom čoveku izaziva komarac!

Još jedna zabluda dovodi u vezu Mesečeve mene sa ljudskim ponašanjem.

To je navodni uticaj Meseca na menstruacioni ciklus kod žena.

Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) u svom Rečniku skeptika protivi se ovom argumentu prostim poređenjem trajanja menstruacionog ciklusa koji kod žena u proseku iznosi 28 dana (i ne samo da se ne poklapa fazno sa Mesečevim menama nego je kod mnogih žena i prilično nestabilan) i lunarnog meseca koji traje 29,53 dana (i savršeno je stabilan).

Čak i kad bi bilo koji od navedenih činilaca mogao da ukaže na vezu između punog Meseca i njegovog gravitacionog uticaja na čoveka, tome bi se usprotivila jedna prosta činjenica: periodi plime i oseke skoro da nisu ni u kakvoj vezi sa Mesečevim menama.

Prva pojava nastaje u ciklusima od oko 6 časova, a druga na skoro 30 dana.

Istina je da su plima i oseka nešto jače izražene u noćima mladog i punog Meseca, ali to je posledica sabiranja gravitacione sile Sunca i Meseca, jer se tada oni nalaze u približno istoj liniji sa Zemljom.

Pošto niko ne pominje uticaj plime i oseke nego mesečevih mena na čoveka, argument gravitacionog uticaja ne treba ni uzimati u razmatranje.

Kod tvrdnji nekih ljudi da u noćima punog Meseca pate od nesanice, treba razmotriti uticaj svetlosti i sugestije na njihovo zaspivanje.

Da li bi oni lakše zaspali kad bi na prozore spavaće sobe navukli teške zavese i kad ne bi ni znali da je Mesec pun?


Uz dozvolu autora Nedeljnik.rs u formi feljtona donosi delove knjige Voje Antonića “Da li postoje stvari koje ne postoje – Vodič za kritičko razmišljanje“, objavljene 2000. godine