Devedesetih godina su širom bivše Jugoslavije skidane table koje podsećaju na zajedničku istoriju, a kod nas su se zbijale šale kako bi svaku ulicu trebalo nazvati hrvatskom, pa da svaki dan možemo da gazimo po njoj, jer tada je, eto, takav humor bio u modi. Čak i tada je to bilo na nivou vica. Ulice sa imenima „jugoslovenskih gradova“ su ostale. Jer, Beograd nije bio sitnodušan i zajedljiv grad koji će svoj ego bildovati preko uličnih tabli, jer Beograd je uvek bio otvorenog duha koji je primao sve, čak i one koji od njega beže, jer Beograd je jedini grad u ovom delu Evrope koji ima potencijala da bude metropola, jer…
Trideset godina posle raspada Jugoslavije mreža beogradskih ulica koju ni Google Maps ne može da raspetlja posle više faza izmena uličnih natpisa – dodatno će promeniti izgled posle najave beogradskih vlasti da će biti promenjena imena ulicama koje nose nazive „jugoslovenskih toponima“, uz obrazloženje da nećemo više biti mazohisti i da imamo ulice onih koji zatiru sve što je srpsko.
Beograd je uvek i bio „grad mangup“, koji je ponekad znao i da isfolira da je bolji nego što jeste i zato ovako ogoljeno paraideološko igranje sa ulicama boli – jer baš nije mangupski. Ali promena imena ulica zapravo nije sama po sebi stvaranje nove istorije, nego stvaranje nove sadašnjosti
Najava novih izmena naziva beogradskih ulica izazvala je veliku polemiku u društvu, a za novi Nedeljnik o ovom fenomenu govore istoričari Dubravka Stojanović, Čedomir Antić, Dejan Ristić…
Veliko istraživanje o beogradskim ulicama čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 6. avgusta, ili u digitalnom izdanju dostupnom na Nstore.rs.
Tagovi
