Naučnici tvrde da gubitak antitela nije toliko dramatičan koliko se čini: “Organizam se štiti na različite načine…”

0
Foto. Profimedia

Koronavirus kod većine ljudi isprovocira snažnu reakciju imunološkog sistema, tako da se stvori velika količina antitela. Ipak, poslednje studije, o kojima se pričalo u nedeljama za nama, govore o tome da s vremenom količina antitela u organizmu opada. To je zabrinulo ljude širom sveta koji su se zapitali da li će vakcina moći da ima željeni efekat.

Mnogi naučnici smatraju da je ta zabrinutost preterana i ne potpuno utemeljena, piše Scientific American.

Studija objavljena u časopisu Nature 18. juna, a koja je rađena na maloj grupi pacijenata, pokazala je da količina antitela opada, a da kod 40 odsto asimptomatskih slučajeva antitela nisu ni detektovana.

Nekoliko stručnjaka je za Scientific American istaklo da ti padovi nisu toliko zastrašujući kako se inicijalno činilo i da su neki padovi u broju antitela normalni i očekivani jer su su antitela smo jedan deo priče o imunitetu.

Scientific American napominje da će samo longitudinalna istraživanja na ljudima koji su se zarazili koronavirusom SARS-CoV-2 pokazati daju li antitela dugotrajnu zaštitu.

Kod čoveka razlikujemo dve vrste imuniteta – prirođen i stečeni.

Prirođen imunintet na isti način reaguje prema svakom štetnom agensu. Stečeni imunitet razvija se u kontaktu s uzročnicima bolesti i potrebno je određeno vreme da se razvije. U sklopu stečenog imuniteta deluju antitela, T i B limfociti.

Oni prepoznaju a zatim se i bore protiv štetnog agensa, a mogu i stvoriti određenu vrstu “pamćenja”, na osnovu kog organizam prilikom novog kontakta sa njim lakše uspeva da ga savlada.

Neka antitela, poznata kao neutralizirajuća antitela, mogu se vezati za određeni deo patogena i deaktivirati ga.

Stručnjaci smatraju da prisustvo tih antitela kod onih koji su imali i preboleli Covid-19 može značiti da su imuni na bolest.

“Nakon što se osoba odupre infekciji, očekuje se da će joj se antitela vratiti na osnovni nivo. Ako bi se ta osoba ponovno zarazila, B limfociti bi mogli narediti proizvodnju većeg broja antitela. A možda bi i osnovni nivo mogao biti dovoljan za borbu protiv infekcije. Ono što, međutim, ne želimo videti je da antitela nakon dve nedelje padnu na nulu”, tvrde stručnjaci.

Naučnici su se fokusirali na antitela jer ih je relativno lako izmeriti preko testova krvi. Ipak, neki naučnici su uočili da bi i T limfociti mogli snažno odgovoriti na infekciju, a jeadn od stručnjaka iz ove oblasti kaže da bi neki na koronavirus mogli odgovoriti prirođenim imunitetom, odnosno bez da ga imunološki sistem zapamti.

Dok to ne bude potvrđeno i naučno dokazano, zabrinutim ljudima širom sveta ostaje da veruju u rezultate ispitivanja na životinjama – majmuni koji su zaraženi, stekli su antitela i nisu se ponovo zarazili u kontaktu sa virusom.