Strah je jedan od najmoćnijih instinkata koji nas štiti od opasnosti. Ali, šta se dešava kada se bojimo nečega što uopšte nije pretnja? Naučno istraživanje otkrilo je kako mozak uči da potisne strah kada shvati da on nije opravdan.
Washington post piše da bi ovo otkriće moglo bi da pomogne u borbi protiv anksioznosti, fobija i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Mozak i instinktivni strah
Zamislite situaciju u kojoj šetate ulicom i iznenada ugledate senku koja vam se brzo približava. Instinktivno zastajete ili uzmičete, jer mozak prepoznaje moguću pretnju, a telo vam preplavljuje onaj dobro poznati osećaj anksioznosti.
Ali, kada shvatite da je to samo pas koji veselo trči ka vama, strah nestaje, kao da ste lakši za deset kila.
Prevazilaženje straha je ključni mehanizam koji omogućava ljudima da se suoče sa svakodnevnim izazovima. Naučnici su nedavno otkrili kako mozak prepoznaje i prevazilazi instinktivne strahove, što može biti od presudnog značaja za osobe koje pate od fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja.
Utvrdili su konkretne mehanizme koji omogućavaju mozgu da razlikuje pravu opasnost od nepostojeće. Njihova studija, objavljena u prestižnom časopisu Science, pokazala je kako se kroz iskustvo mozak prilagođava i uči da ne reaguje na nešto što mu nije pretnja.
Kako su miševi naučili da ignorišu pretnju
Istraživači su posmatrali grupu miševa izloženih vizuelnom nadražaju koji je imitirao napad grabljivice – širenje senke iznad njihovih glava. Instinktivno, bežali su u zaklon. Ali šta se dogodilo kada su shvatili da senka zapravo nije pretnja? Nakon 30 do 50 ponavljanja, prestali su da reaguju. Umesto da se panično skrivaju, nastavili su da istražuju okruženje i traže hranu.
Zašto su promenili ponašanje? Njihov mozak je naučio da potisne strah jer je iskustvo pokazalo da nema stvarne opasnosti, a ovaj eksperiment može imati velike implikacije za lečenje strahova i anksioznosti kod ljudi.
Gde mozak skladišti sećanja na prevaziđene strahove?
Ključni deo mozga koji uči da kontroliše strah nalazi se u oblasti poznatoj kao ventrolateralno genikulativno jezgro talamusa (vLGN). Naučnici su otkrili da se upravo tu skladište sećanja o situacijama u kojima je pretnja bila lažna. Iako se ranije smatralo da ova regija ima sporednu ulogu, sada znamo da je ključna za proces prevazilaženja straha.
Kako to može da pomogne ljudima?
Razumevanje ovih mehanizama može otvoriti vrata za nove metode lečenja anksioznih poremećaja, fobija i PTSP-a. Naučnici veruju da bi se kroz ciljanje ove regije mozga terapijama poput lekova, duboke stimulacije mozga ili ultrazvučnih tretmana moglo pomoći pacijentima da prevaziđu iracionalne strahove.
„Ako naučimo kako da podstaknemo mozak da efikasnije potiskuje strah, mogli bismo značajno poboljšati tretmane za anksioznost i PTSP,“ kaže dr Sara Mederos, neuronaučnica sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koja je vodila studiju.
Tagovi
