Naučnici: Dodajte vitamin D u hleb i mleko zbog koronavirusa

0
Foto: Profimedia

Naučnici u Velikoj Britaniji pozvali su ministre u vladi da odobre dodavanje vitamina D uobičajenim namirnicama kakve su hleb i mleko kako bi pomogli u borbi protiv koronavirusa.

Otprilike polovina populacije u Velikoj Britaniji ima nedostatak vitamina D, a vladine smernice da građani trebaju uzimati suplemente ne deluju, barem prema mišljenjima stručne grupe koju je formirao dr Garet Dejvis, istraživač medicinske fizike, piše The Guardian.

Prema mnogim studijama, nizak nivo vitamina D može dovesti do većeg rizika od zaraze koronavirusom ili od ozbiljnijih posledica infekcije.

Prošle sedmice istraživači u Španiji otkrili su da 82 odsto pacijenata sa koronavirusom od 216 primljenih u bolnicu ima nizak nivo vitamina D.

Slika je, međutim, mešovita. Neka istraživanja pokazuju da nivo vitamina D ima malo ili nimalo uticaja na kovid-19, grip i druge respiratorne bolesti.

Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis, a kod odraslih osteomalaciju (meke kosti koje dovode do deformacija).

Deca sa ozbiljnim nedostatkom vitamina D sklona su hipokalcemiji – niskom nivou kalcijuma u krvi što dovodi do srčanog zastoja.

Međutim, Javno zdravstvo Engleske i Ministarstvo zdravstva i socijalne zaštite odbili su pozive tokom poslednjih 10 godina da dopuste obogaćivanje vitaminom D namirnice poput mleka, hleba i soka od pomorandže, što je praksa u Finskoj, Švedskoj, Australiji i Kanadi.

“Po mom mišljenju, jasno je da vitamin D ne samo da može zaštititi od ozbiljnosti bolesti, već može zaštititi i od infekcije. Za obogaćivanje hrane trebalo bi pažljivo planirati da bi se to efikasno izvelo, posebno jer ljudi sada uzimaju dodatke ishrani. Biranje prave hrane za obogaćivanje vitaminom D zahteva posebnu pažnju”, rekao je Dejvis.

Adrian Martini, profesor respiratornih infekcija na Univerzitetu “Queen Mary” u Londonu, koji nije deo Dejvisove grupe, vodi kliničko ispitivanje kako bi ispitao može li vitamin D da smanji rizik od kovida-19.

Studija Coronavit, koja je počela prošle sedmice, pratiće preko zime više od 5.000 ljudi.

“Vlada preporučuje da cela populacija uzima dodatke vitamina D u zimskim mesecima, a osobe u visokorizičnim grupama da ovaj vitamin uzimaju tokom cele godine. Ali mi znamo da ljudi to jednostavno ne rade u značajnom broju. Čak i ja ponekad zaboravim da ga uzmem”, rekao je Martini.

Naš organizam proizvodi vitamin D kao odgovor na jaku sunčevu svetlost. U Velikoj Britaniji to znači da se od oktobra do marta ljudi moraju oslanjati na druge izvore ovog vitamina: masnu ribu, jaja i dodatke ishrani.

Neke namirnice, poput žitarica za doručak i pečuraka, obogaćene su vitaminom D, a ljudi u domaćinstvima sa malim primanjima imaju pravo na besplatne multivitamine.

Recimo belo brašno u Velikoj Britaniji već je obogaćeno vitaminima B1 (tiamin) i B3 (niacin), a prošle godine vlada je započela savetovanje o dodavanju vitamina B9 (folna kiselina) kako bi se sprečile urođene mane mozga i kičme.

Postoje i oni koji ne dele mišljenje Dejvisovog tima, poput profesora Levija, šefa nutricionističkog odseka britanskog Ministarstva zdravstva,koji je rekao još pre tri godine da nema dovoljno dokaza da će vitamin D smanjiti rizik od respiratornih infekcija, ukoliko se da saglasnost da se taj vitamin stavlja u neke osnovne namirnice.