Legendarni investitor Voren Bafet (Warren Buffett) najavio je da se do kraja godine povlači sa čelne pozicije u Berkshire Hathaway, kompaniji koju je preuzeo sredinom šezdesetih godina prošlog veka.
Danas Berkshire Hathaway, krovna kompanija poslovne imperije koju je Bafet stvorio sa partnerom Čarlijem Mangerom, vredi oko 1,16 biliona dolara i smatra se jednom od 10 najvrednijih na svetu – ali je sam Bafet u intervjuu za CNBC objasnio zašto ulaganje u te akcije smatra svojom najgorom investicijom.
DATA REČ MORA DA SE POŠTUJE
Bafet je priču o ulasku u Berkshire Hathaway ispričao pre 15 godina, u CNBC serijalu razgovora o najgorim ulaganjima poznatih investitora, što je zanimljivo i zbog rasta vrednosti današnjeg holdinga.
Bafetova priča sa Berkshire počinje 1962. godine, kada je odlučio da kupi akcije tadašnje tekstilne kompanije, koja se godinama suočavala sa problemima u poslovanju.
Jedan od najuglednijih investitora današnjice tada je imao jednostavan plan – da iskoristi pravilnost u potezima Berkshire, koji je svaki put kada proda nešto od svoje poprilične imovine, dobijeni novac ulagao u otkup akcija.
Do 1964. godine kupio je dovoljno akcija da je mogao da menadžmentu Berkshire da dobru ponudu i pri tome zaradi. Zato je ponudio direktoru Berkshire Hathaway da otkupi njegove akcije po ceni od 11,50 dolara, što je ovaj usmeno prihvatio.
„Kada je, međutim, stigla njihova formalna ponuda za moj kapital, ona je glasila na 11,385 – za osminu dolara niže nego što smo se dogovorili. Toliko sam se naljutio da sam nastavio da kupujem akcije, došao do većinskog udela i otpustio tog direktora“, ispričao je Bafet za CNBC.
DVADESET GODINA MUKE
Neko bi jednostavno preprodao Berkshire Hathaway, ali se Bafet odlučio na drugačiji pristup – pogotovo pošto je bilo dovoljno prihoda od proizvodnje tekstila da finansira dalja ulaganja u profitabilnije kompanije, počev od osiguravajućih.
Primera radi, tokom godina kupovao je akcije American Express, Coca-Cola i Bank of America, koje danas, prema podacima agencije AP, vrede više od 100 milijardi dolara.
Još 2008. uložio je oko 230 miliona dolara u kapital kineskog proizvođača električnih automobila BYD, da bi počeo da prodaje kada je vrednost tih akcija dostigla devet milijardi dolara.
Nije, međutim, zaboravio kako je prošao sa Berkshire Hathaway, čiji je tekstilni biznis pravio gubitke narednih 20 godina, dok ga Bafet konačno nije ugasio.
„Da sam novac koji sam ulagao u tekstil preusmerio u osiguranje, Berkshire Hathaway danas (2010. godine) ne bi vredeo 200 milijardi dolara nego duplo više“, rekao je tada novinarki Beki Kvik.
Ispostaviće se da svom nasledniku na mestu generalnog direktora (CEO) Gregu Abelu, ostavlja konglomerat koji trenutno vredi više od bilion dolara, raspolaže sa oko 350 milijardi dolara u kešu i poseduje akcije čija se vrednost procenjuje na oko 265 milijardi dolara.
Tagovi
