„Devojka mu je rekla ‘budi muško’ i onda je i on pristao da puši nargilu. Inače ima astmu i koristi dve pumpice. Dobio je akutni napad astme, šištao je, zbog čega sam mu dao baš jake lekove. A baš sam bio planirao da mu ukinem pumpice kako ga ne bi izopštili iz društva“, ispričao je jednu od priča iz ordinacije, na pomen da maloletnici u Srbiji u velikom broju slobodno konzumiraju aromatizovan duvan u nargila barovima i pored upozorenja da su vodene lule veoma štetne i pored zabrane prodaje duvana maloletnicima, dr Saša Milićević, pedijatar koji je godinama radio na Odeljenju za plućne i alergijske bolesti u Tiršovoj.

„Najmanje troje-četvoro dece nedeljno mi dolazi zbog komplikacija posle pušenja nargile koje je sada učestalo zbog matura i kraja školske godine. To je postalo uobičajeno, pa ‘ko neće da udiše, taj je kreten’. Vidim da ih koriste i dečaci i devojčice već od petog razreda, a one su veoma opasne jer imaju iritantno dejstvo ako se konzumiraju redovno. Pogotovo kod dece koja imaju problema sa disajnim putevima, astmom i bronhitisom, a u Beogradu 14 odsto školske dece ima astmu. Apsolutno hitno treba nargile dovesti pod kontrolu. Klinci nemaju meru i to je karakteristično za period odrastanja. Mi lekari bi trebalo da se organizujemo kao što su se organizovali kožni lekari da se zabrani solarijum mlađima ispod 18 godina“, napominje pedijatar.

Dodaje da zna da maloletnici puše nargile i u kućnoj varijanti, kao i da se rođendani proslavljaju u nargila barovima. Mnogi nargila barovi su u blizini škola, pa su šiše vrlo dostupne maloletnicima.

„Ne postoji zakonska regulativa koja se posebno odnosi na pušenje nargila, što bi trebalo posebno da se precizira (od uvoza do konzumiranja u objektima). Usluga i korišćenje nargila ima svoje uporište u Zakonu o duvanu, Zakonu o oglašavanju, Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu“, objašnjava načelnik turističke inspekcije Odeljenja Beograd Snježana Vignjević.

Ali inspektori u slučaju maloletnika mogu da reaguju samo ako ih zateknu na licu mesta u baru da konzumiraju nargile sa duvanskom aromom, što prilično sužava mogućnost delovanja i samim inspektorima, pa su ugostitelji praktično našli „rupu u zakonu“.

„Sastav koji se stavlja u toku pripreme nargile za konzumiranje treba staviti pod strogu kontrolu zbog zaštite maloletnika i ostalih od zloupotrebe. Inspekcija u toku konzumiranja nargile ne može utvrditi tačno koji je sastav stavljen u vodenu lulu, osim izjave ugostitelja ili šta ima u objektu od zaliha aroma ili duvana, što kontroliše tržišna po nabavljačkoj dokumentaciji“, napominje Snježana Vignjević.

Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da tokom jednog pušenja nargile, koje traje od 20 do 80 minuta, konzument udahne količinu dima kao pušač koji popuši 100 ili više cigareta. Utvrđena je veza između nargile i zdravstvenih problema kao što su hronični bronhitis, rak pluća, rak grla, rak prostate, bolesti srca i komplikacije u trudnoći slične kao i kod pušača. Takođe se povezuje sa hepatitisom C i herpesom, mononukleozom zbog deljenje lule. Duvan za nargile aromatizovan je voćnim smesama, pa je njegov ukus slatkast i, samo nekome ko ne zna, ne deluje štetno.

„Sve što se inhalira brže prodire u organizam jer ide direktno u krvotok. Kažu ‘nije to droga, to je kao čaj’. Pa što onda ne udišemo čaj ili mleko!? Sve što udišemo a nije vazduh, smeta“, kaže dr Milićević.

Što je dete manje, pojašnjava, korišćenje nargile u dužem periodu je opasnije. Deca koja imaju komplikacije posle pušenja nargile žale se najčešće na glavobolju i vrtoglavicu, promuklost, a može da iritira i sluznicu nosa, da izazove kijanje, curenje nosa, iritaciju oka i povraćanje.

„Nargila ima bronhoprovokativno dejstvo – izaziva opstruktivni bronhitis kod onih sa osetljivijim disajnim putevima, akutne napade astme i iritantan kašalj i kod potpuno zdravih“, napominje pedijatar.

„Institut Batut je izdao posebno saopštenje o štetnosti konzumiranja nargila, pa su roditelji uznemireni saopštenjem zvali turističku inspekciju“, kaže Snježanja Vignjević, dodajući da su kontrolisali navedene objekte. „U toku 2018. tržišna i turistička inspekcija izvršile su 25 vanrednih koordiniranih nadzora nargila barova u okviru Radne grupe za turizam i ugostiteljstvo. U navedenim nadzorima nije utvrđeno da su zatečeni maloletnici koji su konzumirali nargile sa duvanskim sastavom“, kaže ona.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, napominje da je veliki broj zemalja u svetu preporuke SZO direktno ugradio u zakone i prihvatio kao princip, dok mi prihvatamo minimum preporuka. Pošto se postojeći Zakon o zaštiti potrošača odnosi samo na zabranu prodaje pića i duvanskih proizvoda maloletnicima, on smatra da bi novi zakon koji je u pripremi trebalo posebno da obuhvati i nargile. Kako Nedeljnik saznaje, zasad nije predviđeno da se i nargile nađu u novom zakonu.

„Država mora da mehanizmima zaštiti one koji nisu punoletni dok to ne postanu. Postojeći zakoni imaju toliko slabosti, nelogičnosti i mehanizama koji onemogućavaju primenu i štite interese onih koji imaju direktan uticaj na one koji propise donose. U ovom konkretnom slučaju je napravljen kompromis na strani ugostitelja“, rekao je Bogosavljević.

Tagovi

Komentara

  1. Dušan
    22. јун 2019. 08:30

    Hahahaha....

  2. Asmatičar
    22. јун 2019. 22:21

    A u pumpici za tu astmu je "samo vazduh"? E demagogije...

    1. doc
      23. јун 2019. 22:05

      vidi se samo kolko ne razumeš ili značenje reči "demagogija", ili sadržaj pumpice ili ozbiljnost astme.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.