Najveća Trampova žrtva? Američka diplomatija – Čitajte u Nedeljniku

0
Foto: Profimedia

Postoji li američka spoljna politika? To je pitanje koje već nekoliko meseci kruži između dve obale Atlantika, bez adekvatnog odgovora. Američki predsednik Donald Tramp došao je na vlast obećavajući povratak na izolacionističku spoljnu politiku oličenu u maksimi “America first”. On je prvi predsednički kandidat u američkoj modernoj istoriji koji je stigao u Belu kuću bez prethodno određene, uigrane i spremne ekipe savetnika i eksperata za spoljnu politiku. Slogan “America first” preveden na spoljnu politiku podrazumeva samu i izolovanu Ameriku koja svuda i na svakom koraku želi da izvuče samo korist za sebe, bez vođenja računa o interesima ni najbližih saveznika, a kamoli drugih.

Prvi posleratni američki predsednik Hari Truman je na radnom stolu u Ovalnoj sobi držao pločicu sa natpisom “The buck stops here” kojom je želeo da svima pokaže čija je poslednja u SAD. Američki sistem je napravljen tako da u njemu svi rade za predsednika ili su u njegovoj službi jer on ima odgovornost i obavezu da donosi najteže i najvažnije odluke. U američkom političkom sistemu spoljnu politiku u velikoj meri definiše i determiniše predsednik. Štaviše, najstariji ustav na svetu eksplicitno stavlja u nadležnost predsednika čak i najdelikatnije i najteže izvršne odluke. U tom smislu na spoljnu politiku najmoćnije države na planeti u dobroj meri utiču karakter i intelektualni kapacitet predsednika, a Trampov narcisizam i arogancija su obrnuto proporcionalni njegovom intelektualnom potencijalu i obrazovanju.

Veliku analizu Željka Pantelića čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 13. februara.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku

(Adam Ferriss)

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime