Najveća beogradska i jugoslovenska ljubavna priča; “Knez Pavle”, poslednja knjiga iz edicije “Senke nad Balkanom”; Uspon i pad Demokratske stranke – Izašao je novi Nedeljnik

Na kioscima je novi broj Nedeljnika, a svi čitaoci na poklon dobijaju petu i poslednju knjigu iz edicije "Senke nad Balkanom": "Knez Pavle - Samoubistvo Jugoslavije"

1
Fotografija iz privatne arhive Branke Petrić; Profimedia

BRANKA I BEKIM – Februar je mesec rezervisan za FEST, a ovogodišnja centralna uloga u vizuelnom identitetu poznatog filmskog festivala rezervisana je za lik Bekima Fehmiua. Zato nas sa bilborda, plakata, banera gleda lik slavnog glumca. Biće priređena i retrospektiva filmova ovog albanskog, srpskog, jugoslovenskog glumca. Ove godine je i tužna desetogodišnjica kako nas je napustio Bekim Fehmiu. U razgovoru za Nedeljnik sakupljane su emocije Branke Petrić, žene koja, pored svoje lepote i talenta, nije u svom biću sakupila ni trunku sujete. Znala je da se raduje i uživa u velikom uspehu svog muža, kao što će znati da bude njegov oslonac i “cevčica za vazduh” u godinama kada je život bio zagađen nacionalizmom.

KNEZ PAVLE – Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu “Knez Pavle – Samoubistvo Jugoslavije”, petu i poslednju iz edicije “Senke nad Balkanom”, kojom je bačeno novo svetlo na likove iz srpske i jugoslovenske istorije koji su inspirisali hit-seriju.

Naslovna strana poslednje knjige iz edicije

DS: USPON I PAD – Ovog februara navršava se trideset godina od Osnivačke skupštine Demokratske stranke, koja je obeležila ove tri decenije višestranačja u Srbiji ne samo po tome što je najveći broj intelektualaca kroz ovu stranku ušao u politički život, već i zato što je bila rasadnik najvećeg broja lidera, pa i drugih stranaka. Demokratska stranka je danas daleko od snage koju je imala, ne samo u odnosu na period dok je bila na vlasti. Nekadašnje stecište intelektualaca u politici preraslo je – prvenstveno uz pomoć uspešnog spina političkih protivnika, a malo i svojim greškama – u “žuto preduzeće”, što je etiketa koju današnje rukovodstvo nosi kao teret.

FRIC I DOBRILA – U novom Nedeljniku pročitajte i nastavak dogodovština Frica i Dobrile u kolumni Srđana Valjarevića.

LUTOVAC – O prošlosti, ali i o budućnosti Demokratske stranke, za novi Nedeljnik je govorio njen predsednik Zoran Lutovac.

SMAJLOVIĆ – “Ljudi koji odbijaju kompromis jer su im neprijatelji diktator, Hitler i Gebels, unapred se odriču demokratskog načina rešavanja problema”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni “Ludački projekat” u novom Nedeljniku.

Naslovna strana novog broja Nedeljnika

KORONAVIRUS – Iako je reč o novom virusu, koji ima potpuno nepoznatu sekvencu, izgleda da nije smrtonosan po mlade i jake ljude. Najveći broj smrtnih slučajeva čine stariji od 60, bolesni ili oslabljenog imunosistema. Najmlađi pacijent bez ikakvih prethodnih bolesti imao je 38 godina, a preminula je i žena u kasnim četrdesetim koja je imala dijabetes. U novom Nedeljniku sve o strahu od pandemije i koronavirusu.

N1 – “Za razliku od devedesetih kada smo Studio B hvatali tako što bismo najstarijeg muškarca u kući oterali na krov da namesti antenu u pravcu pripadajućeg predajnika, po cenu da u toj akciji za slobodno informisanje padne s krova, jerbo svaka sloboda traži žrtve, sada antene po krovovima uglavnom ničemu ne služe, nego se bitka vodi po nekim, običnim građanima, nevidljivim rovovima koji se kopaju pored ulaza u zgrade, obično noću”, piše Dragoljub Draža Petrović u tekstu o N1.

MAMBA – Dvadeset sezona. Ol-star igrač 18 puta. Najbolji 13. pik u istoriji. Petostruki šampion NBA. Otac četiri kćeri. Dvostruki MVP. I jedini čovek koji je menjao sport kojim je prethodno dominirao. A onda je, u helikopterskoj nesreći koja je odnela devet života, prestao da diše onaj koji je godinama oduzimao dah. Da stvar bude gora, otišao je u društvu svoje 13-godišnje Điđi, nasmejane lepotice koja je sa njim gledala utakmice iz prvog reda. Oproštaj od Kobija Brajanta u novom Nedeljniku.

TAJVAN – Pitanje Tajvana nije samo stvar ponosa Pekinga i neophodna potvrda novog statusa Centralne imperije. Tajvan je mnogo više od toga. Njegova pozicija omogućava SAD da drži u stalnom geopolitičkom šahu Kinu. A uspeh Caj Ingven je nedvosmisleno pokazao da većina građana nekadašnje Formoze ne samo da nije za ujedinjenje sa Kinom nego bi, kada bi im međunarodne okolnosti to dozvolile, vrlo rado proglasili i formalno nezavisnost, oslanjajući se na SAD i trgovinske veze sa Zapadom, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi u novom Nedeljniku.

DIGITALNO IZDANJE NEDELJNIKA DOSTUPNO JE NA NOVINARNICI

PUTIN – I uz pretpostavku da Putin ostaje, predložene promene mogle bi dugoročno da imaju pozitivne efekte na politički sistem Rusije, piše Boško Jakšić u kolumni u novom broju Nedeljnika.

TRI BOJE: CRNA GORA – Razlog za tenzije u Crnoj Gori ove nedelje bili su grafiti crveno-plavo-bele boje koji su ispisivani po zidovima Podgorice i drugih crnogorskih gradova. Kako bi koji nastao, tako bi javne službe došle na “lice mesta” i prekrečile. U novom Nedeljniku čitajte zašto je ova zastava izazvala toliko nervoze u Crnoj Gori.

MODA I POLITIKA – Postoje jasna pravila i odavno je doslovno nacrtano kako bi trebalo da budu odeveni nosioci javnih funkcija. U čemu je onda problem sa srpskim političarima? Istraživanje u novom Nedeljniku.

RAD NEDELJOM – “Možeš ti, ali nemoj mene da teraš, ja hoću da radim”, rekao je, između ostalog, predsednik Aleksandar Vučić upitan da kaže svoje mišljenje o predlogu da nedelja zakonom bude određena kao neradni dan. Sve o tome da li (ne) treba raditi nedeljom u novom broju Nedeljnika.

GREMI – Bili Ajliš postala je najmlađa umetnica koja je osvojila četiri najvažnije Gremi nagrade, takođe je najmlađa pop zvezda koja će snimiti naslovnu numeru za film o Džejmsu Bondu, a na Spotify je prebacila milijardu strimova još pre godinu dana. Priča o trijumfu iz dečje sobe u novom Nedeljniku.

1 KOMENTAR

  1. Da se ne lažemo. Nikada nisam razmišljao o snazi demokratske stranke čak i u vreme kada smo svim srcem podržavali Zorana Đinđića kao prvog premijera koji nije bio iz redova KP a napose iz Soc. partije Srbije i postavljen na mesto premijera nakon recimo prvih pravih demokratskih izbora. Sada kada vratim film unazad shvatam da DS nikada samostalno nije bio dovoljno jak da pobedi ni na jednim izborima (prvo SPS a sada SNS) i uvek je morao sa sobom da vuče manje stranke koje su pre svega imale u svojim redovima karijeriste kojim su njihove partije služile za samopromociju i napose za ličnu pljačku pa su to prenele i na neke članove DS (ako mogu oni a niko ih ne dira daj da i ja uzmeme dok sam na funkciji) što je pre svega urušilo povcerenje glasača u DS. Nakon tog su se pojavile snage koje su želele da upravljaju “bolje” sa DS ali opet za svoju korist koji je već ionako krhku podršku glasača smanjilo na ovaj sramotan procenat. Sramota je što se ti kadrovi koji su je upropastili i dalje pozivaju na DS a još je više urušavaju na sreću SNS-a kome ta pljačkaška koalicija sa svojim delovanjem samo ide u korist! Baš me interesuje dokle će tako i zar će vremešni Mićunović morati da “zasedne” na čelo DS-a i napravi “čistku” i bandu istera na ulicu gde se inače i nalazi i gde joj je i mesto, a stranku takođe vrati gde je joj i bilo mesto.

Comments are closed.