Najstarija srpska glumica proslavlja 102. rođendan: “To mora da znači da Branka još uvek zrači…”

0
Foto: Igor Pavićević

Najstarija srpska glumica Branka Veselinović danas proslavlja 102. rođendan. A nije prošlo mnogo godina od kada joj je ljubazno prišla jedna gospođa i rekla joj: “Jao, kako vi podsećate na pokojnu Branku Veselinović”.

Ovu anegdotu Branka Veselinović često ponavlja, jer se i danas raduje, jednako kao i ranije, svakom novom danu i životu koji provodi u svojoj kući u centru Beograda.

Pre godinu dana, povodom projekta “Istina o godinama”, Branka Veselinović je u diktafon novinaru Nedeljnika spevala pesmu o svom stogodišnjem životu, odnosno pesmu sebi u mladosti. Povodom njenog 102. rođendana, podsećamo vas na te stihove.

***

Pošto sam u mladosti odavno bila,

I svašta sam prošla,

Sada sam i do starosti došla.

U mojoj mladosti

bilo je više radosti.

Radosti, ipak, i dalje osta’

Ali je zato godina dosta.

Ja još uvek imam nekog toplog žara,

Branka može i u stotoj stihove da stvara.

Ima u njoj valjda neke čudne stvari,

da li je to život, starost il’ dobrota žari?

Vi ste meni mogućnost dali,

I Branka neće vama da se žali.

Pošto je bilo godina dosta,

sada manje i stihova osta’.

Ja mislim, da kažem, a s time se lično slažem,

Da sam tol’ko tom životu dala, da ja njemu,

to jest sebi, mogu reći:

Branka, tebi hvala.

U mojoj duši sada radosti nema dosta,

Jer Branka bez Mlađe i sa tugom golemom osta’.

Mogu da nađem u životu prijatelje, i to su mi želje,

Ili možda nekog toplog i dobrog kolegu i druga,

Ali u mom srcu ostaje tuga.

Ako se još uvek životu diviš,

A sa rodbinom i ljudima prijateljski živiš,

onda to mora da znači da Branka još uvek zrači.

Ako si bolji, po svojoj volji,

Onda možeš i dalje da stvaraš,

A ne svoj život večito da karaš!

Nemoj mnogo ni da se ljutiš,

Ni život svoj da mutiš.

Kad ti starost dođe, a mladost prođe,

U očima, u duši, treptaće ti još neki sjaj.

Ali to mnogo ne vredi jer znaj,

Polako dolazi kraj.

***

Branka Veselinović je šezdesetpet godina igrala u teatru, najpre kratko u Umetničkom i Narodnom pozorištu, a skoro čitav radni vek provela je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Ubraja se među njegove osnivače uz supruga, takođe glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića, Miru Stupicu, Mariju Crnobori, Kapitalinu Erić i reditelja Bojana Stupicu.

Iako je od početka bila prepoznata kao vrsna komičarka, igrala je i klasičan, dramski repertoar. U Americi je, na primer, šest meseci igrala “Majku hrabrost”, na engleskom, zajedno sa suprugom. Publika će je, ipak, upamtiti kao jednu od članica veselog i duhovitog tandema emisije “Veselo veče” Radio Beograda, u kojoj je igrala sa Mijom i Čkaljom. Tokom pedesetogodišnjeg trajanja te emisije, prepoznatljivi po humoru, ovi “narodni” glumci obišli su gotovo svako mesto bivše Jugoslavije.

Posle višegodišnjeg odsustva iz pozorišta, posle odlaska u penziju, vratila se matičnom pozorištu u predstavi “Skup” Marina Držića, u režiji Jagoša Markovića.

Za glumačka ostvaranja dobila je i mnoge nagrade: Nušićevu nagradu za životno delo, Sterijinu, Vukovu nagradu. Dobitnica je i Nacionalnog prizanja za vrhunski doprinos kulturi.

Nebrojane su institucije, ljudi, deca kojima je Branka, zajedno sa svojim suprugom, nesebično pomagala, što zajedničkom ušteđevinom, što putem humanitarnih akcija koje je, gotovo, svakodnevno priređivala. A to i danas čini.  Bila je ambasadorka UNICEF-a, a od ostalih priznanja posebno voli da istakne počasnu titulu vatrogasnog oficira i članstvo u Diplomatskom koru žena. Dopisni je član Srpske razvojne akademije.