“Nadajmo se da ovo neće biti još jedna propuštena šansa i loša poruka donatorima i civilnom sektoru”: Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

0
Foto Nebojša Babić

Posekao sam se jutros na Vreme. Da, na nedeljnik, svakome se dogodilo da se poseče na papir. Ali na Vreme… Ko mi je kriv kada ne čitam elektronsko izdanje?

Iako imam tu mogućnost da sve pratim elektronski, ipak redovno kupujem Vreme, NIN, Nedeljnik, Novi magazin više ne jer sada postoji samo elektronsko izdanje. Svi su danas vrlo sadržajni i preporučujem za dane vikenda-karantina. Biće vam mnoge stvari jasnije, a pomoći ćete ovim redakcijama da i dalje obavljaju profesionalno posao.

Verujem da će i država-vlada shvatiti važnu ulogu medija i da će izaći u susret i zahtevima udruženja da se pomogne opstanak medija, novinara, da ne dođe do otpuštanja ili gašenja ionako malog broja profesionalnih medija. Štampa je tu u najkomplikovanijem položaju, a pored informativne veoma je važna i uloga opismenjavanja i očuvanja jezika.

Dnevni list Danas je već pronašao model pretplate na elektronsko izdanje, mogućnost podrške kroz doniranje. Verujem da će i ostali pronaći dobre biznis modele, a do tada će biti jako važna pomoć državnih institucija.

***

Juče smo prikupili donacije i naručili, pored ostalog, i jedan respirator. I danas ima šanse da se dobije donacija za još jedan. Rok isporuke je maj mesec, to se u ovom trenutku može dobiti.

U Politici i Novostima čitam tekstove o preotimanju kontigenata naručenih i plaćenih aparata, i mukama kako uopšte i pored postojanja novca doći do ovih uređaja. Mi smo jedan već uspeli da uvezemo i predamo, tako da verujem da neće biti problema ni sa ova dva.

I dalje imamo ponude za osamdesetak respiratora koji bi stizali sukcesivno od juna do septembra. Mislim da je, šta god da se nabavi u međuvremenu, a vidimo da ima problema sa pristizanjem resipratora, veoma važno dobro se opremiti, ne samo kada je reč o zdravstvenim insitucijama, već i imati rezervu vitalne opreme, kao nekada u vojsci, puni magacini dobri su za mirno stanje, ali i za vanredno.

Infektolog doktor Dragan Delić ima odličan tekst u NIN-u.

“U ovom trenutku, skoro 30 različitih virusa ima epidemijski potencijal i oni su već godinama na ‘listi čekanja’. Celo čovečanstvo pliva u istom mikrobnom moru, a pri tome se ponašamo nerazumno i samo je dilema kada će i koji mikroorganizmi ponovo da  ‘zakucaju na naša vrata’”, kaže on i citira Gerda Gigerencera koji kaže da ovaj virus neće biti i poslednji i da  moramo naučiti da živimo sa neizvesnošću umesto da dopuštamo da nam ona vezuje ruke.

Zbog toga i dalje prikupljamo za sredstva, ne samo za narednih mesec dana, već za bezbedniju budućnost. I zbog toga bih voleo ako bi mogli da kupimo i ove respiratore za koje imamo šansu da ih sada naručimo, a da nam se  isporuče u narednih pet do šest meseci. Više o tome na ovom linku.

***

I danas pokušaji da se merama vlade obuhvati i oslobađanje donacija od PDV-a i to ne samo prema institucijama države, već i prema fondacijama i udruženjima koji prikupljaju donacije da pomažu najviše upravo institucije države, u prvom redu zdravstvo, socijalni sektor i obrazovanje. Nekim sektorima i pojedincima u vlasti  je vrlo jasno koliko je to važno, ali imam utisak da su u manjini. Nadajmo  se da  ovo neće biti još jedna propuštena šansa i loša poruka donatorima i civilnom sektoru.

***

A koliko je značajan ovaj sektor i kako se prema njemu odnose odgovorne zemlje govori jučerašnja vest na BBC:

“Britanska vlada je u sredu najavila mere za pomoć civilnom sektoru Velike Britanije u vrednosti od 750 miliona funti. Mere će uključivati i direktne donacije u gotovini organizacijama koje pružaju ključne usluge građanima tokom pandemije, i to čak 360 miliona funti koje će vladina ministarstva i agencije uplatiti ovim organizacijama. Još 370 miliona funti namenjeno je malim lokalnim organizacijama, uključujući i one koje građanima koji ne mogu da izlaze iz kuća dostavljaju hranu i neophodne lekove. Desetine hiljada organizacija biće obuhvaćene ovim merama, uključujući i hospise za terminalno bolesne, organizacije koje pomažu deci sa smetnjama u razvoju, kao i one koje se brinu o ženama sa iskustvom nasilja.

Vlada je takođe obećala da će učestvovati u BBC-ijevoj ‘Velikoj noći za dobročinstvo’, događaju najavljenom za 23. april, sa donacijom od minimum 20 miliona funti. Britanska vlada je, najavljujući ove mere, podsetila i da humanitarne i druge organizacije civilnog društva mogu da se prijave za pomoć vlade u njenoj akciji očuvanja radnih mesta, koja omogućava da se zaposleni pošalju na prinudni odmor, uz pokrivanje 80 odsto njihovih plata od strane države tokom trajanja krize.

Britanske organizacije koje se bave humanitarnim radom ili pomažu građanima na različite načine tokom pandemije, iako pozdravljaju ove mere, takođe kažu da one neće pokriti sve potrebe civilnog sektora sa više od 170.000 organizacija.

Iako je potražnja za njihovim uslugama dramatično porasla od početka krize, zbog nemogućnosti održavanja događaja na kojima se prikupljaju donacije i ekonomske krize koja smanjuje davanja privatnog sektora, mnoge organizacije biće prinuđene na otpuštanje zaposlenih, smanjenje aktivnosti ili čak zatvaranje.”

Kada smo osnivali Savet za filantropiju pri kabinetu predsednice Vlade imali smo cilj da stvorimo  što efikasniji i obimniji civilni sektor i ostvarimo što uspešniju saradnju sa vlašću kako bi u što većem obimu učestvovali u rešavanju vitalnih društvenih problema.

Još uvek se nadam da je moguće napraviti takve iskorake.

***

Juče smo kod kuće kupili mašinu za pranje sudova; stara se pokvarila i majstor je procenio da se ne isplati više popravljati. Kupili smo Bošovu mašinu, zbog kvaliteta svakako, ali se dogodila koincidencija da su se iz kompanije Robert Boš javili sa  željom da učestvuju u nabavci respiratora za neku od zdravstvenih ustanova.

Nadam se da ćemo  realizovati ovu želju, ali imam potrebu da kažem koliko je važno da svi zajedno učestvujemo u formiranju novih vrednosti i to tako što ćemo proizvode birati i po tome koliko su kompanije, pružaoci usluga, društveno odgovorni – od odnosa prema zagađenju okoline preko odnosa prema zaposlenima, državi u kojoj posluju kroz plaćanje poreza, pa do toga da li su aktivni u rešavanju širih društvenih problema i problema zajednice u kojoj rade. Da se standardi za društveno odgovorno poslovanje 14001 i slično dodatno popularišu i o njima informiše, da zaista budu poštovani… I da obraćamo pažnju na deklaracije samih proizvoda gde bi trebalo da stoje i te oznake, kakav je uticaj na okolinu proizvođača i procesa za proizvodnju tog proizvoda… Kao i da se više obrati pažnja na proizvode od kojih deo prihoda ide za rešavanje različitih problema… Da to postane prostor takmičenja među brednovima.

U tom slučaju i kompanije i kupci su na zajedničkoj misiji.

Ona podrazumeva i da budu kažnjeni i oni iz primera koji navodi Jagoš Raičević u NIN-u kroz tvrdnju da je “Fond za zaštitu životne sredine ukinut zbog ucene velikih zagađivača: ili smanjite izdatke za ekologiju ili ništa od donacija za vladajuće partije. U tom braku iz računa životna sredina je uvek bila kolateralna šteta.”

Takve obrasce ponašanja možemo samo zajedno zaustaviti i preusmeriti u smeru koji sam već pomenuo.

I to je cilj i naše Koalicije za dobročinstvo, da učinimo jasnim razliku između dobra i zla i da se stvori prostor i vidljivost za društveno odgovorno ponašanje i poslovanje, dobročinstvo i filantropiju.

***

Pitali me iz Catalyst fondacije povodom donacije Junajted grupe kako da u statistici tretiraju njihovu donaciju od 3 miliona dolara (od čega jedan million za Srbiju), pa sam pitao direktno Dragana Šolaka koji  kaže da je donacija realizovana sa zajedničkog računa iz Holandije, jer nisu hteli da diraju lokalne kompanije, jer će im trebati novac za plate i ostale troškove, ne planiraju nikakva otpuštanja …

U svakom slučaju, mislim da je jasno da kompanije posluju u zemljama regiona i da se tu i pravi profit. Ostalo je tehničko pitanje. Zbog toga verujem da donaciju treba tretirati kao domaću.

Kao i donaciju Novaka Đokovića, njegova fondacija radi u Srbiji odakle god da stiže novac, kao i Fondacija Ane i Vlade Divca…

***

U odličnom uvodniku Veljka Lalića “Ovo je Srbija” trže me pitanje: “Kakve šanse ima zemlja koja otera čoveka koji je udario temelje triju najvećih španskih timova?” i odgovor – “sistem u kojem je moguće da Tole Karadžić pobedi Radomira Antića nema nikakve šanse…”

Izlazim na sunce da provetrim glavu. Odličan violinista svira preko puta kafane Kalenić popularne numere, klasike. Sedam na klupu i uživam u muzici, ali i u prolaznicima koji nastojeći da očuvaju bezbednost sa rukavicama i maskama izvuku novac iz džepa i ostavljaju priloge za muzičara.

Ni pet minuta nije prošlo dok se nije zaustavio jedan prolaznik da viče na violinistu da treba „da svira nešto srpski, a ne tu muziku za groblja“. Violinista uzrujan ulazi u prepirku, očigledno je potresen indirektnom optužbom koju sa sobom nosi ova erupcija prostakluka, šovinizma i bahatosti.

Toliko su nam potrebni umetnost i kultura, i inače, a naročito u ovim trenucima. I toliko izgleda teško da našim prostorom ovladaju duhovne, umetničke vrednosti, da umetnici, institucije kulture budu dominatni, neporecivi, da nivo slobode bude takav da sprečava ovako bahate žrtve kulturnog modela koji je od naše zemlje napravio zemlju sa negativnom percepcijom u svetu i kod velikog broja naših građana.

Možemo konstatovati da je „ovo Srbija“, ali moramo i menjati ovakvu Srbiju. Možemo.

Svi koji mogu da učestvuju mogu se javiti Srpskom filantropskom forumu office@filantropskiforum.com i Fondu B92 fond@fondb92.org