Nacisti su joj ubili oca. A onda se zaljubila u jednog: Novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku

Novi broj Njujork tajmsa svim čitaocima na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka 11. jula.

0
Fotografija je vlasništvo porodice Rajnman

Emili Landeker imala je 19 godina kada se zaposlila u Benkiseru, nemačkoj kompaniji koja se bavila proizvodnjom industrijskih sredstava za čišćenje, ali se i ponosila čišćenjem svog osoblja od svega nearijevskog.

Bila je 1941. godina. Emili je bila polu-Jevrejka i prestrašena da će biti deportovana. Njen novi šef Albert Rajnman mlađi bio je jedan od prvih učenika Adolfa Hitlera i opisivao je sebe kao “bezuslovnog pristalicu” nacističke rasne teorije.

Nekako su se zaljubili jedno u drugo.

Priča o Emili Landeker čijeg su oca Jevrejina ubili nacisti i Albertu Rajnmanu čija je porodica stekla kolosalno bogatstvo zahvaljujući nacizmu i izrabljivanju – priča je o smrti, odanosti i ljudskim kontradikcijama. Priča o korporativnom pokajanju modernog doba.

Benkiser je brzo napredovao u jedan od najvećih konglomerata potrošačkih dobara toga doba. Danas nosi ime JAB Holding kompanija i i dalje je pod kontrolom porodice Rajnman, a njena vrednost procenjuje se na više od 20 milijardi dolara. U njihovom vlasništvu su, između ostalog, brendovi Krispy Kreme Doughnuts, Pret A Manger i Keurig.

Veza između Alberta i Emili godinama je bila tajna. On je bio oženjen, ali nije imao dece sa svojom suprugom. Sa Emili je imao troje. Nijedno od njih decenijama nije znalo ništa o vezi njihovog oca sa nacizmom.

Albert, koji je preminuo još 1984. godine, i Emili koja je živela do 2017, navodno nikada nisu razgovarali o tim godinama. Ali dok je Benkiser rastao u JAB, bilo je sve teže ignorisati prošlost. Piter Harf, koji je ove godine došao na čelo kompanije i čiji je otac bio nacista, kaže da sumnja u tvrdnje da organizacija ništa ne krije.

“Znao sam sve njihove priče”, kaže Harf. “Nešto je smrdelo.”

Porodica i kompanija tek su se sada, 74 godine od Drugog svetskog rata, suočile sa svojom mračnom prošlošću.

Prva saznanja o prisilnom radu u ovoj kompaniji procurila su u martu u jednom nemačkom tabloidu i izazvala bes javnosti. Zaposleni u JAB – ukupno 180.000 radnika širom sveta – navode da ih optužuju da “rade za naciste”, a da kompaniji preti bojkot.

U razgovoru za Njujork tajms, članovi porodice Rajnman govorili su o tom skandalu. Ispričali su priču o ocu Emili Landeker, Jevrejinu Alfredu, čije je ubistvo primoralo klan da se suoči ne samo sa svojom prošlošću već i budućnošću.

Rajnmanovi su prihvatili nacionalsocijalizam i antisemitizam mnogo pre nego što su nacisti došli do moći. Albert Rajnman mlađi je slušao Hitlerov govor još 1923. godine i postao jedan od prvih njegovih pristalica. Njegov otac, Albert Rajnman stariji, koji se tada nalazio na čelu Benkisera, pridružio se nacističkoj partiji 1931. godine, a njegov sin svega godinu dana kasnije. Brzo su uredili kompaniju u skladu sa nacističkim principima.

Benkiser je profitirao od nacističkog sistema utrostručivši prodaju u narednoj deceniji. Krajem četrdesetih, Rajnmanovi su počeli da praktikuju i prisilni rad: muškarci i žene silom su odvedeni iz svojih domova i raspoređeni u nacističke fabrike i farme širom Nemačke.

Negde u to vreme je Emili Landeker počela da radi u računovodstvenom odseku Benkisera. Rajnman mlađi joj je bio rukovodilac.

Piše Katrin Benhold

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 11 juna.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Odrastanje sa heroinskim zavisnicima – Deca koja odrastaju u porodicama zatočenim u začaranom krugu zavisnosti, rehabilitacije i zatvora na polasku iz škole čistu odeću skidaju i presvlače se u rite; ako kući odu u novoj garderobi, mama ili tata prodaće je za dozu opioida.

Kako su milenijalci inspiraciju pronašli među časnim sestrama u samostanima – Milenijalci su najmanje religiozna društvena grupa; ipak, inspiracijuza vođenje radikalnog aktivističkog života pronalaze u časnim sestrama koje ih toplo dočekuju u samostanima i uče ih „životu bez poroka“ i „prenošenju milosti“.

Lažnjaci na Amazonu – Džef Bezos je najbogatiji čovek na svetu, njegova kompanija obrće milijarde dolara, ali na Amazonu se valja čuvati falsifikovanih knjiga; izdavači gube novac i kupce jer ne žele loše kopije knjiga, a platforma ne preduzima ništa jer u svakom slučaju zarađuje.

Aleksa zna sve o vama – Virtuelni asistenti postali su must-have, ali se neretko previđa činjenica da oni imaju pristup najintimnijim detaljima o korisniku. Koliko ste spremni da podelite sa Amazonovom Aleksom ili Guglovim asistentom i da li oni zapravo razumeju ono što govorite?

„Mi smo Evropljani“ – Belorusija neprekidno trpi pritiske da se konačno pripoji Rusiji; međutim, zajedničke zastave, himne, vojske i valute na koje Putin poziva, u nadi da će mu stvaranje „savezne države“ obezbediti još jedan mandat, još uvek nema. Zašto Belorusi oklevaju?

Amerikanci ne žele da njihova zemlja zavodi red – Kolumnista Njujork tajmsa Dejvid Bruks piše o tome kako su Sjedinjene Države od glavnog intervencioniste sa ciljem da uspostavi i očuva liberalni poredak u svetu postale skeptici prema širenju i unapređenju demokratije; američki građani izgubili su veru u dobrobit ljudi, razočarali se Irakom i Vijetnamom, a sada žele da njihova zemlja gleda svoja posla.

Kupiš majicu, dobiješ muzički album – Muzičke zvezde latile su se starog trika muzičke industrije: CD uz majicu, priveske za ključeve, šešire i karte za koncerte. Šta koncet najprodavanijeg albuma danas znači, ko kupuje diskove u eri striming platformi i kako dospeti na prvo mesto Bilbordove liste?

Sudar brodova u Budimpešti nije bio slučajnost – Kada je međunarodni kruzer udario i potopio mali turistički brod „Sirenu“ na Dunavu u Mađarskoj, a život izgubilo 28 ljudi, postalo je jasno da su političke kalkulacije i profit važniji od bezbednosti. Zašto niko nije reagovao na preopterećeni reči saobraćaj iako su gradske vlasti upozoravale da bi ovakva nesreća mogla da se desi?

Nacistička lingvistika – Nahman Blumental bio je filolog koji je pretresao nacističke dokumente neposredno po završetku Drugog svetskog rata i uspeo da sakupi sve eufemizme za smrt kojima su se nacisti služili. „Evakuacija“ i „izlaz“ nikada nisu zvučale smrtonosnije.

Uber Eats i migranti – Francuski kuriri nisu zadovoljni platama, pa su odlučili da autsorsuju posao: svoje naloge na platformama za dostavu hrane iznajmljuju siromašnim migrantima koji im zauzvrat isplaćuju deo zarađene dnevnice.

„Rolling Thunder“ – Novi film Martina Skorsezea o čuvenoj turneji Boba Dilana iz 1975. godine nije običan dokumentarac; mešavina fiktivnih i stvarnih likova, maske, šminka i Dilan koji tvrdi da se ničeg ne seća čine ovaj film potpuno jedinstvenom hronikom muzičkog događaja koji je obeležio čitavu eru.

Ničija vojska – Velike nacije utrkuju se u proizvodnji autonomnog oružja, robota i dronova koji će po automatizmu neutralisati pretnje. Ipak, ako je „pretnja“ obična devojčica, kako obučiti veštačku inteligenciju da razlikuje metu od deteta?

Žene ne žele štikle – #KuToo je okupio ne samo Japanke, već čitavu armiju žena iz čitavog sveta koje više ne žele da pod moranje nose visoke potpetice. Da li je heteronormativ nošenja štikli dovoljno duboko ukorenjen da našim stopalima nema spasa i da li biste promenile profesiju samo zato što niste vešte na dvanaesticama?

Da, moguće je da vam klinika proda spermu pogrešnog donora – Listate kataloge, proučavate porodične istorije bolesti i zamišljate dete sa bojom očiju donora koji vam se najviše dopao. A šta ako vam klinika proda spermu pogrešnog donora i vaše dete nije ni nalik onome što se očekivali?

U novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku čitajte i o problemima sa kojima se suočavaju veliki proizvođači automobila, koji se „mračni“ trikovi koriste za manipulaciju kupcima na internetu, zašto ne možemo da odolimo pasjim okicama, pritiscima na tursko sudstvo, zašto sve više starijih ljudi umire nakon padova i kako sprečiti pad, kako izgleda džez sahrana, gde možete pojesti pačju džigericu sa marihuanom, ima li Fejsbukova kriptovaluta libra budućnost posle bitkoina, šta leči speleoterapija, ali i kako je Staljin u gruzijskom gradu u kojem je rođen postao heroj.

© 2019 The New York Times

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime