„Na scenu je ušao Gaga obučen kao Prle. Prestane smeh a ja i dalje ležim, ja sam u nesvesti…“

Petar Kralj je govorio da Zoran improvizuje na kosturu, vrlo precizno, i kad mu je kostur Ibija dosadio, prestao je da igra tu predstavu da bi nastavio da improvizuje samo na kosturu Radovana III. Kralj je igrao sa njim u nekoliko predstava lišenih improvizacije, i tvrdio da je bio besprekorno precizan, tačan, igrao je kao na note.

Igrarije u „Radovanu“koje je Radmilović smišljao od predstave do predstave držale su publiku u slatkoj neizvesnosti, posebno fanove Radovana III, koji su se ipak malo razlikovali od fan kluba ibijevaca. Zoran je zbog svih njih imao tremu jer su oni dolazili da bi videli šta se novo desilo u odnosu na prethodnu predstavu.

U Radovanovim smicalicama učestvovao je ceo ansambl Ateljea 212, posebno njegovi najviđeniji prvaci. O tome je svedočio i sam Radmilović:

“Jedno vreme sam u Radovanu stalno pričao o seriji Otpisani, nešto ih kao kritikovao, Prleta, te ovo, te ono, kako bih to ja ovako, kako bih to ja onako, te što mene ne zovu da ja to igram, te… I, na jednoj predstavi se pojavi Dragan Nikolić, kao Prle, u onom svom mantilu, sa kačketom. Kuc-kuc, otvaraju se vrata, ulazi Dragan, kaže: Druže Radovane, ja sam u ime televizije poslan… Trte, mrte. Ja ga gledam, stvarno nisam očekivao da će doći, gledam ga i prođe mi kroz glavu jedna jedina misao. Opet ljudska misao, konkretna, nikakva izmišljotina, nikakva apstrakcija: kako Radovan u tom trenutku može da reaguje, šta jedan mali čovek koji se u krugu svoje porodice pravi važan, šta može drugo nego da padne u nesvest? Kad se pojavi Prle, kao da mu je Bog ušao u kuću. Šta može mali čovek kad mu Bog siđe s neba nego da padne na kolena, da se obeznani? Tako i uradim. Ležim dole i vidim: Dragan je očekivao da ću s njim da stupim u dijalog, spremio dijalog čovek, i sad ne zna šta da kaže. Ni da bekne: pobledeo i gleda, ne zna šta da smisli. Scena stoji, ja ležim a publika se smeje. Prestane smeh a ja i dalje ležim, ja sam u nesvesti. Najzad, Prle ode, mene poliju vodom, probude me, ja ustanem. Pitam: ko je to bio? je l’ bio neko? oni kažu: Bio je Prle… Što niste rekli! Ja bih s njim ovako, pa bih onako… Eto, nije ništa nelogično bilo u tom trenutku: jednostavna ljudska reakcija.”

***

Iz hit knjige o Gagi Nikoliću koja se sad može naručiti na Nstore.rs