Članovi Oulipo – „radionica književnosti sa potencijalom“ – okupili su se u kafiću u Parizu u novembru 1960. Ova avangardna grupa je tražila nove načine da ispriča priče. Godine 1947. Rejmond Kene, suosnivač ovog kolektiva, napisao je jednu kratku priču na 99 različitih načina u svojoj knjizi „Vežbe u stilu“. Godine 1969. Žorž Perek je napisao roman u kojem je izostavljeno slovo „e“, a tri godine kasnije napisao je novelu u kojoj je „e“ bio jedini upotrebljen samoglasnik, piše The Economist.
Sara Hart opisuje rad Oulipo-a u knjizi „Bilo jednom na početku“ gde analizira vezu između matematike i književnosti. Autorka – koja je 2020. postala prva žena na poziciji Grešam profesora geometrije i za koju se smatra da je najstarija profesorka matematike u Britaniji – pokušava da dokaže da su ove discipline duboko isprepletene.
Profesorka Hart tvrdi da ako malo više obratimo pažnje na brojeve koji se provlače kroz romane i pesme možemo doći do njihovih novih značenja; ona istražuje ulogu matematike u književnim delima, kao što su „Park iz doba jure”, „Pijev život” i „Mobi Dik”. Matematičke aluzije takođe mogu pružiti uvid u psihu pisca. U „Rat i mir“ Tolstoj „koristi matematičko računanje kao metaforu za razumevanje celokupne ljudske istorije“.
Neki romanopisci matematiku postavljaju kao temu svog rada. Luis Kerol, predavač na Oksfordskom Univerzitetu, kombinovao je razne zagonetke sa numeričkim igrama u filmu „Alisa u zemlji čuda“. Alisa koristi „dokaz kontradikcije“ da razotkrije laži Lažne, a zatim se šah provlači kao glavna tema kroz deo filma koji se zove „Kroz ogledalo“ . Njegovo stalno interesovanje bilo je za „moć i mogućnosti logike“, piše profesor Hart.
Amor Tuls, bankar koji je postao autor bestselera, dao je svom romanu „Džentlmen u Moskvi” jedinstvenu strukturu koja je bila inspirisana snagom broja dva. Knjiga obuhvata period od 32 godine. Knjiga počinje sredinom leta jedne godine i kroz roman prati likove u udvostručenim vremenskim rasponima (jedan dan posle, dva dana, pet dana, deset dana, itd.). Ovakav način pisanja, tvrdi profesor Hart, je oponašanje „načina na koji funkcioniše ljudska memorija i kako doživljavamo protok vremena“.
Knjiga „Bilo jednom na prvom mestu“ pokazuje kako naizgled nasumični datumi ili brojke mogu da sadrže skrivene tragove za čitaoca ili da nagoveste temu priče.
Knjiga profesorke Hart je takođe zabavna, napisana je laganim i pristupačnim stilom. Autor objašnjava zašto džinovski pauci kao što je Aragog u „Hari Poteru” ne mogu da postoje i zašto su Olimpijske igre 2008. otvorene u osam minuta i osam sati, osmog dana osmog meseca u godini.
Knjiga takođe nudi odgovore na neke kreativne zagonetke.
Da li je 42 odgovor na sve, kao što sugeriše „Autostoperski vodič kroz galaksiju“? Kolika bi biblioteka Horhea Luisa Borhesa morala da bude da sadrži sve moguće knjige na Zemlji? Profesorka Hart se bavi ovim pitanjima sa strogoćom matematičarke i duhovitošću i kreativnošću spisateljice.
Tagovi
