Može li imunitet stada da zaustavi širenje koronavirusa: Naučnici pozivaju na oprez

0
Foto: Profimedia

Kako broj novozaraženih koronavirusom ponovo raste širom regiona, Evrope i sveta, u javnosti je reaktivirana ideja imuniteta stada – ili krda.

Najpre su zdravstvene vlasti u Velikoj Britaniji i Švedskoj izabrali ovaj model za sprečavanje širenja infekcije – pustiti da se virusom zarazi dovoljni procenat stanovništva, koji bi stvorio antitela na COVID-19 i stekao imunitet protiv nevidljivog neprijatelja, te tako smanjio broj neimunih potencijalnih domaćina virusa. Argument je tada bio da bi COVID-19 tako prestao da se širi.

Međutim, Britanija je napustila ovaj model kada su istraživači istakli visok procenat smrtnih slučajeva koji bi usledio pre nego što bi stanovništvo postalo otporno na virus. Odnosno, pre nego što bi se postigao imunitet stada.

Švedska je istrajala, a čini se da joj u novom – izaberite broj – talasu pandemije koronavirusa ide bolje nego drugim zemljama.

Dovoljno da se postavi pitanje da li bi imunitet stada zaustavio širenje koronavirusa?

Potpisnici Beringove deklaracije na Ostrvu smatraju da je vreme za uklanjanje strogih mera ograničenja za veći deo stanovništva. Oni smatraju da bi građanima trebalo omogućiti normalan nastavak života, ali da se istovremeno zaštite i najranjivije grupe, a posebno stariji. Tako bi, kako kažu, bio stvoren imunitet stada i pošast COVID-19 bi nestala, prenosi Gardijan.

Primamljiv argument. Međutim, britanski naučnici pozivaju na oprez.

Kako ističu na primeru Britanije, samo osam odsto populacije je zaraženo koronavirusom.

“Da bismo došli do imuniteta stada, virusom bi trebalo da bude zaraženo 70 odsto stanovništva”, rekao je Ser Robert Lekler, predsednik Akademije medicinskih nauka Ujedinjenog Kraljevstva.

“Ne samo da smo trenutno daleko od tog broja, već znamo i da imunitet na COVID-19 vremenom opada, te da ljudi mogu ponovo da se zaraze”, dodao je on.

Iz tog razloga, naučnici tvrde kako je malo verovatno da bi imunitet stada mogao da se održi bez vakcine ili redovne reinfekcije.

Štaviše, ukoliko bi se ukinula ograničenja, došlo bi do ogromnog povećanja smrtnih slučajeva, uglavnom među ranjivim grupama i starijom populacijom.

Tako bi zdravstveni sistemi bili preopterećeni, dok bi veliki broj reinficiranih imao dugoročne posledice od COVID-19.

Takođe, naučnici ukazuju na primer Manausa u Brazilu. Grad je pretrpeo razarajući talas slučajeva koronavirusa. Od posledica bolesti u ovog gradu je preminulo 3.000 ljudi.

Cirkulacija virusa je nakon toga smanjena, a epidemiolozi su ukazivali da je populacija stekla imunitet stada.

Međutim, u ovom trenutku, broj aktivnih slučajeva je ponovo porastao, što sugeriše da stanovništvo grada nije postiglo imunitet stada, uprkos velikom broju preminulih.

Viši saradnik Univerziteta u Sautemptonu dr Majkl Hed smatra da koncept imuniteta stada nije prijatan.

“U Velikoj Britaniji je došlo do potpune nacionalne blokade duže od tri meseca. Uprkos vrlo malo aktivnog života, na hiljade ljudi iz ranjivih grupa je preminulo od posledica bolesti, a mi i dalje imamo samo osam odsto populacije koje je razvilo neki nivo imuniteta”, rekao je dr Hed.

“Pokušaj da se postigne imunitet stada – 60 ili 70 odsto inficirane populacije – imao bi pogubne posledice”, zaključio je dr Hed.