Može li COVID-19 da mutira u opasniju verziju, jesmo li ga precenili (nismo) i “pravilo 10 minuta”: 1000 zašto, 1000 zato koronavirusa

0
Foto: Profimedia

Svi virusi imaju tendenciju da akumuliraju mutacije, a drugačiji slučaj nije ni sa koronavirusom. To je samo jedna od tvrdnji koje se mogu čuti u danima kada se koronavirus širi Evropom. Gardijan piše o tome i pokušava da da odgovor na određene teorije i stavove.

Genetska analiza kineskih naučnika o 103 uzorka virusa uzetim od pacijenata u Vuhanu i drugim gradovima, sugeriše da su se u ranoj fazi razvila dva glavna soja, označena kao L i S. Iako se činilo da je soj L prevladavajući u odnosu na soj S (oko 70% uzoraka pripadalo je starijem), S grana virusa otkrivena je kao verzija preteče virusa COVID-19.

Tim koji stoji iza ovog istraživanja sugerisao je da ovo može ukazivati da je soj L „agresivniji“, bilo da se prenosi lakše ili se brže replicira unutar tela.

Međutim, ova je teorija spekulativna u ovoj fazi – još uvek nije bilo direktnih poređenja.

„Nije opasniji od zimskog gripa“, rečenica je koju često možemo čuti i u Srbiji.

Mnogi pojedinci koji dobiju koronavirus neće doživeti ništa gore od simptoma sezonskog gripa, ali celokupni profil bolesti, uključujući stopu smrtnosti, izgleda ozbiljnije. Na početku epidemije prividna stopa smrtnosti može biti precenjena ako se propusti puno blagih slučajeva. Ali ove nedelje, ekspert SZO sugerisao je da to nije slučaj sa COVID-19.

Brus Alvord, koji je vodio međunarodnu misiju u Kini kako bi saznao pojedinosti o virusu, rekao je da dokazi ne upućuju na to da vidimo samo vrh ledenog brega. Moglo bi da se ispostavi da su trenutne stope smrtnosti tačne.

To bi učinilo COVID-19 oko 10 puta smrtonosnijim od sezonskog gripa, za koji se procenjuje da odnese između 290.000 i 650.000 života godišnje.

“Ubija samo starije osobe, tako da mlađi mogu da se opuste”, takođe je često izgovorena rečenica poslednjih nedelja.

Većina ljudi koji nisu u starijem dobu i nemaju zdravstvene probleme, neće doći u kritično stanje zbog virusa COVID-19. Ali bolest i dalje ima veće šanse da dovede do ozbiljnih respiratornih simptoma od sezonskog gripa, a postoje i druge rizične grupe – zdravstveni radnici su, na primer, ranjiviji jer je verovatnije da imaju veću izloženost virusu.

Radnje koje mladi, zdravi ljudi preduzimaju, uključujući prijavljivanje simptoma, imaće važnu ulogu u zaštiti najugroženijih u društvu i u oblikovanju celokupne putanje lečenja virusa.

Nošenje maske za lice – nositi ili ne nositi, pitanje nije sad – sigurno ne nudi gvozdeno čvrste garancije da se nećete razboleti – virusi se takođe mogu preneti kroz oči, a sitne virusne čestice, poznate kao aerosoli, mogu prodreti u maske. Međutim, maske su efikasne u hvatanju kapljica, što je glavni put prenošenja koronavirusa, a neke studije su procenile otprilike petostruku zaštitu.

Ako ste u bliskom kontaktu sa nekim zaraženim, maska smanjuje mogućnost prenosa bolesti. Ako pokazujete simptome koronavirusa ili su vam dijagnostifikovani, nošenje maske takođe može zaštititi druge.

Dakle, maske su ključne za zdravstvene i socijalne radnike koji se brinu o pacijentima, a preporučuju se i članovima porodice koji treba da se brinu o nekome ko je bolestan – u idealnom slučaju i pacijent i negovatelj treba da imaju masku.

Morate biti sa zaraženom osobom 10 minuta – jedna je od novih teorija. Moguće je zaraziti se kraćim interakcijama ili čak i preuzimanjem virusa sa kontaminirane površine, mada se smatra da je to manje uobičajen put prenošenja.