Tradicionalno, mnogo godina unazad godišnja Skupština akcionara mađarske naftne kompanije MOL održavana je u poslednjoj nedelji aprila ili prvoj nedelji maja. Ove godine, Skupština akcionara održana je poslednjeg radnog dana pred nedeljne parlamentarne izbore.
Godišnje okupljanje akcionara u principu služi da menadžment svede poslovni račun za prethodnu godinu i eventualno obraduje akcionare visinom dividende (prinosa) koju dobijaju na osnovu postignutih rezultata.
Menadžment MOL-a ove je godine predložio je a Skupština usvojila da podeli 241 milijardu forinti (oko 650 miliona evra) dividendi i dvostruko obradovala akcionare kompanije – prvo je podelila redovnu dividendu od 180 forinti po akciji (9,1 odsto veća nego godinu dana ranije), a onda je dodatno častila akcionare sa još 120 forinti po akciji (ukupno 0,80 evra po akciji).
U petak je visina dividende bila 7,5 odsto od vrednosti akcije na Berzi u Budimpešti, što je prosečnom malom akcionaru sa, recimo, 3.000 akcija donelo zaradu od 2.400 evra. Ali je zato akcionar sa 12.000 akcija inkasirao od dividende solidnih 9.600 evra. Najviše su, naravno profitirali veliki akcionari – institucionalni investitori, državne fondacije, OTP banka ali i zaposleni u MOL-u.
Među berzanskim analitičarima i akcionarima nije bilo dileme – ranije zakazana Sgodišnja Skupština akcionara i bonus dividenda bili su kupovina glasova premijera Viktora Orbana za predstojeće, nedeljne izbore u saradnji s odanim menadžmentom MOL-a.
Pokazalo se, međutim, da Orbanu ni ta vrsta mita nije bila dovoljna da sačuva premijersku fotelju.
Na godišnjoj Skupštini akcionara MOL-a dogodio se još jedan zanimljiv detalj – mandat izvršnom direktoru i dvojici članova Upravnog odbora produžen je za još pet godina. Tumači ove odluke smatraju da je njome Viktor Orban želeo da zakuca i obezbedi uticaj u tako važnoj kompaniji u slučaju da izgubi izbore. Na kraju, pokazalo se da mu je potez bio validan, ali radovanju ipak neće biti mesta.
Prema dostupnim informacijama iz krugu pobednika na izborima i budućeg premijera Petera Mađara, među prvim poslovima nove vlade biće promena menadžmenta u MOL-u, jednoj od najznačajnijih kompanija u kojoj je bivši premijer Orban imao moćan uticaj. To znači da će u penziju morati i Žolt Hernadi, dosadašnji generalni direktor i predsednik Uprave MOL-a, inače bliski prijatelj sada već bivšeg premijera.
Na te predizborne najave, odmah posle nedeljnih izbora reagovali su investitori i Berza jer je akcija MOL-a skočila sa 4.056 forinti u petak na 4.330 forinti u ponedeljak na otvaranju (rast 6,36 odsto).
Nema sumnje da će značajan uticaj na kadrovska rešenja i ukupnu poslovnu politiku MOL-a imati Ištvan Kapitanji, doskorašnji globalni izvršni potredsednik kompanije Šel koga je nedavno Peter Mađar, vođa pobedničke stranke Tisa, postavio za šefa stranačkog resora ekonomskog razvoja i energetske politike.
Sa ogromnim iskustvom u naftnoj industriji Kapitanji će nesumnjivo imati ključnu ulogu u oblikovanju poslovne politike MOL-a, uključujući i dalje aktivnosti oko akvizicije ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije.
Vrlo je indikativno da američki predsednik Tramp, koji je u predizbornoj kampanji nesebično navijao za Orbana i Fides, nije po svom potpredsedniku Džej Di Vensu poslao pred izbore u Budimpeštu odobrenje američkog Ministarstva finansija da MOL kupi rusko vlasništvo u NIS-u. Izostanak tog odobrenja samo produžava agoniju srpske naftne kompanije i neizvesnost na tržištu naftnih derivata.
Ono što je već sad očigledno, to je da bivši ”šelovac” Kapitanji neće, kao Hernadi i Orban, igrati na rusku naftnu kartu. Sa Peterom Mađarom kao premijerom, Mađarska neće više biti ruska energetska noga u evropskim vratima.
Promena vlasti u Budimpešti mogla bi da znači i otopljavanje odnosa sa Hrvatskom, do sada opterećenih kavgom oko naftovoda Janaf i vlasništva u kompaniji Ina.
Tagovi
